Fraza “Ko zna zašto je to dobro” – pod istragom

Kategorija: Psihosaveti

magnifying-glass-letters--large-msg-113710822727-2

Pre nego što trajno etiketiramo frazu “Ko zna zašto je to dobro” kao isprazni kliše, hajde da je zajedno istražimo. Svima su nam poznate one situacije kad imamo neki problem, a sagovornik je neodlučan kako da nas posavetuje pa izgovori jednu od sledećih rečenica:

  1. Ne znam šta da ti kažem
  2. Ko zna zašto je to dobro

Zašto ne volimo da čujemo ovakvu reakciju na našu situaciju osim zato što je praktično neupotrebljiva? Zato što niko ne želi da dobije savet (ili u ovom slučaju to i ne zaslužuje status saveta) koji zvuči kao kliše. Zašto je problem ako je savet kliše? Zato što osoba koja traži savet očekuje da se osoba koja ga daje potrudi da ga razume i pomogne. I osoba koja ga pruža će se vrlo verovatno i sama loše osećati, znajući da nije bila od pomoći.

Ipak, “Ko zna zašto je to dobro” ne mora da bude kliše… ako predstavlja samo početak. Kad drugoj osobi kažemo “Ko zna zašto je to dobro”, ne treba tu stati. Ako je bliže poznajemo možemo da joj ukažemo na moguće razloge zašto bi to moglo biti dobro. Ako je ne poznajemo dovoljno dobro ideja svakako ostaje ista, da je navedemo na razmišljanje koje će efikasnije biti pokrenuto ako kažemo “šta misliš šta može biti dobro u tome što se desilo?” Moć razbijanja ovog klišea koja se ogleda u traganju za odgovorom primenljiva je i u razgovorima sa samim sobom. Pri tome moramo imati u vidu da ako se zadovoljimo sasvim banalnim odgovorom, ne činimo sebi nikakvu uslugu. To mora da bude nešto u šta ćemo da poverujemo, barem dok nam ne bude bolje. Smišljanje i pronalaženje nečeg dobrog u svemu može biti prava umetnost.

U knjizi „Sve se dešava s razlogom”, psihoterapeut i pisac Mira Kiršenbaum nam pomaže da razumemo principe koji stoje iza ove često korišćene fraze. Svaki događaj u našem životu ima svoje značenje. To su:

  1. Da bismo se u svetu osetili kao kod kuće
  2. Da bismo naučili da oprostimo
  3. Da bismo istinski zavoleli sebe
  4. Da bismo naučili da uživamo u životu
  5. Da bismo pustili uzde straha
  6. Da bismo postali bolje osobe
  7. Da bismo otkrili istinsku ljubav
  8. Da bismo otkrili svoje talente
  9. Da bismo živeli sa osećanjem misije
  10. Da bismo postali jači

Ipak, ova značenja se više odnose na veće, značajnije životne događaje kao što su smrt ili bolest. U svakom slučaju, iskreno preporučujem ovu knjigu.

Ali šta se dešava sa svakodnevnim problemima u životu? Svima nam se desilo da smo silno želeli da odemo u neki izlazak, a da smo se onda pokajali što smo došli. Jedna od fraza “Nikad se ne zna” nam može pomoći pri smišljanju razloga jer stvarno ne znamo šta je moglo da pođe po lošem da se ostvarilo nešto što smo priželjkivali. Primer, ja sam jednom bila veoma razočarana kad mi je dečko rekao da se to veče nećemo videti. Na kraju smo se ipak videli, ali smo se toliko ozbiljno posvađali da smo ubrzo raskinuli. Tako da se na kraju ispostavilo da bi bilo bolje da se nismo ni videli!

danboard_robot_sad_cardboard_robot_66315_1280x720

Problemi koji nisu od životnog značaja, a ne mogu se svrstati ni pod svakodnevne su, recimo, otkazano putovanje ili svađa sa prijateljem. Ako nam je otkazano putovanje, možemo sebi reći da je dobro to što ćemo uštedeti pare (osim ako nije ceo aranžman već plaćen) ili slično. Ono što je sasvim sigurno i moćna je, realistična i široko pimenljiva uteha – više će nam značiti kad se slična nedaća ne desi. Na primer, slično putovanje možda nam nije dovoljno značilo ranije. Ako svake godine idemo na letovanje, vrlo je moguće da se posle određenog niza godina nećemo tome dovoljno radovati. Ali ako samo jedne godine to putovanje propadne, sledeće godine biće nam najveća sreća. Ako smo se posvađali sa prijateljem, dobro je, na primer, to što imamo priliku da pokažemo da nam ponos nije na prvom mestu, a ako smo za to mi lično krivi možemo pokazati i svoju kreativnost kroz autentično izvinjenje. Pored toga, dobra strana je i to što smo prijatelja kroz svađu verovatno i bolje upoznali. Možda ovo može da zvuči kao prazna priča, ali ako razmislimo – sad znamo kako reaguje kad se uvredi, na koji način se suprotstavlja, kako rešava problem… Rastanak sa partnerom takođe može imati svoju dobru stranu. Na primer, ako smo se nervirali oko sitnica u vezi, sledeći put kad budemo imali partnera toliko ćemo biti srećni da ono oko čega smo se pre nervirali nećemo ni primetiti. Ako smo imali nekoga da nam pomaže u svakodnevnim radnjama, recimo kompjuterskog pomagača, a sad više nemamo, dobra strana je to što ćemo morati da postanemo samostalniji.

U svakom lošem događaju krije se tajna nečeg dobrog, a samo je na nama da li ćemo tu tajnu i otkriti! Nekad je to prava umetnost, ali ako nećemo mi biti ti umetnici ko će umesto nas? Zato kad je moja mlađa sestra odlučila da tetovira frazu silver lining (skraćeno od “Every cloud has a silver lining”) koja opisuje upravo to da u svemu lošem ima nečeg dobrog, odlučila sam da joj baš ja poklonim tu tetovažu. Da joj to bude asocijacija na mene. Značajno je da od starta vaspitavamo decu u smeru portage za nečim dobrim. Zato kad mojoj deci jednog dana propadne provod napolju zbog kiše pustiću im glasno veselu pesmu grupe Prljavo Kazalište ”Kiše jesenje” i inspirisati ih da potraže dobru stranu.

Autor: Liza Piščević, psiholog

Comments

comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *