Koliko nesrećno mora biti nečije detinjstvo kako bi se sa sigurnošću moglo predvideti da će neko živeti loše u odrasloj dobi ili čak umreti u mladosti?
Jedno od češće postavljanih pitanja u vezi sa psihopatijom i kriminalom jeste: da li se čovek kao takav rađa, ili to postaje tokom odrastanja. Istraživanja sada kažu da imaju odgovor na ovo pitanje.
Roditeljstvo je uzbudljiva uloga u kojoj ako se jednom nađete, ostajete uvek i svuda roditelj. Na različite načine i u svakom trenutku, prisustvom i odsustvom, brigom i nebrigom, posvećenošću, zapostavljanjem, emotivnom toplinom ili distancom, roditelji utiču na detetova najranija iskustva o sebi, drugima i svetu.
Neki roditelji stalno nastoje da pred decom kriju svoja negativna osećanja, a pojačavaju pozitivna. Novo istraživanje je pokazalo da roditelji koji stalno glume da su srećni, čineći to za dobrobit svog deteta, zapravo detetu nanose više štete nego dobrog. Nepokazivanje negativnih osećanja i prenaglašavanje pozitivnih može narušiti zdravlje roditelja.
Evo jedne gorke istine – biti roditelj može biti veoma teško. To nije nešto o čemu se rado i otvoreno govori, a očekivanja koja društvo nameće roditeljima stvar čine još težom. Jedno istraživanje je pokazalo koliko roditelja je zapravo pod stresom čiji je osnovni uzrok upravo roditeljska uloga, odnosno ono što ona sa sobom nosi.
Većina ljudi misli da je osobama koje imaju uspešne roditelje zagarantovana blistava poslovna budućnost. Vrlo lako se smetne sa uma da je ovo odličan primer za mač sa dve oštrice. Ova tema ide i dalje od uverenja, postaje zabetonirana predrasuda: “Ma on/ona je uspešan jer ima uticajnu mamu/tatu…”.
“Kažnjavanje može da učini da se povinujemo naređenjima koja su nam data, ali će nas, u najboljem slučaju, samo naučiti poslušnosti prema autoritetu, ne i samokontroli koja nam poboljšava samopoštovanje.”Bruno Betelhajm