Emocije od A do Š ~ 2. deo

Kategorija: Psihonauka

Emotional

U drugom nastavku serije tekstova Emocije od A do Š biće reči o emocionalnoj odgovornosti i podeli emocija na one koje nas vode u prilagođavanje i one koje nas blokiraju u postizanju većeg stepena adaptacije.

Princip emocionalne odgovornosti

Princip emocionalne odgovornosti govori o tome da smo mi sami odgovorni za naša osećanja. To znači da, u zavisnosti od toga kako procenjujemo i kakva uverenja imamo o situaciji u kojoj se nalazimo – osećamo različite emocije.

1Uzmimo za primer situaciju gužve u saobraćaju. Ukoliko verujemo da je gužva posledica toga što vozači ispred nas voze sporo, a ne bi smeli da voze sporo, verovatno je da ćemo osećati ljutnju. Ako se vodimo uverenjem da nismo smeli da načinimo ovakvu grešku i da smo morali krenuti ranije kako bismo stigli na vreme na važan sastanak, verovatno je da ćemo osećati krivicu.

Dakle, u zavisnosti od toga kakva su naša uverenja o navedenim situacijama, osećaćemo različita osećanja. Ukoliko bi same situacije bile zaslužne za to kako se mi osećamo, svi bi osećali isto u istim situacijama. Međutim, kako različiti ljudi osećaju različite emocije povodom istih situacija, nameće se zaključak da između situacije i reakcije postoji još nešto. A to nešto je naš um, tačnije proizvodi našeg uma, u ovom slučaju uverenja. Samim tim, stav da su drugi ljudi i situacije zaslužne za naša osećanja je pogrešan. Ovi pogrešni stavovi su često iskazani u izjavama tipa: “Razbesneo/la me je, on/a je kriv/a zato što se ovako osećam”: ”Dobiću od tebe srčani/moždani udar” ili: ”U grob ćeš me oterati”.

Stvarnost protivreči našoj zabludi da su spoljašnja zbivanja direktno zaslužna za to kako se mi osećamo. Realnost pokazuje da mi sebe uvodimo u sva emocionalna stanja, uključujući i bolna, zahvaljujući našim uverenjima o okolnostima u kojima smo se našli.

Odmažuće i pomažuće emocije

Osećanja, po načinu na koji ih doživljavamo mogu biti prijatna i neprijatna. Iako se iz perspektive kratkoročnog hedonizma čini da je ova razlika jedino važna, princip dugoročnog hedonizma nam govori drugačije. Dugoročni hedonizam govori o težnji ka zdravom balansu između trenutnih i budućih zadovoljstava. On uključuje spremnost da se doživi nelagoda u sadašnjosti ako to vodi dugoročnim dobicima u budućnosti. Princip dugoročnog hedonizma ne isključuje doživljavanja kratkoročnih zadovoljstava, ukoliko ona nemaju dugoročne nepovoljne posledice.

Dakle, i prijatna i neprijatna osećanja mogu biti pomažuća i odmažuća. Albert Elis, osnivač Racionalno Emotivno Bihejvioralne Terapije (REBT) je podelio emocije na zdrave i nezdrave, ali ne zdrave i nezdrave same po sebi, već u zavisnosti od toga da li su emocionalna posledica racionalnih ili iracionalnih uverenja.

Važno je istaći da osećanja mogu biti “zdrava” i “nezdrava” u odnosu na ciljeve i vrednosti osobe, kako navodi Vukosavljević-Gvozden. Ukoliko nas osećanja blokiraju, tj. ometaju u angažovanju u ponašanjima koja nas vode u ostvarenje životno važnih ciljeva i u dugoročno kvalitetne živote reč je osećanjima koja su odmažuća. Ukoliko doživljavamo osećanja, ali u isto vreme smo angažovani u ponašanjima koja vode u ostvarenje životno važnih ciljeva i dugoročno kvalitetne živote, reč je o osećanjima koja su pomažuća, pošto nas vode u unapređenje adaptacije, kako navodi i Milivojević.

2Dobar primer za razliku između odmažućih prijatnih i pomažućih, neprijatnih osećanja je primer odlaganja odlaska kod lekara kada osećamo neprijatne telesne simptome. Može se pretpostaviti da bi deo nas radije odabrao aktivnosti koje su prijatne, kao što je viđanje sa momkom ili devojkom i druženje sa prijateljima nego neprijatne aktivnosti, tačnije odlazak kod lekara usled zabrinutosti povodom nejasnih telesnih simptoma. Na taj način mi bismo odabrali aktivnost koju procenjujemo kao prijatnu i birali kratkoročno uživanje, nasuprot obavljanja aktivnosti koju smatramo neprijatnom, ali koja je za nas dugoročno korisnija, pošto bismo se pobrinuli za svoje zdravlje. Dakle, i prijatna osećanja mogu biti odmažuća, ukoliko njihovim doživljavanjem sebe ometamo u ostvarenju životno važnih ciljeva i dugoročno kvalitetnih života. I neprijatna osećanja mogu biti odmažuća i pomažuća u odnosu na ostvarenje životno važnih ciljeva i dugoročno kvalitetnih života.

U tabeli ispod možete videti razliku između pomažućih (zdravih) i odmažućih (nezdravih) neprijatnih osećanja, koristeći kombinaciju kriterijuma koje su postavili Milenko Vlajkov i Walen i njegovi saradnici, a prema Vukosavljević-Gvozden:

Pomažuća neprijatna osećanja

Odmažuća neprijatna osećanja

Doživljaj:

Kada je ometeno postizanje ciljeva osoba oseća zdrava neprijatna osećanja i tim povodom je pobuđena.

Kada je ometeno postizanje ciljeva osoba doživljava emocije koje vode ka iskustvu psihičkog bola i patnje.

Telesni simptomi:

Manji broj znakova hiperaktivnosti autonomnog nervnog sistema, prisutni onoliko koliko koji je nužno za mobilizaciju resursa organizma za željeno ponašanje.

Veći broj broj znakova hiperaktivnosti autonomnog nervnog sistema, na primer znojanje, malaksalost, lupanje srca.

Razmišljanje:

Realistično i izbalansirano, osoba misli jasno i dobro se snalazi u situaciji.

Često ekstremno razmišljanje i nerealistično, ne misli jasno i ne snalazi se dobro u situaciji.

Ponašanje:

Ponašamo se na samounapređujuć način, akcije usmerene ka ostvarenju ciljeva.

Ponašamo se na samoosujećujuće načine, koje ometa postizanje ciljeva.

Motivacija:

Motivacija je u skladu sa uslovima.

Motivacija je ili nedovoljna ili preterana.

Psihosomatski poremećaji:

Nema ih.

Pad imuniteta, hormonalni poremećaji, funkcionalni problemi u radu disajnih organa i digestivnog trakta.

Naša osećanja kao podsticaj za tuđa ponašanja:

Kada doživljavamo funkcionalna neprijatna osećanja ljudi obično reaguju empatijom i podrškom.

Kada doživljavamo nefunkcionalna neprijatna osećanja ljudi obično nastoje da izbegavaju ili sankcionišu ponašanje.

Kako bismo objasnili bliže gornju tabelu možemo uzeti za primer razliku između osećanja zabrinosti i obazrivosti kao pomažućih emocionalnih odgovora i anksioznosti kao odmažućeg emocionalnog odgovora povodom situacije koja se procenjuje kao preteća.

OSEĆANJE:

Zabrinutost, obazrivost

Anksioznost

PROCENA SITUACIJA:

Preteća ili opasna

Preteća ili opasna

DOŽIVLJAJ:

Osoba oseća zabrinutost, ali ovo osećanje čine je spremnom i pripravnom za angažovanje u željenim konstuktivnim akcijama.

Osoba doživljava anksioznost i nije spremna za postizanje važnih životnih ciljeva, “troši” se pre nego što se pojavi opasnost.

TELESNI SIMPTOMI:

Blaga telesna nelagodnost, blago ubrzan puls, blage smetnje u radu digestivnog trakta.

Intenzivna telesna uznemirenost, tahikardija, vrtoglavice, drhtavice, pojačano znojanje, mučnina, doživljaj nedostatka vazduha, utrnulost ili peckanje u rukama i nogama, topli ili hladni talasi u telu.

PONAŠANJE:

Osoba se suočava sa pretnjom i njome se konstruktivno bavi.

Osoba fizički i/ili mentalno izbegava pretnju.

MOTIVACIJA:

Osoba je motivisana da se suoči sa situacijom.

Osoba se previše bavi pretećom situacijom kako bi se razuverila da je situacija opasna ili izbegava da se sa njome suoči.

PSIHOSOMATSKI POREMEĆAJI:

Nema ih.

Mogu se javiti problemi u hormonalnom statusu kao i problemi u funkcionisanju disajnih organa i digestivnog trakta.

OSEĆANJE KAO SOCIJALNI STIMULUS:

Drugi ljudi spremni da pokažu empatiju i podršku.

Drugi ljudi skloni da se povuku.

Nastaviće se…

 

Reference:

Beara, V. (2012). REBT i anksiozni poremećaji. Neobjavljena interna skripta.
Vlajkov, M. (2011). Racionalno-emotivno bihejvioralna terapija: priručnik. Novi Sad: Futura publikacije.
Vukosavljević-Gvozden, T. (2009). Racionalno emotivno bihejvioralna terapija: teorija I metod. Beograd: Kreativni centar.
Milivojević, Z. (2003). Emocije: psihoterapija i razumevanje emocija. Novi Sad: Prometej.

Autor: Milica Jakšić

Comments

comments

1 komentar

  1. Anksiozan kaže

    Tekst je izuzetan. Inace krenuo sam na REBT, imao prvu seansu, zaista sam zadovoljan. Jedva cekam nastavak.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *