Prava istina o multitaskingu

Kategorija: Psihonauka

multitasking

Možete li, na primer, istovremeno da telefonirate, motrite na tiganj na šporetu, jednim okom gledate televizor i u rukama i mislima držite notes u kom vam stoji spisak današnjih obaveza? Mnogi sebe smatraju multitasking ekspertom, međutim, da li je to stvarno tačno?

Evo jedne činjenice: naš mozak nije predviđen za multitasking. Stvoren je da se fokusira na po jednu stvar u datom trenutku, a bombardovanje informacijama ga samo usporava.

Neurolog Erl Miler, sa MIT-a, kaže da naš mozak „ne radi dobro kada je usmeren na više zadataka odjednom… kada neko kaže za sebe da koristi multitasking, ono što zapravo radi jeste veoma brzo prebacivanje sa jednog zadatka na drugi. I svaki put kad se to uradi, postoji neki kognitivni gubitak, cena koja se plaća.“

Stalno prelaženje sa jednog zadatka na drugi podstiče mozak da razvija loše navike. Čak i kada završimo neki „mali“ zadatak (pošaljemo e-mail, odgovorimo na SMS poruku, postavimo tvit) u našem mozgu luči se određena količina dopamina — hormona nagrade i zadovoljstva. Naš mozak obožava dopamin i on ga podstiče da nastavi da završava mini zadatke kako bi dobio trenutno zadovoljstvo.

Na ovaj način stvara se opasan krug povratne sprege koji čini da osećamo kao da smo uradili gomilu stvari, a da zapravo ne radimo ništa (ili bar ništa što zahteva kritičko razmišljanje). Neki čak smatraju da je zavisnost od stalnog proveravanja fejsbuka, tvitera, e-maila neuralnog porekla.

Multitasking smanjuje kvalitet i efikasnost rada

Zahvaljujući multitaskingu, osoba teško organizuje svoje misli i otežano razlikuje bitne od nebitnih informacija, sve ovo onda utiče na efikasnost i kvalitet rada.

Istraživanje Univerziteta u Londonu, pokazalo je da kod ispitanika koji koriste multitasking dok rešavaju misaone zadatake dolazi do značajnog opadanja IQ-a. Zapravo, ova opadanja slična su onim koja se sreću kod osoba koje nisu spavale ili kod osoba koje su pod dejstvom marihuane. Sada zvuči zastrašujuće, zar ne?

multitasking 2

Takođe je pronađeno da multitasking povećava lučenje kortizola, hormona stresa. Stalno prelaženje s jedne stvari na drugu, izaziva stres, umara nas i stvara utisak mentalne iscrpljenosti (čak iako smo tek na početku radnog dana).

Šta je najveći pokretač ovog haosa zvanog multitasking? Naš inboks. Neka istraživanja su pokazala da čak i pomisao na multitasking, poput znanja o nepročitanom e-mailu u inboksu, može smanjiti intelektualnu efikasnost za 10 jedinica. Stalno uzbuđenje zbog novog, boldovanog e-maila u inboksu konstanto nas ometa. U jednom istraživanju pronađeno je da zaposleni provedu 28% svoje radne nedelje proveravajući elektronsku poštu.

Elektronska pošta je problematična, ali dopisivanje SMS porukama je još gore, zahteva još veću neposrednost nego e-mail, a kao rezultat toga proveravamo ga non-stop.

Zaštitite sebe od mentalnog masakra izazvanog multitaskingom, tako što ćete sastaviti raspored za proveravanje elektronske pošte. Obavežite sebe da proveravate poštu samo tri puta dnevno (na primer, ujutru kada stignete na posao, u vreme ručka i pre nego što završite svoj radni dan). Isključite obaveštenja za SMS poruke i takođe, odaberiti tačno vreme kada ćete njih proveravati.

Muškarci koji koriste multitasking su u lošijoj poziciji. Kod muškaraca IQ može opasti za 15 jedinica, čineći ih na taj način intelektualno jednakim osmogodišnjaku. Nemojte biti iznenađeni kada uhvatite sebe kako se igrate sa autićima.

Šteta može biti trajna. Novo istraživanje ukazuje da kognitivna oštećenja povezana sa multitaskingom mogu biti trajna. Istraživači Univerziteta u Saseksu, skenirali su magnetnom rezonancom mozgove ispitanika koji su koristili različite uređaje u isto vreme (na primer, slali SMS-ove dok su gledali televiziju). Rezultati skenera su pokazali da ispitanici koji često rade više stvari istovremeno imaju manju gustinu moždane mase u prednjem cingulranom kortekstu – to je oblast koja je zadužena za empatiju i emocionalnu regulaciju.

Ono što je problem u ovom istraživanju je to što nije dovoljno detaljno da bi se odredilo da li je multitasking izazvao oštećenja, ili su oštećenja uzrok češćeg pribegavanja multitaskingu. Ipak, kako god okrenete, multitasking nije dobar.

Pouka? Multitasking nije dobra osobina koju ćete napisati u svoj CV, već loša navika koju bi trebalo iskoreniti. Isključite obaveštenja, sastavite dnevni raspored za proveru elektronske pošte (bolje nego da stalno proveravate inboks) i usmerite se i posvetite zadatku koji je pred vama.

Autor: Lari Kim
Izvor: Medium
Prevod i adaptacija: Katarina Mladenović

Comments

comments

1 komentar

  1. Pingback: Odredite prioritete - povećajte produktivnost - According to Kristina

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *