Svi postovi pod: Psihopriča

„Funkcionalna” depresija iz prvog lica

Kategorija: Psihopriča

Ako ste ikada bili depresivni, sigurno dobro znate svoj najgori trenutak, onaj kada ste dotakli dno. Neki su do tog dna padali i više puta. Ponekad se osećamo kao da smo uvek na dnu bunara i molimo da nas neko izvuče napolje. Zbog takvih situacija nekada i ne uviđamo da smo depresivni, jer nismo toliko depresivni. Ne osećamo se kao da smo na dnu bunara, tako da nam ova „funkcionalna“ depresija i ne liči na […]

Da li STVARNO znate ko je bio Sigmund Frojd?

Kategorija: Psihopriča

Jedna od prvih asocijacija u javnosti kada neko čuje da ste psiholog, ali i na psihologiju generalno je – Frojd! On zauzima i važno mesto u pop kulturi, a da ne spominjemo komične postere, viceve i sve one anegdote koje uključuju majku, falusne simbole ili snove.

Moje iskustvo u radu sa izbeglicama sa Bliskog istoka

Kategorija: Psihopriča

Sa izbeglicama sam počela da radim početkom decembra 2015. godine na projektu urgentne humanitarne pomoći izbegloj deci i njihovim porodicama koji, uz podršku fondacije Terre des Hommes Lausanne, realizuje Novosadski humanitarni centar (NSHC). Ciljevi projekta su pružanje psihološke podrške, organizacija rekreativnih aktivnosti za decu, informisanje i obezbeđenje neophodne pomoći u odeći i higijenskim sredstvima. Posao je podrazumevao prvenstveno pružanje psihološke podrške izbeglicama (primarno ženama i deci) i animaciju dece, ali i podelu materijalne pomoći.

Kako nam bajke pomažu i kada davno prestanemo da ih čitamo?

Kategorija: Psihopriča

Bajke su važan deo detinjstva većine nas. Iako smo uživali u njima, neki bi ipak rekli da nije pametno previše se baviti bajkama, zato što su nerealne. Po principu: život je surov, a ne bajkovit. Ja se sa time ne mogu složiti i čvrsto sam uverena da čitanje bajki u detinjstvu ima višestruke koristi. Srećom, postoji još mnogo ljudi koji dele moj stav prema bajkama.

Živeti sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem

Kategorija: Psihopriča

Dejvid je proveo prvu polovinu svog života kao sladak, pomalo hiperaktivan, dečak koji obožava crtanje. Drugu polovinu proveo je kao odrasli koji se bori sa opsesivno-kompulsivnim poremećajem (OKP). Danas, u svojoj tridesetčetvrtoj godini dobro se drži, ali sa povećanom svesnošću da ima snažnog protivnika kojeg ne sme ignorisati.