Ah, ta ljubav… O njoj su se pisale pesme, romani, zbog nje se bežalo sa časova, ma zbog nje su se vodili ratovi, gubili životi, sprovodila istraživanja, letele su i varnice (sigurno i pepeljare), ali šta mi, zapravo, znamo o ljubavi? Hajde da vidimo šta o romantičnoj ljubavi ima da kaže jedna ne baš romantična nauka – antropologija.
Ovaj tekst je nastavak priče o ljubavi, seksualnoj privlačnosti, požudi i afektivnoj vezanosti poznate antropološkinje Helen Fišer. Ako niste pažljivo pazili na času (što vam se, ako je bilo zbog ljubavi, oprašta), evo linka za podsećanje!
Požuda – „Nepodnošljivi neuralni svrab”
V. H. Ojden seksualnu želju naziva „nepodnošljivim neuralnim svrabom”. Naučnici su dugo smatrali taj svrab posebnim sistemom emocija koji je urođen i zajednički svim pticama i sisarima – a smešten je u mozgu. Štaviše, oni su odavno shvatili bar osnovnu neuroanatomiju i fiziologiju libida, smatrajući da je pretežno povezan sa androgenim hormonima i kod muškaraca i kod žena. Estrogen takođe, igra značajnu ulogu u seksualnoj želji kod mnogih sisara, ali kod ljudi ima sekundarnu ulogu.
Kod većine sisara ne postoji jasno definisana biološka veza između libida i sistema privlačnosti, a istraživanja malih glodara – prerijskih voluharica – pokazala su da ova dva sistema redovno komuniciraju. Kada ženka voluharica dobije kap muškog urina na svojoj gornjoj usni, neurotransmiter norepinefrin se oslobađa u specifičnim oblastima olfaktornog bulbusa u njenom mozgu. Ovo omogućava oslobađanje estrogena i dovodi do pokretanja seksualnog ponašanja. Kod prerijskih voluharica privlačnost je kratkotrajna, spontana, hemijski izazvana, ekscitatorna reakcija koja pokreće seksualnu želju, seksualnu fiziologiju i seksualno ponašanje.
Požuda i privlačnost ne idu uvek ruku pod ruku kod ljudi. Kada muškarcu i ženi srednjih godina damo injekciju testosterona, njihova želja za seksom raste, ali se oni ne zaljubljuju. Štaviše, oni izražavaju seksualnu želju prema onima za koje ne osećaju ni privlačnost niti afektivnu vezanost.
Italijanska poslovica kaže „Požuda je najstariji lav od svih”. Faktori koji će pokrenuti libido menjaju se od pojedinca do pojedinca i od vrste do vrste. Bez obzira na to, samo osećanje seksualne želje sa specifičnom neuralnom strukturom, razvija se kod svih da bi pokrenulo proces parenja. Kao negativne posledice sistema požude javljaju se veliki broj silovanja i druga neadekvatna seksualna ponašanja kod ljudi.
Privlačnost – „Delirijum Erosa”
Robert Lovel kaže o ljubavi: „ovaj vihor, ovaj delirijum Erosa”. Romantična ljubav, opsesivna ljubav, strastvena ljubav, zaljubljenost… kako god da je nazovemo, gotovo svakom muškarcu i ženi na ovoj planeti donela je uzbuđenje i patnju.
Antropolozi su 1991. godine, istraživanjem 166 društava pronašli dokaze da romantična ljubav postoji kod 147 društava. (Kod ostalih 19, istraživači jednostavno nisu uspeli da ispitaju ovaj aspekt svakodnevnog života). Gde god da su pogledali pronašli su dokaze o ovoj strasti. Ljudi su pevali ljubavne pesme ili komponovali romantične sithove. Izvodili su ljubavnu magiju, bacali ljubavne čini ili pili ljubavne napitke. Neki su bežali. Drugi su ubijali ili pak izvršili samoubistvo zbog neuzvraćene ljubavi. U mnogim društvima, mitovi i bajke prepuni su ljubavnim intrigama. Na osnovu toga, antropolozi su zaključili da je romantična privlačnost univerzalno ili bar skoro univerzalnoljudsko iskustvo. Ja idem korak dalje i smatram da je romantična ljubav, privlačnost, zajednička svim sisarima i pticama.
Prirodnjaci implicitno priznaju postojanje ovog sistema već više od jednog veka. Darvin je, 1871. godine, pisao o ženki divlje patke koju je privukla patka lastarka, ptica druge vrste. U svom izveštaju kolegi Darvin je napisao: „Ovo je očigledan primer ljubavi na prvi pogled, ona je puna ljubavi plivala oko novajlije… Od tog trenutka zaboravila je na svog starog partnera.” Literatura o životnjima prepuna je ovakvih opisa. Psi, konji, gorile, kanarinci: i mužjaci i ženke mnogih vrsta dosledno su izbegavali parenje sa nekim pojedincima i odlučno usmeravali svoju pažnju na druge.
Darvin je o privlačnosti pisao i kada je govorio o evoluciji „sekundarnih seksualnih karakteristika” – svih ukrasa i boja kojima se životinje razmeću, poput pauna i njegovog repa. On je smatrao da su se kod ptica i sisara ove karakteristike razvile iz dva razloga: 1. da bi njima impresionirli ili se takmičili sa istopolnim pripadnicima svoje vrste i tako osvojili partnera i 2. da bi privukli suprotni pol. Međutim, Darvin nije imao na umu da ove fizičke osobine izazivaju i neku vrstu fiziološke privlačnosti kod posmatrača.
Danas mnogi naučnici privlačnost nazivaju „favorizovanjem”, „seksualnom preferencijom”, „seksualnim izborom” ili „izborom partnera”. Međutim, još uvek nisu istražili biološki proces koji je u osnovi odabira partnera. Moja teorija je da su i ptice i sisari razvili specifični „sistem za privlačnost” u mozgu koji se aktivira kada pojedinac ugleda, čuje, oseti ili dodirne prikladnog partnera za reprodukciju – neuralni sistem koji su ljudi nazvali romantična ljubav.
Smatram da je osećanje romantične privlačnosti povezano sa visokim nivoom neurotransmitera dopamina i norepinefrina i sa niskim nivoom serotonina. Do ove teze došla sam sakupljanjem 13 psihofizioloških karakteristika romantične ljubavi iz proteklih 25 godina psihološke literature, a zatim sparivanjem tih osobina, gde god je to moguće, sa poznatim svojstvima dopamina, norepinefrina i serotonina. Nekoliko od ovih 13 osobina može biti povezano sa onim što se danas zna o hemijiskoj strukturi mozga. Tu spadaju: doživljaj jedinstvenosti, opsesivne misli, usmerena pažnja, povećana energija i snažno osećanje ushićenosti.
DOŽIVLJAJ JEDINSTVENOSTI. Kada se zaljubimo, osećamo da je naša voljena osoba neobična, jedinstvena. Objekat ljubavi dobija poseban značaj. Na primer, neka osoba kaže: „Ceo moj svet se promenio. Dobio je novi centar, taj cenar bila je Merlin.” Ovaj fenomen prati nemogućnost da romantičnu strast osetimo za više osoba istovremeno. Kabir, indijski pesnik iz 15. veka, napisao je sledeće: “Ulica ljubavi je uska. U njoj ima mesta samo za jednog.”
Povećana količina dopamina u mozgu, povezana je sa izlaganjem novoj sredini, kao i sa intenzivnijom pažnjom, motivacijom i ponašanjem usmerenom ka cilju. Ove paralele pokazuju da se nivo dopamina u mozgu povećava kada je pažnja usmerena na voljenu osobu.
Počinjemo sve više da razmišljamo o svojoj voljenoj osobi, upadajući na taj način u tzv. „opsesivno razmišljanje”. Kao što jedan stih japanske pesme iz 8. veka kaže: „Moja žudnja nema vremena da prestane.”
OPSESIVNE MISLI. Kada se zaljubimo počinjemo sve više da razmišljamo o svojoj voljenoj osobi, upadajući na taj način u takozvano „opsesivno razmišljanje”. Kao što jedan stih japanske pesme iz 8. veka kaže: „Moja žudnja nema vremena da prestane.” Mnoge osobe izveštavaju da o svojoj voljenoj osobi razmišljaju preko 85% svog budnog vremena.
Inhibitori preuzimanja serotonina (koji povećavaju aktivni nivo hemijskog neurotransmitera serotonina) trenutno su najbolji način za lečenje velikog broja opsesivno-kompulsivnih poremećaja (OCD). Opsesivno razmišljanje je vrsta opsesivnog ponašanja i smatram da je nizak nivo serotonina odgovoran za opsesivno razmišljanje kada smo zaljubljeni. Neuronaučnica Donatela Maraci, sa Univerziteta u Pizi, potvrdila je da je nizak nivo serotonina zaista povezan sa romantičnom privlačnošću. Ona je proučavala 20 studenata koji su rekli da su od skoro zaljubljeni, 20 pacijanata sa nelečenim opsesivno-kompulsivnim poremećajem i 20 ispitanika u kontrolnoj gupi. Krvne pločice zaljubljenih ispitanika i ispitanika sa nelečenim OCD-jem pokazale su značajno manju gustinu proteina prenosioca serotonina (proteina koji transportuje serotonin u nervne ćelije). Ukratko, kako neko počne da se zaljubljuje, nivo serotonina mu opada.
INTENZIVNA PAŽNJA. Kada smo zaljubljeni, mi usmeravamo pažnju na pozitivne kvalitete naše voljene osobe i previđamo ili lažno vrednujemo negativne osobine. Zaljubljene osobe vezuju se za događaje, objekte, pesme, pisma i ostale stvari koje povezuju sa svojom voljenom osobom. U jednom istraživanju ispitala sam 420 Amerikanaca i 430 Japanaca i dobila sledeće: 72% muškaraca i 84% žena setilo se i najtrivijalnijih stvari koje je njihova voljena osoba rekla ili uradila, 82% muškaraca i 90% žena reklo je da se seća ovih dragocenih trenutaka kad god može.
Kao što smo videli u delu o osećaju jedinstvenosti, povećani nivo dopamina povezan je sa intenzivnom pažnjom. Takođe znamo i da je norepinefrin povezan sa boljim pamćenjem novih draži. Povećan nivo norepinefrina u mozgu povezan je i sa “utiskivanjem”. Utiskivanje je termin koji vodi poreklo iz etologije (nauka koja se bavi proučavanjem ponašanja životinja) i originalno je korišćen da bi se objasnilo instinktivno poanašanje mladunaca guske koji nakon rođenja svoju pažnju usmeravaju ka majci, prateći je svuda. Pažnja zaljubljenog muškarca ili žene može predstavljati “utiskivanje” za voljenu osobu – a to pokazuje da i kod zaljubljenosti dolazi do povećanja količine norepinafrina u mozgu.
POVEĆANJE ENERGIJA I SNAŽNA OSEĆANJA. Zaposednuti ljubavlju, mi dobijamo ogromnu količinu energije i ostavljeni smo na milosti ili nemilosti snažnih osećanja. Ushićeni smo, euforični, imamo osećaj da lebdimo, ne možemo da spavamo, osećamo se nelagodno, drhtimo, zamuckujemo, osećamo leptiriće u stomaku, znoje nam se dlanovi, klecaju nam kolena, lupa nam srce, ubrzano dišemo i rumene nam se obrazi – ponekad čak i paničimo ili osećamo strah u prisustvu voljene osobe. Podložni smo naglom menjanju raspoloženja. A ukoliko dođe do nazadovanja u odnosu, možemo upasti u ravnodušnost, bezvoljnost i osećanje očaja. Kao što je Frojd rekao: „Nikada nismo toliko bespomoćni protiv patnje kao kad volimo.”
Povećna količina dopamina i norepinefrina u mozgu povezana je sa preteranom energijom, euforijom, gubitkom apetita, povećanom mentalnom aktivnošću, hiperaktivnošću i opadanjem želje za snom – što pokazuje da ovi neurotransmiteri doprinose labilnim osećanjima povezanim sa romantičnom privlačnošću.
Još osobina romantične ljubavi
Za preostalih devet psiho-fizioloških osobina, povezanih sa zaljubljenošću, još uvek nije pronađena jasna veza sa dopaminom, norepinafrinom ili serotoninom. Ipak, one mogu biti povezane sa ovim neurohemikalijama na neki još uvek nedefinisan način.
1. Zaljubljeni opisuju osećanje emocionalne zavisnosti u vezi, koje udruženo sa promenljivim emocijama: nade, anksioznosti, posesivnosti, ljubomore, preokupiranosti voljenom osobom, ranjivosti, strahom od odbacivanja i strahom od rastavljanja. Tako zaljubljeni vide svoje veze. Kao što Rober Grejvs ističe “osluškujemo kucanje, čekajući znak.”
2. Zaljubljeni žude za emocionalnom zajedicom sa voljenom osobom i traže uzvraćanje ljubavi od strane voljene osobe.
3. Imaju snažan osećaj empatije za voljenu osobu, uključujući i osećanje odgovornosti za i spremnost da se za nju žrtvuju.
4. Preuređuju svoje dnevne prioritete kako bi bili slobodni za voljenu osobu i nastoje da ostave dobar utisak na nju, menjanjem odeće, manira, navika pa čak i svojih vrednosti.
5. Zaljubljeni mogu doživeti i ono što psiholozi zovu „Efekat Romea i Julije” – pojačavanje strastvenih osećanja usled prepreka.
6. Mnogi obuzeti romantičnom ljubavlju osećaju seksualnu želju prema svojoj voljenoj osobi, zajedno sa željom za seksualnom isključivošću. U stvari, oboje i muškarac i žena postaju vatreno ljubomorni ako posumnjaju u vernost romantičnog partnera. Ova želja za seksualnom isključivošću može biti najvažnija evoluciona funkcija ovog sistema: ona navodi partnere da “isključe” ostale udvarače, čime se osigurava da se veza ne završi dok ne dođe do oplodnje.
7. Takođe, za one koji su zaljubljeni, žudnja za emocionalnom unijom postaje važnija od želje za seksualnom unijom sa voljenom osobom. 64% oba pola u istraživanju koje sam ja sprovela nije se složilo sa tvrdnjom: „Seks je najvažniji deo moje veze sa _______”
8. Zaljubljeni često navode da je njihova strast nenamerna i nekontrolisana. “Ljubav je kao groznica,” napisao je francuski pisac Stendal, “dolazi i odlazi nezavisno od naše volje.”
9. Zaljubljenost je obično nestalna, prolazna. Osim ako neka fizička ili socijalna barijera ne inhibira partnere da jedan drugog regularno viđaju, ova strast na kraju opada. Naučnici su skoro pokušali da ustanove trajanje zaljubljenosti. Kada je Maraci retestirala nivo serotonina kod 20 zaljubljenih mušaraca i žena, negde između 12-18 meseci nakon što su započeli svoju romansu, nivo serotonina kod njih je porastao – i postao isti kao nivo kontrolne grupe. Na osnovu ovoga, istraživači su pretpostavili da strastvena romantična ljubav uglavnom traje 6 do 18 meseci.
Nastavak
Autor: Helen Fišer, PhD
Izvor: The DANA Foundation
Prevod i adaptacija: Katarina Mladenović
