Pre nekoliko meseci pročitala sam fascinantan članak Gabrijele Etingen, profesora psihologije sa univerziteta u Njujorku i Hamburgu. Članak se zove "Problem u vezi pozitivnog razmišljanja" i objavljen je u Njujork tajmsu, 26. oktobra 2014. godine.
Pročitaj ceo tekst
Znate ono kad u osnovnoj školi dođe medicinska sestra da pregleda da li imamo vaške, pa sve počne naprasno da nas svrbi glava? A ako je neko pre nas, u tom napetom iščekivanju „uhvaćen“ u posedu istih malih, sramotnih, bića u kosi, glava počinje da nas svrbi još više. Da nas stvarno svrbi!
Bio je to - i još je - verovatno najozloglašeniji eksperiment u posleratnoj psihologiji. Profesor sa Jejla Stenli Milgram „dokazao“ je da će obični ljudi, pod direktnim zahtevom autoriteta, poslušati bilo koje naređenje, čak i kad je u pitanju ekstremna tortura. Njegova saznanja ušla su u nauku, ali su se koristila i na suđenjima za ratne zločine, dopunivši teoriju o „banalnosti zla“ Hane Arent. Ali, poslednjih godina mnogi istraživači pokušavaju da obore Milgramove teze - što zbog loše izvedenog eksperimenta, što zbog „šmiranja“ - i da pokažu da ljudi nisu toliko loši. U isto vreme, „padaju“ i neke druge kontroverzne teorije i priče, poput „fenomena stotog majmuna“ ili one o Kiti Đenoveze.
"Nisam znao šta je to što tera ljude na prijateljstvo. Nisam znao šta je to što ljude međusobno privlači. Nisam znao šta se nalazi u osnovi socijalne interakcije."
"Ne osećam krivicu ni zbog čega. Žao mi je osoba koje osećaju krivicu."
"Ja sam hladan drkadžija na kog uvek uperite vaše jebene oči. Nije me briga za te ljude."
Ovi jezivi citati Teda Bandija, slikovito predstavljaju osnovne osobine psihopate: neosetljiva osoba koja iskorišćava druge, sa tupim emocijama, impulsivnim postupcima i nesposobnošću da oseti krivicu ili kajanje.
Ne mogu tačno da se setim da li sam ovaj primer prvo negde pročitala pa onda počela da uočavam njegovu istinistost, ili sam kao psiholog u školi prosto uočila pravilo:
Da li vam se nekada desilo da odustanete od pisanja važnog seminarskog rada za školu ili da vam interesantan projekat postane frustrirajući usled novonastalih poteškoća? Da li ste ikada morali da gledate do kraja predstavu ili film, za koji ste izgubili interesovanje već na prvoj sceni? Da li vam se desilo da beskonačno čekate u redu, da čekate da se kompjuter učita ili da Božić konačno stigne?
Pročitaj ceo tekst
Često imamo priliku da čujemo “da ono što nas ne ubije to nas ojača” ili da je “svaka kriza nova šansa”. To su životne mudrosti čiju istinitost više ne dovodimo u pitanje, ali ono što jeste pitanje je od čega to zavisi da li ćemo na negativne događaje reagovati kao na pretnju ili kao na izazov? Da li smo rođenjem obdareni specijalnim sposobnostima ili to zavisi od intenziteta nepovoljne situacije, ili pak možemo naučiti kako da pomognemo sebi?
Pročitaj ceo tekst