Za ovu vežbu će vam trebati malo mašte, malo volje i malo zdravog razuma. Ukoliko ste skupili sve sastojke možete pristupiti zadatku:

1. Zamislite da želite, da bi baš dobro bilo da vam Deda Mraz ispod jelke ostavi 150 evra. Stvarno zamislite da to želite i da se tome nadate, ali iskreno verujete da nije smak sveta ako se to i ne desi.

Ono što se stvarno nalazi u koverti ispod jelke je 100 evra. Kako se osećate kada to otkrijete? (Pretpostavljamo da ste razočarani, nezadovoljni, zabrinuti.)

2. Zamislite sada da mislite da ispod jelke apsolutno morate pronaći 150 evra. Ta suma jednostavno mora da se nađe u koverti, mora, mora i mora.

Kako se osećate kada otvorite kovertu i uvidite da je tamo ipak 100 evra? (Pretpostavljamo da ste uspaničeni, besni, možda očajni.)

Uočite da u oba slučaja imate istog Deda Mraza i jelku, istu sumu novca, a sasvim različita osećanja.

3. Zamislite sada da i dalje mislite da apsolutno morate naći 150 evra ispod jelke, a kad otvorite kovertu otkrijete da se tamo nalazi 200 evra.

Kako se osećate? (Pretpostavljamo da ste ushićeni ili osećate veliko olakšanje.)

4. A sada zamislite isti scenario kao i u prethodnom slučaju, smatrate da aspsolutno morate imati 150 evra, a nalazite 200.

Ipak, nešto bi vas moglo nagnati da budete napeti, da strepite... (Pretpostavljamo da je to mogućnost da taj novac izgubite, potrošite ili da vam ga neko uzme)

Naravoučenije:

(Ne, ne morate uopšte odustati od verovanja u Deda Mraza)

Svi ljudi na svetu, bogati i siromašni, budu uznemireni kada ne dobiju ono što misle da moraju dobiti. Čak i kada to imaju, bivaju uznemireni jer bi to mogli izgubiti. Međutim, kada ljudi žele, ali ne zahtevaju, kada bi nešto voleli da imaju, ali ne smatraju to apsolutnom nužnošću, onda osećaju zabrinutost, frustraciju, nezadovoljstvo - zdrave negativne emocije koje ih motivišu da nešto preduzmu da to promene ili da prihvate realnost.

Dakle, napravimo razliku između želje i zahteva koje postavljamo sebi, drugima i životu. Kada nešto želimo, mi procenjujemo da će nam to doneti radost i zadovoljstvo, što se obično (ali ne nužno) i desi kada to ostvarimo, a ukoliko to neostvarimo bićemo frustrirani, nezadovoljni, ali motivisani da nastavimo život dalje.

Kada nešto zahtevamo, mi onda verujemo da je to aspolutno neophodno i da mora biti, pa kada se to ne desi onda su negativne emocije veoma intenzivne, dugoročne i destruktivne. Loša vest je što uvek postoji verovatnoća da se ne dogodi ono što zahtevamo od sebe, ljudi i života. Jedine nužnosti su one koje su u bukvalnom smislu vezane za opstanak i preživljavanje, sve ostalo su fini ukrasi koji život čine udobnijim. Težiti radosti i blagostanju zdravo je i poželjno, zato se ne ustručavajte u svojim željama - naučite kako da želite!

Literatura: Dryden, W. (2002). Fundamentals of Rational Emotive Behaviour Therapy. London: Whurr Publishers Ltd.

Autor: Dr Stanislava Popov, psihoterapeut