Jedna nova studija pokazuje da je dovoljno da vidimo da je druga osoba pod stresom da bi u našem telu počelo lučenje hormona stresa – kortizola, čak iako mi nismo uključeni u stresnu situaciju.
Studiju su sproveli nemački psiholozi i utvrdili da ljudi koji su međusobno emocionalno najbliži pokazuju najveću empatiju na stres (Engert et al. 2014).
Ljudi su pokazali značajnu količinu empatije čak i kada su posmatrali video snimak nepoznatih osoba pod stresom.
U stres testu učesnici su dobili matematički test i intervjue koji su kod 95% ispitanika izazvali stres. Dok su oni radili test, posmatrali su ih njihovi partneri i potpuni stranci.
Dobijeno je da se za 26% posmatrača, stres sa osobe koju su posmatrili preneo na njih.
Vođu studije, Veroniku Engert, iznenadili su rezultati:
“Činjenica da zapravo možemo meriti empatiju stresa u vidu značajne količine hormona je zapanjujuća. Moramo pretpostaviti postojanje transmisionog mehanizama preko koga žrtvino stanje može izazvati isto stanje kod posmatrača sve do nivoa hormonalnog odgovora na stres.”
Ponekad su posmatrači umesto kroz jednosmerno ogledalo, posmatrali osobe na video snimku. To je vrlo malo doprinelo razlici u prenosu stresa na posmatrača: prosečni prenos stresa pao je sa 30% na 24%.
Engert ističe:
“Ovo znači da čak i televizijski programi koji opisuju patnje drugih ljudi mogu taj stres preneti na gledaoce. Stres ima ogroman potencijal zaraze.”
Istraživanje nije pokazalo razlike u empatiji stresa kod muškaraca i žena, što ide na štetu stalnih anketa u kojima žene tvrde da imaju veću sposobnost empatije od muškaraca.
Izvor: PsyBlog
Prevod i adaptacija: Katarina Mladenović
1 komentar
Pingback: Psiholog – prvo čovek, pa psiholog – Nikola Mitić