Pre Samante Džouns (serija Seks i grad), Frojd je seks učinio važnom temom. Iznosio je da tvrdnju da čak i bebe imaju erotska osećanja i da svi delovi tela mogu biti erotični. Frojd je znao da su ljubav, seks, fantazije, pa i ambivalencija deo svesnog, ali i nesvesnog dela našeg bića.
Ako se osvrnete oko sebe i malo pogledate kako izgleda svet, biće vam jasno da tu mnoge stvari ne funkcionišu kako bi trebalo. Svi problemi kojima smo kolektivno izloženi – bili oni politički, ekonomski ili ekološki – odgovornost su čoveka, najrazvijenije evolutivne kreacije. Mi, kao ljudska vrsta, istovremeno smo njihovi pokretači i njihove žrtve. A nemoguće je ne primetiti da u svetu, bez obzira da li svetom smatramo svoju ulicu ili celu planetu, vlada haos. […]
Često umemo da kažemo nešto poput “Pa kako mi zapadne uvek ovakav dečko/devojka ili ovakva veza”. Zapravo, to je prilično neadekvatno reći. Kad je u pitanju ljubavni život, teško se možemo pozivati na Marfijev zakon. Partner nam nije zapao takav kakav je, a veza još manje. Partnera smo birali, a odnos sa njim smo stvarali.
Poslednji u nizu tekstova Helen Fišer o požudi, privlačnosti i afektivnoj vezanosti. Strastvena, romantična ljubav ima različite forme, kreće se od ushićenosti do očajanja, od smirenosti do anksioznosti, u zavisnosti od toga da li je nečija ljubav uzvraćena ili neuzvraćena. Smatra se da su ove gradacije osećanja povezane sa različitim nivoima dopamina, norepinefrina i serotonina, kao i sa ostalim manje istaknutim neurotransmiterima.
Ah, ta ljubav… O njoj su se pisale pesme, romani, zbog nje se bežalo sa časova, ma zbog nje su se vodili ratovi, gubili životi, sprovodila istraživanja, letele su i varnice (sigurno i pepeljare), ali šta mi, zapravo, znamo o ljubavi? Hajde da vidimo šta o romantičnoj ljubavi ima da kaže jedna ne baš romantična nauka – antropologija.
Da li ste se nekada zapitali šta čini da novu ljubav osećamo kao nešto jedinstveno, šta stvara opsesivne misli, fokusira našu pažnju i rasplamsava nam emocije – da li je to kultura ili pak naš mozak? Antropolog Helen Fišer smatra da požuda, privlačnost i afektivna vezanost formiraju različite puteve u našem mozgu, što često dovodi do pogrešnog izbora partnera, a to onda za posledicu ima razvod braka ili nasilje u porodici. Međutim, možda nam ovakva struktura […]
M.S, 20 god: „Poludela sam kada je na FB osvanula fotka mog momka sa nekom nepoznatom devojkom. On je tada bio na letovanju sa svojim (sportskim) klubom, a ja kod kuće. Jedno jutro sam otvorila FB i šokirala se kada sam videla njihovu sliku na njegovom profilu. Bili su zagrljeni, ali samo kao poza za slikanje, ništa strašno. Ipak, potpuno sam se izgubila. Ona je bila neka strankinja koju je tamo upoznao… “