Da li aplikacije za zabavljanje štete našem mentalnom zdravlju

Kategorija: Psihonauka

Nova istraživanja pokazuju da aplikacije za pronalaženje partnera mogu na mnogo načina uticati na naše mentalno zdravlje.

Aplikacije za pronalaženje partnera postale su uobičajen način za započinjanje partnerskih odnosa. Najpoznatije su Tinder, Bumble, Hinge, Romeo… i one odgovaraju različitim preferencijama i ukusima ljudi. U osnovi su vrlo jednostavne. Korisnik može da kreira profil tako što postavi nekoliko svojih fotografija sa kratkim opisom sebe. Taj profil postaje dostupan svim ostalim korisnicima koji onda mogu da čekiraju da li im se profil dopada ili ne.

Kada dva korisnika čekiraju da im se profili međusobno dopadaju, mogu da počnu da komuniciraju putem poruka u okviru aplikacije. Popularne aplikacije poput Tindera sada broje preko 50 miliona aktivnih korisnika, a pojedini izveštaji navode da prosečan korisnik provodi i do 90 minuta koristeći ovakvu aplikaciju.

Ove aplikacije za pronalaženje partnera predstavljaju značajan nov društveni fenomen. Barovi namenjeni takozvanim ,,singleˮ osobama, ili društveni događaji namenjeni pronalaženju potencijalnih partnera, postali su stvar prošlosti. Stoga su ove aplikacije postale predmet istraživanja, a prema preliminarnim rezultatima, mogu izazvati brojne probleme.

Česta odbijanja

Neka istraživanja navode da aplikacije za pronalaženje partnera izlažu ljude brojnim odbijanjima. Jedna studija otkrila je da postoji nizak nivo prihvatanja, pogotovo za muškarce. Ova studija je takođe otkrila da u oko 50% slučajeva kada postoji međusobno dopadanje profila, jedna strana ne odgovara na poruke. Dakle, korisnici ovakvih aplikacija su konstantno ignorisani ili odbacivani.

Takođe, mnogi korisnici prijavljuju da su im prvi sastanci čudni, grubi i nezadovoljavajući. Jedno istraživanje navodi da u ovakvom svetu pronalaženja partnera ima puno demorališućih iskustava jer se često online persona značajno razlikuje od stvarne osobe.

Često iskustvo koje navode mnogi korisnici ovih aplikacija je takozvani ,,ghosting” ili nestajanje: iznenadni prekid veze u razvitku bez ikakvog upozorenja ili objašnjenja. Ovo može biti primer dehumanizacije i predstavljati iskustvo ugrožavanja mentalnog zdravlja.

Jednokratna upotreba ljudi

Ova negativna iskustva mogu dovesti do toga da korisnici sumnjaju u svoj izgled, veštine komuniciranja i, uopšteno, pouzdanost suprotnog pola. I zaista, studija sprovedena na Univerzitetu Severnog Teksasa otkrila je da korisnici aplikacija za pronalaženje partnera imaju manje samopouzdanja i generalno lošije psihološko blagostanje u odnosu na ne-korisnike. Ovo može biti u vezi sa učestalim i redovnim odbijanjima.

Aplikacije za pronalaženje partnera mogle bi doprineti razvoju kulture ,,jednokratne upotrebe čovekaˮ, a korisnici bi tako postali deo ,,društva za odbacivanjeˮ. Sve ovo može biti vođeno ,,tiranijom izboraˮ. Aplikacije za pronalaženje partnera imaju milione korisnika i korisnici mogu simultano kontaktirati sa mnogo drugih korisnika. Ovo može voditi površnoj širini umesto smislenoj dubini u odnosima.

Zapravo, preplavljenost izborima može dovesti do beskrajnog preispitivanja sebe u pogledu sopstvenih opcija u izboru partnera. Mnogi korisnici mogli bi konstantno sebi postavljati pitanje ,,Da li postoji neko bolji za mene nakon sledećeg klika?ˮ, što bi dalje vodilo u niz nezadovoljavajućih veza.

Anonimnost i obmane

U prošlosti, muškarci i žene su se upoznavali na poslu, zahvaljujući zajedničkim prijateljima ili na društvenim događanjima. Drugim rečima, njihovi odnosi bili su ukorenjeni u već postojećoj društvenoj klimi u kojoj je vladalo međusobno poverenje. Ovo je moglo sprečiti sumnjiva ponašanja tokom izlazaka jer bi ista naišla na osudu od strane zajednice.

Ovakva društvena klima, međutim, ne postoji u svetu aplikacija za nalaženje partnera. Naprotiv, korisnici pojedinih aplikacija se mogu sakrivati pod plaštom anonimnosti i prevare. Ovo može uključivati obmanu u pogledu ličnih karakteristika poput starosti i profesije, kao i neiskrenost u pogledu namera.

Iskustva obmane mogu negativno uticati na mentalno zdravlje vodeći u bolna osećanja, manje poverenja i više sumnje u sebe. Sve ovo u interakciji sa konstantnim odbijanjem, preplavljujućim izborima i prelaznim vezama, može doprineti smanjenom doživljaju psihološke dobrobiti.

Zaključak

Aplikacije za pronalaženje partnera mogu otvoriti vrata potpuno novog sveta ljudima koji traže prijatelje ili vezu. Mogu biti od posebne koristi ljudima koji su usamljeni ili introverti, kao i onima koji stalno putuju ili su novi u gradu.

No, ovakve aplikacije imaju svoju mračnu stranu i možda nisu najbolje rešenje za osetljive duše. Njima savetujemo da nastave da koriste aplikacije, ali pažljivo.

Autor: Dr Rob Vitli

Izvor: Psychology Today

Prevod i adaptacija: Jelena Milošević

Comments

comments

1 komentar

  1. Potpuno tacno. Ne znam kakvo je iskustvo sa strejt aplikacijama, ali u muskom svetu je to ponizavajuce, demoralisuce, i nehumano. Sve od ovoga sam doziveo u najgorim formama.

    Pokusao sam sa mnogima da ostanem prijatelj, ali su me svi tretirali ili samo fizicki ili nista. I to je slucaj kada se pronadje neko sa kime se moze razgovarati vise od prosto-prosirenih recenica.

    Pronalazenje partnera u gej svetu je uglavnom ograniceno na te aplikacije, jer je sve drugacije nesto sto zahteva verbalnost, a momke to “gusi”, jer vecina nije zainteresovana za nesto vise ili se “plasi” vezivanja. Samo jednu od navedenih sam koristio, Romeo, i sveo je na povremeno koriscenje kako bih se osecao zdravije. I dopisivanje sa sto manje korisnika. I pod mojim uslovima, pa da li se nekome svidi ili ne – njegov je izbor, ali da odem sa nekim na sastanak zato sto mi kaze da pozurim ili nesto slicno kao sto jesam cinio u mladosti par puta – nikada vise.

    Sa druge strane postoje oni koji bi se dopisivali do beskraja, mesecima. Prvih par meseci bi bili rezervisani, onda i dalje rezervisani, ali manje i to je ogromno gubljenje vremena.
    Ne bih stvarao polarizaciju musko-zenskih i musko-muskih odnosa, ali svima koji su heteroseksualni bih savetovao sto je moguce vise stvarnog kontakta umesto koriscenja ovih aplikacija, jer u hetero-normativnom drustvu punom slobode u kome zivimo, besmisleno je koristiti aplikacije u najvecem broju slucajeva.

    Obmane, stalking, ghosting, vredjanje… To je postalo uobicajeno. Lakse je ljudima da se sakriju iza profila dok leze polugoli sa pivskom flasom pored sebe na krevetu i da se ponasaju tako nego da se suoce sa stvarnom osobom pored sebe. Na kraju cak i kada se suocite sa nekim i jasno napisete zasto, kao sto pise u clanku, veliki je broj odbijanja. I onda ljudi pomisle naivno da ne treba da odustaju, ali nije tako. Nekad treba biti pametan. Ja sam promenio nacin koriscenja aplikacija, imam samo jednu sad, jer ne mogu da trosim vreme na 5 aplikacija, ali i pored toga u gej zabavljanju ne postoji ono sto se zove razgovorom i mirnim flertovanjem.

    A ako ste osetljivi kao i ja, onda vam to ne prija. Nemate drugi izbor osim da postavite granice. Ili da pokusate i uzivo nesto bar u Beogradu.

    I svaka ta frustracija preko drustvenih mreza stvara nove frustracije u stvarnom zivotu. Jer je malo ljudi koji koriste te aplikacije, a dovoljno su zreli (ja nisam bio) da kontrolisu svoje frustracije ili komplekse koje im sve sto im se dogodi na aplikacijama napravi – pa da to ne prenose u stvaran svet na ovaj ili onaj nacin (preterano spavanje, prokrastinacija, razmisljanje o razlogu odbijanja, neraspolozenje).

    U gej svetu, bar, nije bitno da li nekoga interesuje fudbal, sta voli da radi u slobodno vreme, nego je bitno kako izgleda i da li ce u roku od dve nedelje doci kuci kod njega na seks-dejt.
    Ne bih mogao ni da kazem koliko je to tuzno, ali je tako.

    Generalno, gej ljudi kasne u razvoju sto se tice veza. Upoznao sam nekoliko ljudi u vezama, ali od svih gej ljudi, to je jako mali broj osoba koje su spremne da se obavezu jednoj osobi. Ja jesam uvek bio, ali kao sto biva sa osobama poput mene. Ne.

    Jedan psihoterapeut je imao iskustvo klijenta koji je godinama bio na tim aplikacijama, i stalno se tom psihoterapeutu zalio da ne moze da “nadje nesto na duze staze” (te tri reci zadnje su smrtonosne na aplikacijama), ali je onda upoznao nekoga na poslu, ne znam kako se to odvijalo, i bili su u vezi.

    A da ne spominjem tek kakve se ponude dobijaju preko tih aplikacija. Seks jeste normalan, ali mislim na ponude starijih ljudi, ponude za pornografiju, za boravke.
    Ako neko zeli samo seks – to je ok, ali sta je sa nama koji ne zelimo samo seks, ali ni vezu odmah, vec obican izlazak gde bismo mogli da razgovaramo normalno kao dve osobe koje se svidjaju jedna drugoj?

    Uglavnom, ako i neko cita ovo, bolje neka se pripremi na razne stvari u gej dejtingu preko aplikacija pre nego sto udje u njega.
    Instagram se sad pokazao kao jedna od gej aplikaciaj, ali i tu dosta toga zavisi od toga da li ste “popularni” tamo ili niste. A da biste se svideli nekom, nije dovoljno da budete takvi kakvi ste (cak i sasvim atraktivni), nego je potrebno da odajete utisak drugacije osobe.
    Ali ni ta mreza nije nesto pozeljna za koriscenje zbog tog stvaranja laznog imidza, jer cak i tu kad upoznate nekog, ta druga osoba u stvarnosti moze da bude drugacija. A ne samo to, nego u gej svetu je diskretnost bitna, a preko instagrama je nema. Plus jos momci koji su u vezama na instagramu, a stalno lajkuju vase fotografije, a ne znate ih. Zamislite tu pojavu. Pa da imam decka, zadnja stvar koju bih radio bi bila lajkovanje slika momaka koji su gej ili bilo kojih momaka koje ne poznajem.
    Ili kada momak stalno objavljuje selfije, a u vezi je sa drugim. Za koga objavljuje te selfije?

    Tako da svako mora naci resenje za sebe, a ovo ukratko je neko moje iskustvo.
    Sto se tice aplikacija, malo caskanja, puno dejtova, nista na daljinu, i sve moze biti ok. Cim neko postavi zamerke “pricas puno, eksponiras se” ili slicno, a ta osoba vas ne poznaje, shvatite to kao znak da treba da krenete dalje odmah, jer ne vredi na pocetku trpeti takve stvari kada se nemaju formirana osecanja.

    A o nivou konverzacije koji je “Je l volis batine, jesi li za seks, jesi li aktivan, jesi li pasivan” koji je prisutan na svim mrezama kao prva poruka – ne bih trosio reci i koliko to frustracija nekome ko je normalan moze da izazove. Bar meni, jer sam se uvek nadao da ce momak biti minimalno zreo, sto jesam nailazio kod momaka drugacijih preferencija, ali kod ovih nisam.
    Ali nije da nema takvih, samo ja sad ne bih usao u sve to tako naivno, nego sa odredjenim uslovima. Ako zelis nesto, prvo X broj sastanaka uzivo na javnim mestima ili nekih zajednickih aktivnosti, pa cu videti.

    Da bi to bilo vise od seksa i nesto lepo gde ce se razmenjivati emocije, neophodno je da obe strane budu zrele emotivno bar i da tako i zapocinje veza. Jer ako zapocne sa seksom i jedan momak mi je pisao da je hteo da mu neko kaze da “ga voli”, a on imao pristup prema momcima i meni na kraju katastrofalan (a ja mu rekao to na direktan nacin drugim recima, kao slag na tortu od haosa u gej svetu) – nece biti ljubavi nego uzajamne koristi u ostvarivanju seksualnih potreba.
    Taj momak je malo emotivno ostecen i zbog drugih stvari, ali ta tvrdoglavost u pristupu takvom prema momcima ga i dovodi u to da se vec i kod drugih momaka (postoje nacini, ne mislim na ispitivanje drugih, nego pise i na sajtu drugih profila ko da se zaobilazi) pojave lose emocije prema njemu, sto njemu stvara lose emocije, pa ih on onda kanalise posle na druge, pa oni na druge i generalno je to neka filozofija citavog gej sveta na aplikacijama.

    Jesmo svi manje vise sa traumama velikim odrastali, ali nije to razlog da tretiramo jedni druge tako.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.