Svi postovi pod: Psihonauka

Da li se suprotnosti zaista privlače?

Kategorija: Psihonauka

Nedoumica koja se prožima i prošlim i sadašnjim vremenima je da li se suprotnosti privlače?, ili nam je, pak, jasnije i bliskije da se sličan sličnom raduje. Možda je teško doći do odgovora iz sopstvenog iskustva, s obzirom da nam se dešavalo i da nas privuče neko potpuno suprotan od nas samih ali, sa druge strane, i da nas privuče neko ko nam je toliko sličan da stičemo utisak da tu osobu poznajemo „ceo život”. […]

7 Frojdovih zaključaka o ljubavi i seksu

Kategorija: Psihonauka

Pre Samante Džouns (serija Seks i grad), Frojd je seks učinio važnom temom. Iznosio je da tvrdnju da čak i bebe imaju erotska osećanja i da svi delovi tela mogu biti erotični. Frojd je znao da su ljubav, seks, fantazije, pa i ambivalencija deo svesnog, ali i nesvesnog dela našeg bića.

5 zanimljivih činjenica o govoru tela

Kategorija: Psihonauka

Postoji mnogo mitova u vezi neverbalne komunikacije. Recimo, objavljeno je mnoštvo knjiga (od kojih je jedna bestseler) koje tvrde da možemo „čitati ljude kao knjigu”. To, jednostavno, nije istina. Možemo, međutim, postati bolji u čitanju (ili kontroli sopstvenog) neverbalnog kroz praksu.

Prepoznavanje lica: može li čovek biti bolji od mašine?

Kategorija: Psihonauka

Ljudi imaju neverovatan kapacitet za pamćenje i prepoznavanje lica. Većina istraživača navodi da je uzrok za ovo značaj koji drugi ljudi imaju za naše živote, a koji je ostao nepromenjen tokom evolucije. Prepoznavanje lica omogućava da uočimo prijatelja u gomili, ali i potencijalnu opasnost koja dolazi sa neprijateljima.

Afektivno prisustvo – kako reagujemo na društvo drugih (i oni na naše)

Kategorija: Psihonauka

Neki ljudi imaju sposobnost da jednostavno uđu u prostoriju i svima stvore osećaj mira i prijatnosti. Drugi ljudi mogu da izazovu nelagodnost i prevrtanje očima bez obzira šta radili. Manja oblast psihološkog istraživanja podržava ideju da je način na koji osoba čini da se drugi osećaju dosledan i merljiv deo njihove ličnosti. Istraživači ovu pojavu nazivaju „afektivno prisustvo“.