“Bagovi” ljudskog mišljenja

Kategorija: Psihonauka

original

Život je, istini za volju, nekada previše komplikovan. Od malih nogu uče nas da se prilagodimo, da izvršavamo svoje obaveze, a vremenom se obim i stepen odgovornosti povezan sa tim obavezama najčešće samo povećavaju.

Šta nama, ljudskoj rasi, ostaje nego da probamo da mnoštvo podataka iz svoje neposredne okoline pokušamo da uprostimo ili da nađemo alternativni način da sa njima izađemo na kraj? Darvin je smatrao da je neophodan preduslov preživljavanja prilagođavanje. Evo kako smo se mi prilagodili ogromnom broju informacija koje nas okružuju i kako to naš mozak obrađuje te iste informacije, kako bi nas zaštitio od previše stresa, premišljanja, razmišljanja i… upotrebe logike. Sledi spisak nekolicine efekata koji su do sada potvrđeni brojnim istraživanjima, što ne znači da oko njih ne postoje kontroverze i pitanja na koja još uvek nije odgovoreno.

Efekat stada – predstavlja tendeciju da neke stvari činimo (ili da u njih verujemo) samo zato što mnogi drugi ljudi čine (ili veruju u) isto to, bez obzira da li postoji razumno objašnjenje, argument ili dokaz za takvo mišljenje/ponašanje. Povezano je sa grupnim mišljenjem, psihologijom mase, ponašanjem stada i kolektivnim nesvesnim.

Efekat slepe mrlje – predstavlja tendenciju da sopstvene predrasude i zablude ne primećujemo u odnosu na zablude i predrasude drugih ljudi. Ovaj efekat u snažnoj je vezi sa sledećim efektom, a to je…

Efekat iluzorne superiornosti – definiše se kao sklonost ljudi da svoje pozitivne kvalitete precenjuju u odnosu na kvalitete drugih ljudi, dok isto tako one negativne potcenjuju. Ovaj efekat odnosi se kako na percepciju sopstvene inteligencije, tako i na osobine ličnosti.

Efekat izbora – sklonost ka tome da, prisećajući se nekog izbora koji smo napravili, njegove osobine favorizujemo i procenjujemo kao mnogo pozitivnije nego što su one zaista bile. Istraživači su uočili da je naše pamćenje, kada je u pitanju donošenje odluka, a posebno prihvatanje posledica tih odluka, često nedosledno i sklono distorzijama.

xbiases_banner.jpg.pagespeed.ic.j4w01B-o2T

Efekat potvrđivanja – sklonost da one informacije sa kojima se slažemo ili ih podržavamo favorizujemo u odnosu na one koje nam ne idu u prilog ili su sa njima u suprotnosti. Čak i one informacije koje su neutralne mogu se tumačiti kao potvrda našeg stava. Na ovaj način nastaje selektivno pamćenje, a ovaj efekat izraženiji je kod onih stavova kod kojih postoji snažna emocionalna komponenta.

Profesionalna deformacija (“Déformation professionnelle”) – poznata tendencija da se stvari i događaji posmatraju iz perspektive sopstvene profesije, ispuštajući iz vida širu perspektivu (ovo je posebno zabavno kada ste psiholog).

Izbegavanje krajnosti – većina ljudi najčešće izbegava ekstreme (ocene 1 i 5 na skali od 1 do 5, na primer), već će se radije opredeliti za neku srednju vrednost (ocene 2, 3 ili 4).

Efekat lažnog konsenzusa – iluzija da se mnogo veći broj ljudi slaže sa nekim našim stavom ili mišljenjem nego što je to zaista slučaj. Zahvaljujući efektu lažnog konsenzusa, skloni smo da mislimo da je baš ono što mi radimo i mislimo uobičajeno i normalno i da drugi ljudi sasvim sigurno rade ili misle slično kao i mi. Istraživanja su našla da je ovaj efekat značajan “podizač” samopouzdanja.

Efekat formulisanja – nastaje kada iz istih informacija izvlačimo različite zaključke, samo na osnovu toga na koji način je informacija prezentovana – odnosno, da li je definisana pozitivnim ili negativnim terminima. Formulacija u negativnim terminima ljude u većoj meri navodi na akciju: 93% studenata jednog američkog univerziteta ranije se prijavilo za izborne kurseve onda kada je naglašeno da će postojati kaznene doplate za one koji se ne prijave ranije, dok se 67% prijavilo kada im je rečeno da će dobiti popust za raniju registraciju.

people

Iluzija kontrole – predstavlja tendenciju da verujemo da možemo da kontrolišemo ili makar da utičemo na određena dešavanja i ishode iako je potpuno očigledno da ne možemo. Ova iluzija posebno je izražena u kockanju i verovanju u paranormalno.

Efekat informisanja – je sklonost ka traženju informacija onda kada one ne mogu da utiču na ono što se dešava ili na izbor koji ćemo napraviti. Primer ovog efekta je kada smo pred donošenjem važne odluke, pa tražimo čak i one informacije koje nam nisu relevantne, kako bismo se uverili u ispravnost odluke koju ćemo tek doneti.

Zanemarivanje verovatnoće – predstavlja tendenciju da u potpunosti zanemarimo zakone verovatnoće kada donosimo neku odluku pod neizvesnim uslovima. Tako male rizike obično potpuno zanemarujemo ili izuzetno precenjujemo, dok je sve ono što je između dva ekstrema ignorišemo.

Efekat izlaganja – definiše se kao psihološki fenomen po kom smo skloni da nam se neke stvari dopadnu samo na osnovu toga što su nam poznate. U socijalnoj psihologiji, ovaj efekat poznat je kao princip sličnosti. U studijama su oni ljudi koje smo češće viđali procenjivani kao atraktivniji.

2

Efekat poslušnosti – predstavlja sklonost da sistematski menjamo svoje odgovore u pravcu za koji smatramo da bi bio odobren od strane nekoga koga smatramo autoritetom. O poslušnosti i submisivnosti rađeni su brojni eksperimenti, a najpoznatiji ove vrste svakako je Milgramov eksperiment koji predstavlja ekstrem pomenutog efekta.

Efekat izostavljanja – je tendencija da određene štetne akcije procenjujemo lošijim ili nemoralnijim nego što jesu u odnosu na podjednako štetno nečinjenje i izostanak akcije.

Greška u planiranju – predstavlja tendenciju ka potcenjivanju zadataka sa rokovima. Ovaj efekat formulisan je i kao Hofstadterov zakon: “Uvek će ti trebati duže nego što procenjuješ, čak i onda kada u obzir uzmeš Hofstadterov zakon.”

Efekat lažne izvesnosti – je sklonost da donosimo odluke koje su usmerene ka izbegavanju ishoda onda kada očekujemo da će taj ishod biti pozitivan, ali i da se opredeljujemo za rizične onda kada želimo da izbegnemo negativni ishod.

Reaktancija – predstavlja potrebu da se radi suprotno od onoga što neko od nas zahteva kako bi se zaštitilo pravo na sopstveni izbor i delanje. Ovakvo ponašanje vrlo često se uočava kod dece, kada čine upravo suprotno od onoga što se od njih traži.

Selektivna percepcija – javlja se kada nam očekivanja utiču na percepciju, to jest – kada opažamo samo ono što se poklapa sa našim očekivanjima.

Efekat “statusa kvo” – je sklonost ljudi ka tome da žele da stvari ostanu relativno nepromenjene. S obzirom na to da nam status kvo donosi sigurnost i izvesnost, ma kakav taj status zaista bio, javlja se i tendencija za time da stvari i dalje ostanu nepromenjene, čime ne moramo da napuštamo svoju zonu komfora.

Efekat nultog rizika – jeste preferencija ka tome da u potpunosti izbegnemo rizik, odnosno svedemo ga na nulu, iako alternativne opcije vode ka još većem riziku. Recimo, “Neću sutra ići da vadim krv jer bih mogla pasti u nesvest”, iako bi izbegavanje vađenja krvi moglo da dovede do zdravstvenih komplikacija mnogo neprijatnijih od vađenja krvi.

✤                                     ✤                                    

Gornjim spiskom svi “bagovi” ljudskog mozga još uvek nisu izlistani; njihov broj je toliki da bi trebalo mnogo vremena i prostora da bi se svi nabrojali i opisali. Poznajući makar neke od njih možemo da utičemo na to da njihove efekte uklonimo ili makar minimizujemo, te da budemo sigurni da su naše odluke zaista naše.

dr house brain

…with caution

Autor: Ina Poljak

Comments

comments

1 komentar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *