Replika „Ja vidim mrtve ljude“ iz horora „Šesto čulo“ nalazi se na listi 100 najboljih filmskih replika Američkog filmskog instituta. Film iz 1999. godine, svojom tematikom i svojim naslovom, samo je nastavio tradiciju priče o mističnom šestom čulu. Neki ga opisuju kao sposobnost komunikacije sa mrtvim ljudima, neki kao izvesnu spiritualnu dimenziju, neki kao, svima nama poznatu – inutuiciju. Šta je od svega ovog tačno?
Ono što sa sigurnošću možemo da tvrdimo jeste da svi vi koji ovo čitate, imate 6. čulo. Kako? Tako što je 6. čulo zapravo – čulo za hladno, 7. čulo je čulo za toplo, 8. čulo je čulo bola, 9. čulo je kinestezija i tako dalje. Naučnici danas smatraju da čovek ima između 11 i 20 različitih čula. Odakle nam onda ideja da je 6. čulo nešto čime su usrećeni retki? Verovali ili ne – od Aristotela.
Aristotel je prvi koji je dao klasifikaciju ljudskih čula tvrdeći da ih ima 5 – vid, sluh, ukus, miris i dodir. Dakle, sve ono što što mi opažamo, a ne spada u navedena čula – mora biti nešto „nadnormalno“. Dosta nakon Aristotela, ali ipak dosta pre filma „6. čulo“, naučnici iz oblasti došli su do zaključka da čovek poseduje mnogo više od nabrojanih 5 čula.
Šta su uopšte čula?
Čula se definišu kao organi ili grupa organa koji imaju sposobnost opažanja, odnosno senzornog prijema. To, zapravo, znači da ti organi imaju sposobnost da reaguju na nekakvu fizičku stimulaciju i da informaciju o toj stimulaciji sprovedu do određenih centara u mozgu gde nastaje naše čulno iskustvo.
Takvo iskustvo nije ograničeno samo na ono što se dešava u svetu oko nas, već mi takođe vrlo dobro opažamo da li nam je hladno, da li nam je supa koju jedemo vrela, kakve pokrete izvodimo, da li sedimo ili stojimo i, svakako, da li nas nešto boli.
Svi ti naši opažaji imaju važne biološke funkcije – čula za toplo i hladno pomažu termoregulaciju, bol nam služi da bismo izbegavali ugrožavajuće faktore, a informacije o položaju i kretanju našeg tela (takozvana kinestezija) služe za koordinaciju i kretanje našeg tela. Da li nam je to važno? Itekako! Osobe koje imaju poremećaj kinestezije (srećom, literatura je do sada opisala samo desetak ovakvih slučajeva) svaki svoj pokret moraju da nadgledaju vidom jer drugu kontrolu nemaju! Dakle, zamislite da morate da gledate u svaki svoj korak i svaki pokret rukom, da biste uopšte mogli da ga izvedete! Pacijenti sa ovim problemom posledično – ne mogu čak ni da stoje uspravno kada se ugasi svetlo! Da li posle ovoga i dalje mislite da je fer da kinesteziju zaboravimo pri priči o čulima? Zato sledeći put kada budete pričali o nekom nadrealnom opažaju, barem ga nazovite 12. Ili 21. čulo!
Ima li tog „nadrealnog“ čula uopšte?
Od najranijih vremena ljudi traže način da objasne ono što ne razumeju. Pri traganju za takvim odgovorima, često se okreću takozvanoj mistici. Setimo se proročice iz Delfa, veštica iz srednjeg veka, ali i astrologije koja nam i dan danas popunjava stranice gotovo svakih novina.
Međutim, jedina stvar koja nam sve to vreme sistematski omogućava da razumemo svet oko nas ali i ljudsku prirodu jeste – nauka. Stoga, pročitajte šta je nauka rekla o ljudskim čulima i još jednom se podsetite koliko je mehanizam koji nas pokreće svaki dan – fantastičan. A posle toga, pročitajte i svoj horoskop za danas i ako piše nešto lepo – poverujte, zašto da ne! 🙂
Literatura: Zdravković, S. (2012). Percepcija, II izdanje. Zrenjaninska biblioteka, Zrenjanin
Autor: Ivana Jakovljev
1 komentar
Hahajahhahahahahahq a menii treba culaa okusa mirisa dodira intdd radim referattt