4 načina koja vam mogu pomoći da se nosite sa životnim promenama

Kategorija: Psihosaveti

Da li ste ikada pomislili: „Trebalo bi da budem srećna i uzbuđena! Moj život se menja na bolje – zašto sam onda pod stresom?!” Istraživanja pokazuju da su sve životne promene stresne. Ovi saveti mogu biti od pomoći u takvim situacijama.

Razlog leži u tome što svaka promena, bila pozitivna ili negativna, željena ili iznenadna, može prouzrokovati stres. Psihijatri Thomas Holms i Richard Rahe su 1967. godine objavili rezultate istraživanja medicinskih kartona od preko 5000 pacijenata i zaključili da oni koji prolaze kroz životne promene, bilo da su te promene pozitivne ili negativne, doživljavaju viši stepen emocionalnog i fizičkog distresa. Najstresnije situacije na listi su bolne životne promene poput smrti supružnika ili bliskog člana porodice, razvod, odvajanje tokom braka, zatvor, kao i bolesti i povrede. Ipak, pozitivne promene se rangiraju odmah potom. Sklapanje braka, trudnoća, rođenje deteta, promena posla, odlazak u penziju, preseljenje u novi dom, i promene poput ovih, najčešće pozitivne, takođe se rangiraju visoko na listi stresora. Iako pojedini ljudi vole promene u svom životu, pa ih samim tim neretko i traže, većina nas pokušava da im se odupre iako smo ihprethodno priželjkivali. Zato, ukoliko naučimo kako da se nosimo sa promenama, naučićemo jednu od nabitnijih lekcija u životu.

Prema psihoanalitičaru Hansu Loewaldu, stres je prisutan jer nas promena zbunjuje. Kada se ništa novo ne dešava, znamo šta nam svaki novi dan donosi. U onom trenutku kada se nešto promeni, makar to bila i sitnica, možemo pokvariti sliku o sebi usled negativnih osećanja koje donosi situacija. Terapeuti to nazivaju krizom identiteta. Na primer, iako želite da budete u dugoj i srećnoj vezi, vi sebe najbolje poznajete kao osobu koja je sama. Kada stupite u brak, nešto u vama se menja uporedo sa vašim bračnim statusom. Možda se osećate čudno i nesigurno, i iako to ne izgovarate naglas, verovatno preispitujete ko ste vi sada.

Isto se dešava kada se selimo iz jedne kuće u drugu, menjamo grad, menjamo posao, postajemo roditelji, kad se venčamo ili razvedemo, i slično.

Ipak, moguće je ovladati stresnim situacijama i iz njih izaći zdraviji i jači. Zapravo, jedan od pokazatelja emocionalnog i mentalnog zdravlja, jeste veština da nakon stresnih situacija „dođemo sebi”, što se stručno naziva rezilijentnost.

Ovde navodimo četiri načina pomoću kojih možete ovladati stresnim promenama i razvijati svoju rezilijentnost.

1. Podsetite sebe zašto pravite promenu. Na primer, možda ste oduvek želeli da se preselite u veliki grad – a sada kad to i činite, preplašeni se i pod stresom. Podsetite se svih razloga zašto ste želeli da se preselite. Koji su vaši ciljevi? Koja postignuća ste od sebe očekivali? Šta je potrebno da učinite da biste dostigli svoje ciljeve? Prema Susan Krauss Whitbourne, jedan od ciljeva koje bi bilo dobro uzeti u obzir, jeste i taj da promene podstiču kapacitet mozga. Ona kaže:

„U proučavanju razvoja tokom odrastanja, pokazano je da rutina značajno utiče na naš kognitivni rast. Promene u rutini mogu biti stimulant za naš nervni sistem, jer mu obezbeđuju da osnuje nove neuralne puteve.”

2. Povežite se sa drugima. Ljudska bića su socijalna bića. Istraživanja pokazuju da izolacija povećava stres, a druženje ga smanjuje. Ne morate biti najbolji prijatelj nekoj osobi da biste se sa njom družili. Kada sam pre nekoliko godina prvi put išla na operaciju, shvatila sam da svoju anksioznost delim sa osobom koju vrlo površno poznajem. Iznenadila me je kada mi je rekla da je istu operaciju prošla i sama, njena majka takođe. Samim tim što sam znala da je neko prošao kroz ono što mi je u tom trenutku izazivalo strah, osećala sam se bolje. Zato je najefektnije druženje uživo, ali i onlajn druženja mogu biti od pomoći. Pokušajte da pronađete grupne sastanke koji vam se čine zanimljivim, iako ti ljudi možda ne prolaze kroz iste promene kao i vi. Pričajte sa starim prijateljima, porodicom, kolegama. Otkrićete da niste sami i verovatno će vas utešiti, iako ste pod stresom.

3. Pronađite načine da utešite sebe. U članku u kojem piše o promenama i rezilijentnosti, Kathleen Smith navodi da je briga o sebi jedna od najvažnijih alatki za dobro podnošenje promena i razvijanje rezilijentnosti. Da li ćete otići na trčanje ili odgledati nekoliko epizoda serije, ako vas neka aktivnost smiruje onda vam i pomaže da se nosite sa promenom na pravi način. Ipak, ukoliko uhvatite sebe da preterujete sa aktivnostima koje vam prijaju ili da se okrećete nezdravim stvarima poput prejedanja, previše spavanja, korišćenja droga, alkohola, seksa ili drugih sličnih aktivnosti – pokušajte da promenite navike. Radite stvari koje nisu automatizovane, nešto što je možda u datom trenutku manje utešno, ali svakako zdravije za vas. I ukoliko ne možete to da uradite sami, nema ništa sramotnog u tome da potražite pomoć. Zapravo, ukoliko potražite pomoć za jednu promenu, bićete jači kada dođe sledeća.

4. Nemojte osuđivati sebe. Okej je – normalno je – da osećate nervozu kada se radi o bilo kakvoj promeni, čak i promeni na bolje! Takođe je normalno imati poteškoće kada se suočavate sa promenama. I koliko god neprijatno i čudno da se osećate u tom trenutku, pohvalite sebe jer ste imali hrabrosti da se upustite u nešto novo!

Zapamtite da je promena sastavni deo života, bilo da ste izabrali vi nju ili ona vas. Bilo da ste je priželjkivali ili je samo splet okolnosti, prigrlite novo iskustvo i smatrajte novu promenu prilikom da nabildujete psihološke, emocionalne i intelektualne mišiće koji će vam biti od pomoći kada na vrata zakuca sledeća promena.

Autor: Diane Barth

Izvor: Psychology Today

Prevod i adaptacija: Vanja Ostojić

Comments

comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.