Zamislite, na trenutak, da se naš doživljaj sebe/identiteta/ega, u formi nekog predmeta, nalazi unutar našeg grudnog koša. Osobe sa dubljim kapacitetom kao što su mogućnost uvida, introspekcije, odgovornosti, kajanja, skromnosti, empatija i otvorenosti uma, imaju drvenu kutiju u grudnom košu. Osobe sa krhkim identitetom, sa druge strane, imaju staklenu kutiju.
Kada život nanese udarce osobi sa drvenom kutijom, ona se može oštetiti. Kutija može dobiti ogrebotine, može joj čak otpasti cela jedna strana, ali kutija će i dalje postojati. Drugim rečima, ove osobe mogu doživeti veliku bol, ali će ostati čitave. Bol koji osećaju može na momente biti nepodnošljiv, ali će ga preživeti. Oni su u stanju da osećaju bol zato što mogu da ga podnesu.
Osobe sa staklenom kutijom ne mogu da dopuste da bol prodre u njihovu kutiju, zato što bi mogao da im slomi identitet. Zato su ove osobe akutno osetljive na negativne događaje koji prete njihovom egu. On ili ona se momentalno povlače i beže nazad u svoj svet. Njihovi mehanizmi obrane deluju kao zaštitno polje oko njihovog ega. Svaka pretnja za ego, računajući i uvid, odgovornost, kajanje, empatiju i poniznost (dakle, sve što u sebi sadrži element bola) se odbija i šalje izvan njih – najčešće na nekog drugog. Na primer, najčešći mehanizam odbrane kod narisoidnih ljudi je da nekog drugog optuže da je narcisoidan.
Zaštitno polje za ego sastoji se od mnogih mehanizama odbrane, kao što su projekcija, projektivna identifikacija, negiranje, pomeranje, regresija (zauzimanje uloge žrtve), idealizacija i intelektualizacija. Ove odbrane služe da zaštite izuzetno krhk ego narcisoidne osobe. Često, kad se pretnja približi egu, narcis reaguje besno, okrivljujući i napadajući nekog drugog.
Važno je primetiti da svako od nas koristi ove mehanizme odbrane. Međutim, kod narcisoidnih ljudi, oni se koriste do ekstrema, sprečavajući ih da imaju realan pogled na sebe, druge i na svet. Tako, ako ste u odnosu sa narcisom, zbog njihovih izvrtanja, projekcija i ekstremizovane potrebe da uvek budu viđeni kao dobrice, često će vas napadati, u pokušajima da vi budete viđeni kao zlikovac. Zapravo, njihova izvrtanja realnosti mogu biti toliko intenzivna, da se čini da su stvorili alternativnu realnost; realnost u kojoj je narcis uvek u pravu, ispravan i nevin, a svi koji se sa njim ne slažu su ludi.
Caka je u tome što narcisi mogu lepo funkcionisati sa ljudima sa kojima nisu bliski. Oni, na intelektualnom nivou, znaju kako da se ponašaju kako bi bili doživljeni kao ljubazni i pouzdani. Oni su odlični u tome da učine javnost da o njima misli pozivitno. Tek iza zatvorenih vrata počinju da bivaju agresivni i okrutni. Taj nesklad nije vidljiv ljudima sa kojima nisu bliski.
Ako osoba koja nije u odnosu sa narcisom i sama nije narcis, njena drugačija priroda preti da ugrozi krhki ego narcisa. Takvi ljudi mogu stvari da dožive na dubljem nivou, dok narcisi ne mogu. Narcisi zbog toga zavide toj osobi, ali to, naravno, ne prepoznaju, pošto im nedostaju samosvest i uvid, pa oni zato nesvesno sabotiraju osobu kojoj zavide. Oni očajnički žele da budu doživljeni kao „duboki”, pa se projektuju i izvrću reanost, videviši tu drugu osobu kao ludu ili kao nekog koga treba popraviti. Kao rezultat, osećaju se kao dominantna i ispravna osoba u tom odnosu.
Postoje, dakle, dva tipa osetljivosti ega: jedan koji se odnosi na osećaj opasnosti po ego, i drugi koji uključuje mogućnost dubljih osećanja.
Drugi tip osetljivosti omogućava nam da budemo svesni osećanja drugih ljudi, kao i sopstvenih. Ovakvi ljudi imaju sposobnost introspekcije, savesnosti i empatije. Njihov ego nije imun na udarce, zato što su ljudi, a intenzivan bes doživljavaju kad osete nepravdu, nepoštovanje ili zlobu. Ipak, za razliku od narcisa, intenzitet njihovog besa je odgovor na stvarnu pretnju njihovoj ljudskosti ili ljudskosti drugih.
Ovaj prvi tip osetljivosti u potpunosti u funkciji ega i stvara disfunkcionalne mehanizme odbrane, dok je drugi dubok i omogućava nam da rastemo, menjamo se i budemo empatični. Taj drugi tip osetljivosti je ono što menja svet. Tačnije, on je dar.
Autor: Dr Erin Leonard Izvor: Psychology Today Prevod i adaptacija: Ina Borenović
