Lica i naličja godišnjeg odmora

Kategorija: Psihosaveti

odmor

Svima nam je potreban odmor nekoliko puta godišnje bez obzira kojim poslom se bavimo. Srećom, imamo zakonsko pravo na barem 20 radnih dana tokom godine. Značaj godišnjeg odmora ne ogleda se samo u tome da se odmorimo, već i da postanemo produktivniji. Ipak, kad je u pitanju ova tema, ne treba razmišljati samo o tome kako dobiti odobrenje od šefa i na koju destinaciju otići. Više o tome u narednim redovima.

Sigurno ste ponekad pomislili: „Pa zašto je kolega/koleginica tako kilav/a pa tek se vratio/la sa odmora?” Sa druge strane, sigurno ste i kod sebe primetili da se sa odmora na posao retko vraćate sasvim odmorni, poletni i puni radnog elana. Dobra vest je da ne treba da vas grize savest! I da bi trebalo da razumete kolege. To je sasvim normalna pojava. Organizam se tokom godišnjeg odmora navikne na drugačiji, uglavnom ležerniji sistem funkcionisanja. Ustaje se kasnije, ne planira se dan u minut, ne juri se sa obavljanjem jedne obaveze na drugu. Radni dan je posve drugačiji. Zato delujemo umorno prvih dana na poslu. Nismo mi stvarno umorni; mi smo u šoku! Zapravo, naš organizam je u šoku, a mi treba da mu pomognemo da iz tog stanja izađe. To ćemo uraditi na sledeće načine:

1. Vratićemo se sa odmora dan pre početka posla, to jest ako imamo mogućnost, uzećemo još jedan slobodan dan nakon povratka sa odmora (putovanja). Ovo je važno kako bi organizam polako se vratio u redovni sistem funkcionisanja. Već ustaljeni naziv tampon zona odnosi se upravo i na ovu ideju.

2. Vratićemo se sa odmora u četvrtak ili petak kako bismo ubrzo imali još dva slobodna dana – vikend (ako ne radimo vikendom). Naravno, ne treba ni preterivati pa nakon povratka sa putovanja još tri ili četiri dana izbegavati dolazak na posao.

3. Po povratku na posao nećemo preterivati sa radnim zadacima. To, naravno, ne znači da treba izbegavati obaveze ili, još gore, delegirati naše zadatke kolegama. To znači da ne treba da forsiramo sebe previše prvih par dana. Nije zgoreg ni zamoliti kolegu za pomoć.

4. Par dana pre povratka na posao preporučljivo je pozvati kolege i pitati ih šta ima novo na poslu. Na taj način ćemo izbeći preplavljivanje novim informacijama već prvog radnog dana.

Osim što se nakon godišnjeg odmora odviknemo od svakodnevnog radnog ritma, razlog zašto smo po povratku usporeniji leži u još nečemu. Ako putujemo negde tokom odmora, očekivano je da nam treba par dana da upoznamo mesto na koje smo došli i da se naviknemo na novo okruženje. Nakon što to odradimo, vreme, nažalost, uglavnom proleti i baš tad dolazi kraj godišnjeg odmora. Taman nakon što smo se navikli na jedno okruženje i način fukcionisanja, moramo se vratiti na staro. Zbunjujemo organizam. Ovaj problem smanjićemo ako se pre odlaska na odmor što detaljnije informišemo o tome šta nas čeka na izabranoj lokaciji.

Iako rezultati istraživanja pokazuju da godišnji odmor generalno pozitivno doprinosi produktivnosti i efikasnosti na poslu, ne treba se odmarati duže od tri nedelje. Nakon tog vremenskog intervala velike su šanse da pozitivne posledice godišnjeg odmora izostanu i da privikavanje na radni sistem bude značajno otežano. Interesantno, rezultati istraživanja takođe pokazuju da su pozitivni efekti odmora vrlo slični i u kvalitetu i kvantitetu bio on kratak ili dugačak (naravno, u okviru pomenute tri nedelje).

neourban hipster office desktop

Treba imati na umu da pozitivni efekti godišnjeg odmora uglavnom izlaze na videlo tek nekoliko dana nakon povratka na posao. U prvim danima moguće su sasvim suprotne posledice koje mogu obeshrabriti. Termin postodmorna depresija već je utemeljen model ponašanja u američkim istraživanjima. Nedostatak motivacije, depresivnost, anksioznost, stres i nemogućnost koncentracije neretko su prve reakcije zaposlenih prilikom povratka na posao. Tome doprinose i očekivanja poslodavaca, koji od svojih radnika mogu da zahtevaju maksimalnu koncentraciju i dinamičan radni tempo od prvog radnog dana. Ponudite im da pročitaju ovaj tekst! Ali samo ako vas to neće dovesti do neželjenih posledica. Ipak, ako imamo smetnje u svakodnevnom funcionisanju i nedelju dana nakon povratka sa odmora ili su one vrlo izražene, treba potražiti pomoć stručnjaka. Prošla su vremena kad se to (neopravdano) smatralo sramotom.

Naravno, ne doživljavaju svi podjednako teško povratak na posao. Što je čovek zadovoljniji sobom i svojom profesijom, što više voli posao koji obavlja, to će se lakše prilagoditi na rad posle odmora. Mnogo teže povratak pada onima koji ne vole posao koji rade, kao i zaposlenima koji rade na pozicijama kojima nisu dorasli ili pak koji nisu dovoljno angažovani.

Opisane reakcije nisu vezane samo za povratak na posao, već se javljaju u svim situacijama povratka obavezama nakon pauze. Neretko se javljaju kod učenika na početku školske godine ili kod studenata posle duže pauze u učenju i spremanju ispita. Pojava zagrevanja za rad je psihološki pojam koji se odnosi na to da je organizmu potrebno određeno vreme da dostigne optimalni nivo radne sposobnosti. Ovaj proces je individualan i u pogledu trajanja i inteziteta i posebnih je karakteristika kod svake osobe.

Dakle, godišnji odmor je tema kojoj treba ozbiljno pristupiti. Potrebno je da ga što detaljnije isplaniramo, da pred kraj počnemo da uvodimo sebe u povratak na posao, da obezbedimo sebi tampon zonu ako je moguće, da ne forsiramo sebe prvih dana i, najvažnije, da budemo spremni i na negativne posledice prvih dana (pozitivni efekti dolaze malo kasnije). Biti spreman je sve! Naravno, isto to razumevanje treba da ponudimo i svojim kolegama.

Autor: Liza Piščević

Comments

comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *