Psihologija snova 3: Zašto sanjamo?

“Snovi su temelji naših karaktera.” – Henri Dejvid Toro

Snovi su hiljadama godina unazad fascinirali filozofe i mislioce, ali su se tek nedavno našli pod lupom empirijskih istraživanja i naučnih studija. Velike su šanse da ste do sada često pokušavali da pronađete smisao misterioznog sadržaja sna ili ste se pitali čemu snovi uopšte služe ili – zašto sanjamo?

Najpre, potrebno je postaviti osnovno pitanje – šta je san? San može da uključuje bilo koje slike, misli ili emocije koje su doživljene tokom spavanja. Snovi mogu biti izuzetno realistični ili vrlo magloviti; kako ispunjeni najlepšim emocijama, tako i najstrašnijim prizorima; fokusirani i razumljivi ili nejasni i zbunjujući.

Zašto sanjamo? Kojoj svrsi služe snovi? Iako postoje mnoge teorije koje se trude da daju smislene odgovore na ova pitanja, ni oko jedne od njih nije postignut konsenzus šire naučne zajednice. Uzevši u obzir da značajan deo svojih života provedemo spavajući i sanjajući, činjenica da istraživači još uvek do kraja ne razumeju svrhu snevanja može delovati zbunjujuće. U svakom slučaju, važno je znati da se i nauka još uvek bori sa pronalaskom tačne svrhe spavanja, a kamoli snevanja.

Neki istraživači smatraju da snovi zapravo nemaju nikakvu svrhu, dok drugi veruju da je proces snevanja ključan za mentalno, emocionalno i fizičko blagostanje. Ernest Hofman, direktor Centra za poremećaje spavanja u Njuton Veleslej bolnici u Bostonu (Masačusets, S.A.D.), navodi da “…je moguća (ali ne i dokazana) funkcija snova da pohrane novi materijal u naš sistem pamćenja na način na koji će maksimalno umanjiti emocionalnu uzbuđenost i koji će imati adaptivnu funkciju pri borbi sa budućim traumama ili stresnim događajima.”

U nastavku sledi nekoliko najistaknutijih teorija snevanja:

Psihoanalitička teorija snova

U saglasnosti sa psihoanalitičkom perspektivom, teorija snova Sigmunda Frojda sugeriše da su snovi predstavnici nesvesnih želja, misli i namera. Prema Frojdovom psihoanalitičkom modelu ličnosti, ljudi su često vođeni agresivnim i seksualnim instinktima koji su potisnuti iz svesti kao neprihvatljivi. I dok ovakve misli nisu izražene svesnim putem, Frojd smatra da one ipak pronalaze put do svesti, i to kroz (između ostalog) snove.

U svojoj čuvenoj knjizi “Tumačenje snova”, Frojd je napisao da su snovi “prerušena ispunjenja potisnutih želja.” On je opisao i dve različite komponente snova: manifestni i latentni sadržaj. Manifestni sadržaj čine realne slike, misli i sve ono što sadrži san, dok je u latentnom sadržaju saktiven psihološki značaj snova.

Frojdova teorija doprinela je popularnosti interpretacije snova koja traje i dan danas. Ipak, istraživačima nije pošlo za rukom da odgovore na pitanje na koji način manifestni sadržaj sna prerušava realan psihološki značaj tog sna, odnosno poruku koju san, iz našeg nesvesnog, pokušava da nam prenese.

Aktivacijsko-sintetski model sanjanja

Aktivacijsko-sintetski model ili teorija sanjanja nastala je zahvaljujući radu Alana Hobsona i Roberta MekKlarlija iz 1977. godine.

Prema ovoj teoriji, neuronski putevi u mozgu bivaju aktivirani tokom REM faze spavanja, što čini da se delovi limbičkog sistema (zaduženi za regulaciju emocija, oseta i sećanja), uključujući amigdalu i hipokampus, aktiviraju. Tako mozak sintetiše i interpretira ovu unutrašnju aktivnost i nastoji da nađe značenje za ove signale, što rezultira snevanjem. Ovaj model sugeriše da su snovi subjektivna interpretacija signala koji nastaju u samom mozgu tokom spavanja.

Dok ova teorija suegriše da su snovi prosto rezultat signala nastalih unutar samog mozda, Hobson ne veruje da su snovi beznačajni. Umesto toga, on smatra da je snevanje “…naše najkreativnije svesno stanje, ono u kome haotično, spotano rekombinovanje kognitivih elemenata kreira nove konfiguracije informacija, to jest – generiše nove ideje. Iako se čini da je većina ovih ideja besmislena i čak i ako je samo nekoliko proizvoda ovakve aktivnosti smisleno, to nikako ne znači da je vreme provedeno u snevanju protraćeno.”

Druge teorije snova

Postoji mnoštvo drugih teorija snova i snevanja koje pokušavaju da dokuče misteriju svrhe ovog procesa.

❇ Tako jedna od njih smatra da su snovi rezultat nastojanja našeg mozga da interpretira stimuluse koji tokom spavanja dolaze iz spoljašnje sredine. Primer za ovo je zvuk sa radija koji biva “ugrađen” u san.

❇ Još jedna teorija koristi kompjuter kao metaforu za objašnjenje svrhe snevanja. Tako snovi, prema ovoj teoriji, služe da “očiste” sve suvišne informacije iz našeg mozga, kao i većina sličnih programa za iste operacije na kompjuteru, čime naš mozak ostaje svež i priprema se za naredni dan.

❇ Treća teorija smatra da su snovi zapravo forma psihoterapije. Po toj teoriji, snevač je u stanju da kreira veze između različitih misli i emocija u okruženju u kom se oseća bezbedno.

❇ Još jedan savremeni model snevanja kombinuje elemente nekoliko teorija. Tako aktivacija mozga kreira nejasnu povezanost između različitih misli i ideja, koje se zatim organizuju shodno emocijama snevača.

Reference:

1 Freud, S. (1900). The interpretation of dreams.
2 Domhoff, G.W. (1996). The repetition of dreams and dream elements: A possible clue to a fnction of dreams. In Alan Moffitt, Milton Kramer & Robert Hoffmann (Eds.), The functions of dreaming. Albany: State University of New York Press.
3 Hobson, J.A. (1995). Sleep. New York: Scientific American Library.
4 Hobson, J. A. (1999). Consciousness. New York: Scientific American Library.
5 Antrobus, J. (1993). Characteristics of dreams. Encyclopedia of Sleep and Dreaming.
6 Evans, C. & Newman, E. (1964) Dreaming: An analogy from computers. New Scientist, 419, 577-579.
7 Hartmann, E. (1995)Making connections in a safe place: Is dreaming psychotherapy? Dreaming, 5, 213-228.
8 Hartman, E. (2006). Why do we dream? Scientific American.

Izvor: Psychology.about.com

Prevod i adaptacija: Ina Poljak

Comments

comments