Većina ljudi, pa i Džejkova devojka Kerol, rekli bi da je Džejk ležeran momak. I jeste tako… uglavnom. Međutim, povremeno, Džejk „pukne”. Ponekad „poludi“ u vezi sitnice – kada Kerol ostavlja odeću na podu ili zbog nečega u njenom glasu. Nekada odjednom počne da se žali, izbacujući iz sebe kritike od kojih se do sada, izgleda, suzdržavao. Ta njegova ljutnja može trajati satima ili danima, ali se vremenom smiri, promrmlja izvinjenje i ponovo postane… stari Džejk.
Bez sumnje, svi smo nekada upoznali osobu ko s vremena na vreme izleti iz vinkle. Evo najčešćih razloga zbog kojih dolazi do takvih emocionalnih eksplozija:
– Stres. Džejk je obično opušten, ali pod uticajem stresa (rokova na poslu, zdravstvenih ili porodičnih briga) njegovi mehanizmi suočavanja sa stresom su jako krhki i i vrlo malo je potrebno da bi ga emotivno poljuljalo.
– Depresija. Uzrok ne mora biti stres, to može biti i depresija koja je u pozadini svega. Možda sama situacija izaziva osećaj zarobljenosti kod Džejka, a možda je on genetski sklon depresiji. Nezavisno od njenog izvora, za neke ljude depresija ne predstavlja sniženje energije i ostajanje u krevetu već uznemirenost. Dok pesimistične misli o tome da „ne treba brinuti“ i da „nema veze“ okupiraju nečije raspoloženje, na površinu izbija iritabilnost.
– Neuravnoteženost odnosa. Džejk je možda izmučen (zbog odnosa sa Kerol ili zbog posla, gde puno toga nosi na svojim ramenima i to mu smeta), ali trpi, nadajući se da će neko vremenom uskočiti ili da će se njegov napor više ceniti. Najčešće se to ne dešava. Drugi misle da Džejk radi isto što i oni i tako mere njegovu vrednost: ukoliko se neka osoba ne žali, izgleda kao da radi to što radi jer to želi. Do izliva dolazi zato što je onaj koji je izmučen ozlojeđen zbog nepravednog tretmana i kao ekspres lonac, puca. Džejk ne mora biti izmučen, može se osećati i kao žrtva. Oseća se kao da je uvek višak ili da ga Kerol kontroliše na svakom koraku i kritična je prema njemu i sve to drži u sebi dok mu ne bude dosta pa pukne.
– Poteškoće sa promenama. Džejk može biti osoba koja ima poteškoća sa prilagođavanjem na promene. To znači da on ima tendenciju da planira, da unapred zna šta želi i ne daj bože da mu se ti planove poremete. Zbog plana aktivnosti za vikend koji je pokvarila kiša ili plana večere sa prijateljima koji propadne jer večera zagori ili prijatelji otkažu, može se desiti da Džejk „pukne”. U tom slučaju se radi o anksioznosti koju Džejk pokušava da kontroliše planiranjem i koreografisanjem svakog koraka. Kada se okolnosti naglo promene, on se zbuni, anksioznost mu ispliva na površinu a on je izrazi na način koji drugi tumače kao bes ili ljutnju.
– Maltretiranje. Džejku se to verovatno ne dešava, ali postoje oni koji „pucanje” koriste kao sredstvo zastrašivanja. Tako dobijaju ono šta žele – ljudi rade ono što je ovim osobama po volji. Ovde se radi o moći i tome da osobe smatraju da na takvo ponašanje imaju pravo. Ipak, suština nije u moći, već u hipervigilnosti. Ovakve osobe su stalno na oprezu, spremni da uskoče i bore se. Takvo ponašanje je naučeno u detinjstvu kao način suočavanja sa traumom. Opet, ono što drugi vide nije anksioznost, već pokušaj kontrolisanja i bes.
Šta raditi?
Ako si ti osoba koja ima česte emocionalne izlive ili živiš sa nekim ko im je sklon, sa ovim problemom se možeš suočiti iz tri dela:
– Blagovremeno reagovanje – prva pomoć. Ako brzo pucaš, emocionalna prva pomoć nije rešavanje problema nad kojim ruminiraš, već smirivanje tvog emocionalnog stanja. Moraš da se smiriš i odmakneš od situacije da bi mogao da po strani ostaviš svoj instinkt da izbaciš osećanja i rešiš problem odmah. Ovde se radi o samoregulaciji i odgovornosti. Ako se nalazite u situaciji u kojoj neko puca, ne želite da dolivate ulje na vatru time što ćete se i vi razljutiti. Umesto toga, bolje je da ostanete smireni. Ako to ne uspeva i ako postoji mogućnost da druga osoba postane nasilna, sklonite se.
– Prevencija. Ljudi koji brzo planu često ne shvataju da im se stres i ozlojeđenost nakupljaju. Ako ste vi takvi, trebalo bi da pratite svoje emocije – periodično proveravanje emocija tokom dana i pitanje samog sebe kako se osećate pomaže da uradite nešto da se smirite pre nego što vam emocije eskaliraju. Neke od takvih aktivnosti mogu biti odlazak u šetnju, duboko disanje, odlazak na trčanje ili meditacija. Prevencija je i kada se izdvojite iz situacije i priznate da imate problem sa besom i ljutnjom. Ljudi koji su susreću sa ovim problemima često krive situaciju ili druge ljude za to što su se razljutili. To je neodgovorno. Mi sami smo odgovorni za kontrolisanje svojih emocija. Zato razmotrite odlazak na terapiju, ili razvijanje veštine koje su vam potrebne da budete u kontaktu sa svojim emocijama.
– Rešite pozadinski problem. Ovde Džejk priča sa Kerol o njenoj kontroli ili o svojim naporima da postigne balans u vezi. Ili preduzima potrebne korake da se suoči sa depresijom ili anksioznošću da ne bi bio lako iritabilan ili da se ne bi ponašao kontrolišući. Ako Džejk ima tendenciju da pobesni, smiri se i onda gurne stvari pod tepih, vreme je da Kerol istupi i priča o tim problemima. Džejkovo izvinjenje je važno, ali nije dovoljno. Kerol treba da bude asertivna i kaže Džejku da mora da poradi na svome besu ili mora da ga pita šta može da uradi da bi pomogla kada se on uzburka zbog promene ili kako da suzbije njegovu nakupljenu ozlojedjenost.
Kao većina sličnih stanja, emocionalni izlivi su najčešće simptom drugih problema. Ako popravljamo te probleme, i mi i naša okolina ćemo biti bolje.
Autor: Robert Taibi Izvor: Psychology Today Prevod i adaptacija: Rebeka Plančak
