Mozak je lažov. On pravi pretpostavke koje nisu zasnovane na činjenicama, izvodi zaključke koji su više povezani sa strahom nego sa nekim logičnim argumentom i sadrži uvide koji su često manipulisani od strane medija i tuđih neodoljivih priča.
Možete li, na primer, istovremeno da telefonirate, motrite na tiganj na šporetu, jednim okom gledate televizor i u rukama i mislima držite notes u kom vam stoji spisak današnjih obaveza? Mnogi sebe smatraju multitasking ekspertom, međutim, da li je to stvarno tačno?
Uzburkane emocije koje se javljaju u adolescenciji uglavnom objašnjavamo još uvek nedovoljno zrelim mozgom. Međutim, postavlja se pitanje da li je uzrok tog nemira u mozgu ili je pak nemir taj koji stvara promene u mozgu?
Sudeći po interesantnom, novom istraživanju fizičkih uticaja boravka u prirodi na mozak, šetnja parkom može umiriti um, a samim tim i dovesti do promena u funkcionisanju mozga, što rezultuje poboljšanjem mentalnog zdravlja.
Da li ste se nekada zapitali šta čini da novu ljubav osećamo kao nešto jedinstveno, šta stvara opsesivne misli, fokusira našu pažnju i rasplamsava nam emocije – da li je to kultura ili pak naš mozak? Antropolog Helen Fišer smatra da požuda, privlačnost i afektivna vezanost formiraju različite puteve u našem mozgu, što često dovodi do pogrešnog izbora partnera, a to onda za posledicu ima razvod braka ili nasilje u porodici. Međutim, možda nam ovakva struktura […]
Psihologija se dugo bavila debatom o razlici između emocija i raspoloženja. Mnogi psiholozi ističu da su emocije kratki i intezivni odgovori na postojeće stimuluse, sačinjeni od misli, fizioloških procesa i ponašanja, dok su raspoloženja, sa druge strane, hronične i dugotrajne reakcije na potencijalne stimuluse (često bez jasno opaženih stimulusa). Iz druge perspektive, raspoloženja se mogu smatrati emocijama koje predugo traju i više ne služe adaptaciji. Ova razlika ima važne implikacije za objašnjenje uzroka nastanka psihopatologije […]