Svi postovi tagovani: Popov

Šta znači biti normalan?

Kategorija: Psihovesti

Bez obzira da li pokušavamo da definišemo šta znači biti mentalno zdrav ili pak duševno bolestan, moramo da postavimo isto pitanje: gde prestaje normalnost, a počinje patologija? Ili, koja je to tačna granica između normalnog i nenormalnog? Neko će biti mudar pa će reći da jasne granice zapravo ni nema, ali kako se onda bavimo lečenjem duševnih bolesti (šta to lečimo) ili se bavimo zaštitom mentalnog zdravlja (šta to tačno štitimo)?

Samovrednovanje u službi mentalnog zdravlja

Kategorija: Psihonauka

Self ili sopstvo je složen psihološki koncept, snažno povezan sa mentalnim zdravljem i psihološkim poremećajima. Jedan je od najistraživanijih koncepata u psihologiji. Kada posegnemo za obogaćivanjem znanja iz neke oblasti psihologije, često to činimo da bismo bolje razumeli sebe. Čak i kada želimo da više saznamo o ljudskoj prirodi uopšte, u konačnici završavamo sa zaključivanjem o sebi i sopstvenom mestu i ulozi „pod suncem”. Ova tema ima ogroman značaj u psihološkoj nauci upravo zbog vremena […]

Može li fizičko vežbanje unaprediti kognitivno funkcionisanje?

Kategorija: Psihonauka

Većina ljudi koja se sportom ne bavi profesionalno počinje sa fizičkim vežbanjem kada želi da reguliše telesnu težinu, popravi fizički izgled ili radi preventive i poboljšanja opšteg zdravstvenog stanja. Nekim ljudima su, doduše, hobiji vezani za upražnjavanje fizičkih aktivnosti, kao što su planinarenje, pešačenje, vožnja bicikla, rolera i slčno. Oni su najčešće i sasvim svesni da ovim aktivnostima proizvode ne samo fizički, nego i psihološki benefit, takozvani viši nivo subjektivnog blagostanja.

Kako preživeti tešku dijagnozu

Kategorija: Psihosaveti

Izreku da zdrav čovek ima hiljadu želja a bolestan samo jednu ne dovodimo u pitanje. Svi smo za nju čuli i uvereni smo u njenu verodostojnost, gotovo instinktivno. Ipak, kulturološki posmatrano, ne ponašamo se kao da ovu izreku zaista i razumemo. Iako gubitak zdravlja predstavlja jedan od najvećih životnih stresora, u našoj kulturi se i dalje akcenat stavlja na fiziološke procese izlečenja, dok se psihološki aspekti oboljenja nekada i potpuno zanemaruju.