Tamna strana elektronske pošte

Kategorija: Psihovesti

evil+email+image

U današnje vreme, elektronska pošta (ili, odomaćeno, e-mailovi), predstavljaju ne samo odličan alat za komunikaciju, već i neophodnost. Iako popularan i vrlo praktičan, e-mailing ima i svoju tamnu stranu – generalni je zaključak sprovedenih psiholoških studija.

Kao i telefon i televizija, elektronska pošta je tehnologija koja je već toliko usađena u naše svakodnevne živote, da o tome uopšte i ne razmišljamo. Sa jedne strane, reč je o korisnoj aplikaciji, a sa druge – o pravoj spamerskoj noćnoj mori.

Sasvim je sigurno da se, pored zavisnosti od interneta, video igara i socijalnih mreža, nije mnogo vremena posvetilo istraživanju zavisnosti od e-mailinga, o tome kako ova moderna pošast može nemilosrdno proždirati naše slobodno vreme, ubrizgavajući dodatni stres tamo gde ga već ima dovoljno. Ipak, sve to ostaje po strani, kada se razmisli o njegovoj praktičnosti.

Elektronska pošta je, s obzirom na to da su prvi e-mailovi poslati 1965. godine, u krizi srednjeg doba, a evo i njene tamne strane, na koju često mnogo i ne obraćamo pažnju.

1. 59% ljudi proverava e-mail iz kupatila

iPhonebathroomNije potrebno biti ekspert u Pavljovljevom klasičnom uslovljavanju kako bismo shvatili zašto se navika proveravanja mailova tako lako i brzo stvara. Uglavnom je ono što dobijemo u prijemne sandučiće neka reklamna glupost, ali s vremena na vreme dobijemo i neki uzbudljiv mail, zbog čega stalno nastavljamo redovno da ga proveravamo. Prosto, znamo odakle dolazi nešto što želimo i zato nastavljamo da proveravamo da li je već stiglo do nas.

Prema istraživanju AOL-a (“America Online”) iz 2011. godine, 47% ljudi tvrdi da je “navučeno” na e-mail, 25% ne može da ne proveri e-mail duže od tri dana, 60% ljudi proverava svoje inbox-e tokom godišnjeg odmora i 59% ljudi to čini iz kupatila.

2. Proveravaš ga mnogo češće nego što misliš

Učesnici u istraživanju Renada i saradnika (2006) tvrdili su da svoj mail, u proseku, proveravaju jednom dnevno. Međutim, kada su ih istraživači posmatrali, ispostavilo se da su oni to činili na svakih pet minuta!

Uprkos tome što je broj ispitanika u ovoj studiji bio mali (samo njih 6), dalja istraživala pokazala su da veliki broj ljudi podešava programe za čitanje e-mailova da proveravaju inbox na svakih pet minuta (Jackson et al., 2002), što se značajno razlikuje od toga šta su rekli. Kao posledica, jasno je da umemo biti veoma naporni.

3. Elektronska pošta “pojede” četvrtinu radnog dana

hour-glassPrema istraživanju Cervinskog i saradnika (2004), u kom su učesnici različitih zanimanja vodili dnevnike svojih aktivnosti, 23% radnog dana potroši se na elektronsku poštu.

Razlog tome leži u činjenici da ljudi ne koriste e-mailove samo da bi komunicirali, već i da bi vodili evidenciju o tome koliko su posla obavili. Tako je jedna studija pronašla da zaposleni u proseku rade na 65 različitih zadataka u 10 oblasti istovremeno (Gonzales & Mark, 2004).

4. Potrebno je 64 sekunde da se oporavimo od e-maila

Na novi mail u sandučetu (ili, popularno, u inbox-u) reagujemo skoro kao i na telefon koji zvoni. U jednoj studiji u radnom okruženju, Džekson i saradnici (2002) otkrili su da se na 70% primljenih e-mailova reaguje u roku od 6 sekundi, dok 85% reaguje u naredna dva minuta.

Problem leži u tome što su svim učesnicima pomenute studije trebale 64 sekunde da ponovo uspostave misaoni tok, koji je pristizanjem mail-a prekinut.

Osim toga, Gonzales & Mark (2004) otkrili su da ljudi provedu oko 3 minute u prebacivanju pažnje sa jednog zadatka na drugi, pa je zaista teško reći koliko je nekome potrebno da se u potpunosti “oporavi” od naviruće elektronske pošte i preusmeri svoju pažnju na kompleksne zadatke.

5. Stresirani korisnici elektronske pošte

S obzirom na to koliko, zapravo, truda ulažemo u emailing i preumeravanje pažnje sa jednog zadatka na drugi, nije iznenađujuće što sve do produkuje stres. Naravno, svi se sa time nosimo na različite načine, a Heir i saradnici (2005) razliku tri grupe korisnika e-mailova:

1) Oni koji na e-mailove odogovaraju opušteno i bez žurbe. Oni odbijaju da dozvole da ih elektronska pošta kontroliše i vraćaju se onima koji im pišu onda kada njima to odgovara

2) Posvećeni korisnici, koji pokušavaju momentalno da odgovore i očekuju od drugih isto

3) Stresirani korisnici koji ne misle da su e-mailovi korisni i uglavnom ih nalaze iritantnim

Još jedno istraživanje otkrilo je da 57% ljudi sebe smatra opuštenim, 32% posvećenim i 11% iritiranim, stresiranim korisnicima, sa sumnjom da je broj korisnika u trećoj kategoriji zapravo veći.

6. E-mailovi ubijaju sarkazam (i emocije u komunikaciji)

lelLjudi su skloni da precenjuju svoju sposobnost efikasnog komuniciranja putem elektronske pošte. Serija studija koje su sproveli Kruger i saradnici (2005) pokazala je da i pošiljaoci i primaoci pošte ne uviđaju to koliko je ova komunikacija siromašna važnim aspektima i finesama, kao što je sarkazam.

U jednoj studiji, učenici su mislili da je njihov sarkazam u komunikaciji jasan u 80% slučajeva. U komunikaciji licem u lice, ova procena pokazala se tačnom, a u komunikaciji putem e-mailova, tačnost se smanjila na 56%.

Isti efekat preuveličavanja uočen je kod ljudi koji su pokušavali da iskomuniciraju bes, tugu, ozbiljnost i humor u svojim e-mailovima. Bez govora tela, teško je preneti bilo koje drugo značenje osim doslovnog. Smajliji tome značajno ne doprinose. 🙁

7. Smanjen osećaj saradnje

Pregovaranje putem e-mailova često se čini teškim, posebno kada se ljudi međusobno ne poznaju dobro. Kada su Nakvin i saradnici (2008) upredili ovu sa komunikacijom licem u lice, pronašli su da su ljudi manje sarađivali putem e-maliva i da su smanjenu saradljivost nalazili opravdanom.

Delimičan razlog tome leži u činjenici da je ljudima lakše da budu neprijatni putem e-mailova. Na primer, Kurcberg i saradnici (2005) ustanovili su da, kada su ljudi procenjivali performanse jedni drugih u “papir-olovka” i u formi elektronske pošte, dosledno su češće na negativan način doživljavali i izjašnjavali se o svojim kolegama u elektronskoj komunikaciji.

8. Manje bliskosti u elektronskoj komunikaciji

remoteworking1Još jedan razlog zašto su pregovori preko e-maila teški leži u tome što, kada pregovaramo sa nepoznatom osobom, imamo manje prostora i prilike da sa njom ostvarimo bliskost. Zbog kratke forme i ciljanja u poentu, ukoliko pregovori preko ovog kanala komunikacije naiđu na prepreku, lako mogu da se u potpunosti raspadnu.

Moris i saradnici (2002) pronašli su da samo jedan telefonski poziv može kreirati dobru atmosferu među učesnicima i na taj način stvoriti, odnosno doprineti osećaju bliskosti.

9. Laganje se čini opravdanijim

Ljudi lažu, bez obzira na kanal komunikacije. Ipak, u poređenju sa papirom i olovkom, slagati u e-mailu je lakše, a može se činiti i opravdanjim. U istraživanju Nakvina i saradnika (2010), ustanovljeno je da su ispitanici lagali za čitavih 50% više preko e-mailova u poređenju na papir-olovka komunikaciju. Istraživači tome navode tri razloga:

a) E-mailovi su manje trajni: ćaskanje nam je bliskije od pisanja pisama

b) Manje uzdržanosti: ljudi se osećaju prijatnije tokom elektronske komunikacije zbog efekta onlajn dezinhibicije

c) Manja međusobna povezanost: preko e-mailova osećamo se psihološki udaljenijim od sagovornika, što rezultuje smanjenim poverenjem i osećajem bliskosti

10. Iritantni pošiljaoci

it_photo_96808Jedno istraživanje AOL-a (“America Online”) sortiralo je najiritantnije pošiljaoce e-mailova (Vofenden, 2004). Oni su na ovom spisku poređani od onih najgorih pa sve do najpodnošljivijih:

Šifrarnik: označen kao najiritantniji pošiljalac, on svoje e-mailove puni neobjašnjivim skraćenicama, najćešće kako bi nekoga impresionirao

 Pisac: veruje da je svaki e-mal njegovo književno delo

 Prosleđivač: šalje svaku besmislenu lančanu poruku i šalu koju dobije, bez ikakve kritičnosti ili osvrta na njihov sadržaj

 Igrač: tvrdi da nije dobio vaš e-mail, što može biti vrlo iritantno, ali u današnje vreme filtera neželjene pošte, teško za dokazati

 Smajli: koristi emotikone (smajlije) i kad treba i kad ne treba i spada u najmanje iritantne pošiljaoce e-mailova

 Sažet: najmanje iritantan, s obzirom na to da su njegovi e-mailovi kratki i jasni

Praktične implikacije

Praktično upotrebiti sva ova znanja o tamnoj strani elektronske pošte nije ništa što niste čuli ranije: manje proveravajte svoje sandučiće, setite se koja je cena prebacivanja sa jednog zadatka na drugi, pišite e-mailove sažeto i smisleno. Najzad, zapamtite da je održavanje odnosa putem interneta važno baš zato što ova vrsta komunikacije kreira osećaj distanciranosti, pa s vremena na vreme umesto e-maila okrenite broj telefona osobe sa kojom želite da komunicirate.

Zato što e-mail više nije toliko moćno sredstvo komunikacije kakav je nekada bio – zbog SMS poruka, Facebook-a, Twittera i svih drugih mogućnosti online komunikacije – često zaboravljamo i njegove dobre, korisne strane. Ali, isto važi i za one manje dobre. Kako se ne bi otišlo ni u jednu krajnost, povremeno je pametno odmoriti od svega toga i prepustiti se ćaskanju sa bliskim ljudima – uživo.

Izvor: Psyblog
Prevod i adaptacija: Ina Poljak

Comments

comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *