Da li ste znali da su ljudi pravi eksperti za opažanje i prepoznavanje lica drugih ljudi? To ne čudi, s obzirom na to da smo svakodnevno okruženi velikim brojem ljudi čija lica treba zapamtiti i razlikovati. Istraživanja pokazuju da smo u stanju da zapamtimo čak do 10 000 različitih lica.
Svi smo mi mnogo puta čuli ili izgovorili rečenicu „Ne verujem dok ne vidim svojim očima“. Jer, kome ćemo drugom verovati? I psiholozi kažu da smo potpuno u pravu – naše oči, zapravo sva naša čula, su fantastični sistemi koji nam omogućavaju da opazimo ono što se oko nas dešava. S druge strane, svaki malo bolji mađioničar nateraće naša čula da se predaju u potpunom porazu i da priznaju da nemaju pojma gde je završio […]
Naše čulo vida razvilo se za opseg svetlosti talasnih dužina od 380 do 700 nanometara, koje mi opažamo kao različite boje. Shodno tome, očekivali bismo da možemo da razlikujemo do 320 boja, ali u realnosti, ta cifra se penje i do nekoliko miliona različitih nijansi.
Replika „Ja vidim mrtve ljude“ iz horora „Šesto čulo“ nalazi se na listi 100 najboljih filmskih replika Američkog filmskog instituta. Film iz 1999. godine, svojom tematikom i svojim naslovom, samo je nastavio tradiciju priče o mističnom šestom čulu. Neki ga opisuju kao sposobnost komunikacije sa mrtvim ljudima, neki kao izvesnu spiritualnu dimenziju, neki kao, svima nama poznatu – inutuiciju. Šta je od svega ovog tačno?
Svakog dana, pre nego što izađemo iz kuće, bacimo pogled u ogledalo da vidimo da li je „sve na mestu“. Iako se ponekad, kada imamo loš dan, zapitamo „Da li sam ovo stvarno ja?“, mi nepogrešivo znamo da taj odraz koji maše iz ogledala pripada baš nama. Ali, da li ste se nekada zapitali šta je to što nam ovu sposobnost omogućuje?
Verovatno ste nekada čuli, ili sami izgovorili rečenicu „Oči su mi gladne!“. Stručnjaci iz oblasti psihologije boja i psihologije marketinga već odavno znaju da ta rečenica uopšte nije daleko od istine.