Emocije od A do Š ~ Ljutnja

Kategorija: Psihonauka

0

Ljutnja, agresivnost i nasilje su u našem društvu danas široko rasprostranjeni. Kod kuće, u školama, saobraćaju, na ulicama, u redovima, na šalterima, na televiziji i među političarima. Ljuti smo kad komšije buše zidove u periodu kada kućni red to zabranjuje, kada radi jedna kasa u prodavnici, a nama se žuri, kada fudbalska reprezentacija izgubi utakmicu. Ljutimo se na sebe, na one koji nam mnogo znače, na partnere, članove porodice i prijatelje. Ljutimo se na političare, sistem i državu. Neretko tražimo i povod da se naljutimo, kao da nam samo treba razlog i neko da nam se „namesti“.

Poreklo svakog osećanja, pa i ljutnje, je procena da se nešto bitno dešava u svetu koji nas okružuje. Da bismo uopšte doživeli osećanje ljutnje neophodno je da imamo doživljaj frustriranosti. Frustriranost može biti povezana sa procenom da smo osujećeni u ostvarenju izvesnog cilja ili ciljeva, da su nam prekršena lična prava ili da smo doživeli pretnju samopoštovanju. Takođe, možemo doživeti pretnju nekoj našoj ličnoj vrednosti ili je neko do koga nam je stalo može doživeti.

Još je i Aristotel bio ovog stava – da ljutnja nastaje iz uverenja da smo mi ili naši prijatelji, bili nefer tretirani, nipodaštavani, što za posledicu ima snažno osećanje povređenosti i često je praćena željom ili impulsom da se osvetimo. Milivojević ističe da je ljutnja osećanje koje osoba doživljava kada joj je ugrožena neka želja koju smatra opravdanom i pravičnom.

Kada se ljutnja iskazuje veoma intenzivno, tj. kada je prisutan afekat ljutnje, osoba je besna ili se srdi. Kada je reč o raspoloženju ljutnje, reč je o ogorčenosti. Ljutnja koja se manifestuje u ponašanju naziva se agresivnost.

Lazarus daje pregledan prikaz ljutnje i agresivnosti. Ovaj prikaz pretpostavlja postojanje nekoliko faktora i procesa evaluacije:

1. Ako postoji važan cilj, svaka emocija je moguća uključujući i ljutnju. Ako ne postoji značajan cilj, nema emocija.

2. Ukoliko smo na neki način sprečeni u postizanju ciljeva, moguće je javljanje brojnih neprijatnih emocija uključujući i ljutnju.

3. Ukoliko je osoba angažovana sa ciljem zaštite, unapređenja sebe i/ili svog samopoštovanja, mogući emocionalni odgovori su ljutnja, anksioznost i ponos.

4. Osoba će doživeti ljutnju ako postoji komponenta osude. Ova osuda proističe iz pretpostavke ili saznanja da je neko odgovoran za štetno delo, a da je prethodno nad tim delom imao kontrolu. Ukoliko je osuda usmerena na druge ljude, ljutnja se oseća prema spoljašnjem objektu, a ukoliko osuđujemo sebe, ljutnja je usmerena ka nama samima.

Ove prve četiri komponente su neophodne za javljanje ljutnje.

5. Osoba koja procenjuje da ima resurse da izvede napad će ljutnju lakše ispoljiti u ponašanju.

6. Osoba koja procenjuje da će u budućnosti sredina imati pozitivan odgovor na ispoljavanje ljutnje, ljutnju će lakše ispoljiti u ponašanju.

Telesne promene tokom ljutnje

Prilikom doživljavanja ljutnje prisutna je povećana mišićna tenzija, ubrzani rad srca, disanja i metabolizma. Adrenalin se ispušta u krvotok i krv odlazi u velike mišiće u telu kako bi se ono spremilo za napad. Ljutnja na ovaj način može da nam pomogne da se zaštitimo u životno ugrožavajućim situacijama, ali je njen smisao umanjen ako tako reagujemo na uobičajne, frustrirajuće situacije u životu.

Uverenja

Kao i druge emocije, i ljutnja se javlja kada procenimo da se dešava neka važna promena u svetu koji nas okružuje. Međutim, to šta ćemo osećati ne zavisi od spoljašnje situacije i njenih odlika, već od naših uverenja o tim situacijama. O ovome je bilo više reči u prethodnim tekstovima o emocijama.

Za sve emocije postoje specifični sklopovi uverenja. Da bismo osećali nezdravu ljutnju i bes, neophodno je da imamo neka od sledećih uverenja ili njihove varijacije:

Grozno je i užasno što me ljudi tretiraju bezobzirno i nefer!

Ne mogu da podnesem da me tako tretiraju!

Oni apsolutno ne bi smeli i trebali da se ponašaju tako loše!

Zato što su se poneli tako zlobno, oni su grozni ljudi koji ne zaslužuju dobar život i moraju biti kažnjeni!

Ukoliko verujemo u nešto od gorenavedenog, sve su šanse da ćemo osećati nezdravu ljutnju. To za posledicu može imati precenjivanje loše namere osobe na koju se ljutimo. Što smo uvereniji da nas je taj neko namerno tretirao loše, osećaćemo snažniju ljutnju. Osim toga, posledice ovakvih uverenja mogu biti i doživljavanje sebe kao potpuno ispravnog, a onoga na koga se ljutimo kao potpuno lošeg čoveka. U stanju ovakve ljutnje nećemo biti sposobni, niti voljni da sagledamo tuđe gledište. Imaćemo poriv da osobu na koju smo ljuti napadnemo, bilo fizički ili rečima, otvoreno ili manje vidljivo.

Nekada možemo pomeriti napad na druge osobe ili objekte. Ovu strategiju ćemo izabrati u slučajevima kada procenimo da bi ispoljavanje ljutnje stvarnom objektu bilo nemoguće ili nepoželjno. Dobar primer prenošenja ljutnje na druge osobe i objekte je situacija u kojom imamo kontakt sa predstavnicima državnih institucija od kojih nabavljamo određenu dokumentaciju. Uzmimo da po ova dokumenta odlazi osoba koja trenutno nema posao, a koja za to osuđuje državu. Ukoliko ta osoba veruje da je grozno što joj država nije obezbedila posao, kao i da je to apsolutno nedopustivo – velika je verovatnoća da će osećati snažnu ljutnju. Kako se ovakva ljutnja ne može ispoljiti “državi” direktno, ona će to moći da saopšti šalterskom službeniku od koga potražuje dokumentaciju ili eventualno osobama koje se guraju da dođu do šaltera preko reda. Na taj način, osoba će ispoljiti svoju ljutnju, ali ne direktno, pošto je to u ovom slučaju nemoguće.

Cena besa i nezdrave ljutnje

Iako nam se na prvu loptu može činiti da je naša ljutnja pravedna i opravdana, ona dugoročno ima brojne negativne posledice. Elis navodi sledeće:

1. Nezdrava ljutnja narušava odnose sa ljudima

Ljutnja je jedna od “najskupljih” emocija kada je reč o odnosima koje imamo sa drugim ljudima. Odnosi koje narušavamo ljutnjom su najčešće oni koje procenjujemo kao najvažnije.

2. Nezdrava ljutnja narušava odnose na poslu

Poslovi koje obavljamo su često frustrirajući, nezanimljivi i zahtevni. Neretko u radnom okruženju imamo saradnike koji su problematični, ljubomorni i neposvećeni radnim obavezama. Osećanje ljutnje nam neće pomagati u tome da naše radne zadatke obavljamo lakše, niti da sa zahtevnim saradnicima imamo koliko-toliko dobre odnose.

Ljutnja nam može ozbiljno naruštiti odnose u radnom okruženju i tako se isprečiti našem poslovnom uspehu. U stanju ljutnje se lako možemo fokusirati na nebitne stvari i na taj način propustiti da se bavimo zaista važnim stvarima u kontekstu posla.

3. Nezdrava ljutnja otežava već teške situacije

Kada se nalazimo u teškim i konfliktnim situacijama, ljutnja odmaže u rešavanju problema. Setite se kada ste poslednji put bili jako ljuti. Šta Vam je u tom momentu bilo u fokusu i kako ste se tada ponašali? Da li ste mogli razumno da razmotrite dobre strategije za akcije? Da li ste razmotrili sve opcije? Da li ste doneli najbolje moguće odluke? Da li ste zažalili zbog neke od izabranih opcija? Verovatno je da niste u svakoj situaciji razmotrili sve moguće strategije, opcije, niti da su sve odluke koje ste doneli bile dobre.

4. Nezdrava ljutnja podstiče agresivno ponašanje

Upravo je sa ljutnjom povezan visok stepen kako porodičnog, tako i drugih formi nasilja. Veliki broj prekršajnih i krivičnih dela čine osobe koje osećaju snažnu ljutnju.

5. Nezdrava ljutnja je povezana sa zdravstvenim problemima

Hronična ljutnja je povezana sa srčanim problemima. Robert Salpolsky, a prema Elisu, navodi da ponovljano doživljavanje fizičkih promena koje su povezane sa ljutnjom može oštetiti kardiovaskularni sistem. Iznenadna povećanja krvnog pritiska koja su prisutna kada se razljutimo povećavaju snagu kojom se krv kreće kroz arterije. Ovi skokovi mogu da istroše i oštete arterije. Kada se taj sloj tkiva ošteti, masne kiseline, glukoza i drugi krvni produkti počinju da se kače za oštećene zidove. Nagomilavanje ovih proizvoda tokom vremena može dovesti do začepljenja arterija, a to za posledicu ima smanjenje protoka krvi. Ovo stanje se naziva arterioskleroza. Ukoliko se ovo dogodi u arterijama koje vode do srca možemo postati kandidati za različite srčane bolesti.

6. Nezdrava ljutnja i lična patnja

Ljutnja ne dolazi sama. Povezana je sa brojnim emocijama. Nekada ljudi doživljavaju depresivnost, krivicu i stid povodom svoje ljutnje. Drugi ljudi imaju doživljaj gubitka kontrole nakon što se ljute ili  imaju problem sa prihvatanjem sebe kao osobe koja ima ovaj emocionalni odgovor.

Ljutnja je često praćena strahom, bilo da strah prethodi ili sledi ljutnju. Takođe, mnogi ljudi osećaju snažnu anksioznost povodom svoje potencijalne ljutnje: strepe od potencijalnog intenziteta sopstvene ljutnje, potencijalnog gubitka kontrole nad sobom i potencijalne štete koju mogu naneti drugima u stanju ljutnje. Neretko je ljutnja povezana sa osećanjem gađenja i doživljajem odbojnosti prema osobi na koju se ljutimo.

Opcije

Konstruktivniji pristup razmišljanju

Konstruktivne opcije uključuju radoznali, naučni pristup našim destruktivnim uverenjima i njihovu kritičku analizu. Ukoliko se zaista zagledamo u naše iskustvo, susrešćemo se sa činjenicom da drugi ljudi zaista smeju da se ponašaju prema nama onako kako oni žele i da mi to možemo podneti i izdržati. Na nama je da li ćemo to prihvatiti ili ćemo dozvoliti da nas naš um zavarava i prekriva oči u kontaktu sa realnošću.

Osim toga, važno je da naučimo da razlikujemo biće od ponašanja i postupaka. To znači da, to što se neko loše ponaša, ne znači da je on ceo loš, već da je njegov postupak loš. Na ovaj način, mi otvaramo vrata mogućnosti da kritikujemo ponašanje osobe, umesto da se bavimo osudama nje kao ličnosti.

Ovakvi fleksibilniji i racionalniji stavovi će dovesti do toga da mi budemo nezadovoljni, ali ne i besni. Bićemo realniji u proceni loših namera druge osobe, spremniji da sagledamo tuđe gledište. Nećemo videti sebe kao nepobitno ispravne, a druge kao loše. Kada nastupamo iz pozicije nezadovoljstva, lakše ćemo komunicirati sa osobom na koju smo ljuti. Bićemo spremniji da se ponašamo asertivno, da tražimo (ali ne i da zahtevamo) da druga osoba promeni ponašanje.

Efikasno verbalno izražavanje ljutnje

Po Milivojeviću postoje principi koji mogu pomoći u oblikovanju efektivne kritike:

Verbalna poruka uvek mora biti adresovana na ponašanje osobe, a ne na njeno biće.

Poruka treba da bude jasno određena i razumljiva primaocu.

 Pored onog ponašanja koje kritikujemo, važno je označiti kakvu promenu želimo da osoba napravi, tj. u kom ponašanju osoba treba da se angažuje.

 Svoje utiske treba predstaviti kao takve, a ne kao činjenice o ponašanju druge osobe.

 Poruka treba da je snažna toliko da kod primaoca izazove minimalnu neprijatnost koja je potrebna za promenu ponašanja. Ukoliko je prejaka drugi će se naljutiti zbog nepravedno snažne poruke. Tada imamo situaciju da su dve osobe opravdano ljute.

Poruka treba da bude što bliža neprihvatljivom ponašanju (Milivojević, 2003).

U nastavku saznajte više o asertivnosti
Reference:

Ekman, P. (2003). Emotions revealed: recognizing faces and feelings to improve communication and emotional life. New York: Times books, Henry Holt and Company.
Ellis, A., Tafrate, R. C. (1998). How to Control Your Anger Before It Controls You. Carol Publishing Group
Lazarus, R.S. (1991). Emotion and adaptation. New York, Oxford: Oxford University Press.
Milivojević, Z. (2003). Emocije: psihoterapija i razumevanje emocija. Novi Sad: Prometej.
Vukosavljević-Gvozden, T. (2009). Racionalno emotivno bihejvioralna terapija: teorija i metod. Beograd: Kreativni centar.

Foto: Pixabay, Pinterest
Autor: Milica Jakšić, psiholog

Comments

comments

2 Komentara

  1. Mantisa kaže

    Sjajan tekst, ali… Šta bi bio konstruktivan pristup u situaciji kada vam neko poruči da ne možete da očekujete zaposlenje u konkretnoj državnoj ustanovi jer ste član “pogrešne” političke stranke. Pri tom ste fakultetski obrazovani, bez istorije političkog angažovanja i sa nekoliko godina radnog iskustva u toj istoj ustanovi. Na pitanje kako je direktor te ustanove ponovo izabran na tu funkciju iako je u prethodnom mandatu bio čovek “pogrešne” stranke, dobijam odgovor da je dotični direktor dostavio sada vladajućoj stranci ( onoj “ispravnoj”) sve podatke o političkim protivnicima koji su njima od značaja i potom prešao u “ispravnu” stranku, što je potpuno OK… i šta tu meni nije jasno – pita se član “ispravnih”!
    Znam da moje razmišljanje u besu kako ću, po svemu sudeći, nekog odrobijati, nije bilo konstruktivno, niti dobro po moje zdravstveno stanje, ali pitam vas još jednom: ŠTA UČINITI a da je konstruktivno? Ovo je problem stotine hiljada radno sposobnih a nezaposlenih u Srbiji, kojima život prolazi u posmatranju laktaša, ljigavaca i licemera (“sposobnih”) zbog kojih ne mogu da ostvare svoje pravo na rad!
    ŠTA UČINITI?

  2. zvoncica kaže

    Ujediniti se i izaci na ulice, kanalisati ljutnju na pravi nacin i u pravom smeru!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *