15 čestih mehanizama odbrane

Kategorija: Psihonauka

istock-20417158-faces-moods-illustration_custom-c0eb32b28f8db6f2b6554566229f7de956af6971-s4-c85

U nekim oblastima psihologije (posebno u psihodinamskim teorijama), govori se o “mehanizmima odbrane”, odnosno obrascima ponašanja i razmišljanjima koja imaju za cilj da nas što bolje zaštite, odnosno “odbrane” od sebe. Odbrambeni mehanizmi su jedan od načina uz pomoć kojih možemo videti kako se ljudi potpuno udaljavaju od neprijatnih misli, osećanja i ponašanja.

Psiholozi su kategorisali odbrambene mehanizme na osnovu toga kada se javljaju. Što je mehanizam primitivniji, manja je njegova efikasnost tokom dužeg perioda. Međutim, primitivniji mehanizmi odbrane su za kratkoročan period veoma delotvorni, pa su zbog toga omiljeni među ljudima, a posebno decom (takvi primitivni mehizmi su prvo naučeni). Odrasli koji ne nauče bolji način suočavanja sa stresom ili traumatičnim događajima često pribegavaju takvim primitivnim mehanizmima odbrane.

Većina mehanizama odbrane je prilično nesvesna – to znači da većina nas ne shvata da ih koristi. Neke vrste psihoterapije mogu pomoći osobi da postane svesna mehanizama koje koristi. Koliko su delotvorni, kako da koristite manje primitivne, a više efektivne mehanizme, saznajte u nastavku.

Primitivni odbrambeni mehanizmi

1. Poricanje (negacija)

77412-68158Poricanje je odbijanje da se prihvati stvarnost ili činjenica, ponašajući se kao da bolan događaj, misao ili osećanje ne postoje. Smatra se jednim od najprimitivnijih mehanizama odbrane zato što je karakteristika razvoja u ranom detinjstvu. Mnogi ljudi koriste poricanje u svakodnevnom životu da bi izbegli suočavanje sa bolnim osećanjima ili oblastima svojih života sa kojima ne žele da se pomire. Na primer, osoba koja je funkcionalni alkoholičar često poriče svoj problem sa pićem, naglašavajući to kako dobro funkcioniše na poslu i u vezi.

2. Regresija

Regresija je vraćanje na raniji stadijum razvoja kada smo suočeni sa neprihvatljivim mislima ili nagonima. Na primer, adolescent koji je preplavljen strahom, besom i rastućim seksualnim nagonom postaje nametljiv i počinje da ispoljava ponašanja iz ranog detinjstva koja je odavno prerastao, kao što je mokrenje u krevet. Odrasli mogu regradirati kada su pod velikim stresom, odbijajući da napuste svoj krevet i uključe se u normalne, svakodnevne aktivnosti.

3. “Acting out”

“Acting out” je ispoljavanje ekstremnog ponašanja sa ciljem izražavanja misli ili osećanja koje je osoba nesposobna da iskaže na drugačiji način. Umesto da kaže “ljut/a sam na tebe”, osoba koja koristi “acting out” bacaće knjige ili će udarati u zid. Kada osoba koristi “acitng out” ona se oslobađa pristiska i oseća se smirenije i mirnije. Na primer, dečiji napad besa kada dete dobije šta želi od roditelja oblik je “acting out”-a. Samopovređivanje takođe može biti oblik acting out-a, ispoljavajući fizičkim bolom ono što ne možemo podneti emocionalno.

4. Disocijacija ili izolacija

603ce858dd9c334ef576828a73ec5e87Disocijacija je kada osoba izgubi pojam o vremenu i/ili identitetu i umesto starih u trenutku stvori nove predstave o sebi kako bi nastavila sa životom. Osobe koje su disocirane obično gube pojam o vremenu ili o sebi i o svojim uobičajenim mislima i sećanjima. Ljudi sa istorijom bilo kakvog zlostavljanja u detinjstu često pate od nekog oblika disocijacije. U ekstremnim slučajevima disocijacija može dovesti do toga da osoba veruje da ima više ličnosti (poremećaj višestruke ličnosti). Ljudi koji koriste disocijaciju često imaju neki svoj nepovezani pogled na svet i žive u svom svetu. Vreme i njihova slika o sebi nisu u kontinuitetu kao što je slučaj kod većine ljudi. Na taj način, osobe koje su disocirane mogu se odvojiti od stvarnosti za neko vreme i živeti u drugom svetu koji nije pretrpan mislima, osećanjima i sećanjima koja su nepodnošljiva.

5. Podeljeno mišljenje

Podeljeno mišljenje je manji oblik disocijacije, delovi sebe su odvojeni od svesti ostalih delova i ponašanja. Kao da osoba ima podeljene skupove vrednosti. Na primer, neko može biti iskrena osoba koja ne plaća porez i na taj način održava oba sistema vrednosti odvojeno, ostajući nesvesna misaonog nesklada.

6. Projekcija

Projekcija je pogrešno pridavanje sopstvenih neželjenih misli, osećanja ili nagona drugoj osobi koja nema te misli, osećanja ili nagone. Projekcija se najčešće koristi kada osoba ima neprihvatljive misli koje ne može da iskaže, ili kada joj se gadi sama pomisao da ima takve misli. Na primer, supruga može biti ljuta na svog muža zato što ne sluša, a ustvari je ona ta koja se ljuti na sebe jer ne sluša. Projekcija je često rezultat nedostatka uvida i prihvatanja sopstvenih motiva i osećanja.

7. Reakciona formacija

reactionformation-tmReakciona formacija je obrtanje neželjenih ili opasnih misli, osećanja i nagona u njihove suprotnosti. Na primer, žena koja je veoma ljuta na svog šefa i koja želi da da otkaz, umesto toga postaje preterano ljubazna i velikodušna pema svom šefu i ispoljava želju da radi tamo zauvek. Ona nije u stanju da izrazi negativne emocije besa i nezadovoljstva svojim poslom i umesto toga postaje preterano ljubazna kako bi javno pokazala svoj nedostatak besa i nezadovoljstva.

Manje primitivni, zreliji mehanizmi odbrane

Manje primitnivni mehanizmi odbrane su korak napred u odnosu na primitivne mehanizme. Mnogi ljudi koriste ove mehanizme i kao odrasli, za većinu oni su korisni, ali ipak nisu najkonstruktivniji način součavanja sa sopstvenim osećanjima, stresom i anksioznošću. Ako prepoznate nekoliko ovih kod sebe, ne brinite – svi ih koriste.

8. Potiskivanje

Potiskivanje je nesvesno blokiranje neprihvatljivih misli, osećanja i nagona. Najvažnije za potiskivanje je da je nesvesno, i zbog toga ljudi imaju jako malo kontrole nad njim. “Potisnuta sećanja” su sećanja kojima su u nesvesnom i kojima je blokiran pristup i pregled. Međutim, sećanja su promenljiva i podložna uticajima, a ne DVD snimak vašeg života. Ona su kao DVD koji je pročišćen i izmenjen vašim životnim iskustvom, pa čak i onim što ste pročitali ili videli.

9. Pomeranje

angry_man1Pomeranje je preusmeravanje misli, osećanja i nagona sa jednog predmeta ili osobe na drugu osobu ili predmet. Ljudi često koriste pomeranje kada ne mogu da ispolje svoja osećanja prema nekoj osobi na siguran način. Klasičan primer je čovek koji je ljut na šefa, ali ne može da ispolji bes na šefu jer se plaši da ne bude otpušten. Umesto toga, on dolazi kući i šutira psa ili se posvađa sa ženom. Taj čovek preusmerava svoj bes sa šefa na psa ili ženu. Naravno, ovo je veoma neefikasan mehanizam odbrane, zato što, iako se bes ispolji, to njegovo ispoljavanje na druge bezopasne ljude ili stvari izazvaće dodatne probleme većini ljudi.

10. Intelektualizacija

Intelektualizacija je preterano razmišljanje kada smo suočeni sa nekim neprihvatljivim nagonom, situacijom ili ponašanjem bez uključivanja emocija koje bi pomogle kao posrednici smeštanjem misli u emocionalni, ljudski kontekst. Umesto da se suoči sa bolnim emocijama, osoba može koristiti intelekualizaciju da udalji sebe od tog nagona, događaja ili ponašanja. Na primer, osoba koja je upravo saznala da ima neizlečivu bolest, umesto da ispolji svoju tugu i patnju, fokusira se na detalje svih mogućih bezuspešnih medicinskih procedura.

11. Racionalizacija2011-07-19-putao

Racionalizacija je smeštanje nečega u drugačije svetlo ili davanje drugačijeg objašnjenja za nečija zapažanja ili ponašanja, sa ciljem menjanja stvarnosti. Na primer, žena je izlazila sa muškarcem koji joj se veoma dopadao, misli da ju je iznenda ostavio bez razloga. Ona preformuliše situaciju u svojoj glavi i kaže: “Sve vreme sam sumnjala da je gubitnik” (ili čuveno “kiselo grožđe”, iz čuvene priče o lisici koja nije mogla da dohvati grožđe pa ga je proglasila kiselim).

12. Poništavanje

Poništavanje je pokušaj da se povuku nesvesna ponašanja ili misli koja su neprihvatljiva ili bolna. Na primer, nakon što shvatite da ste nenamerno uvredili nekog dragog, vi sledećih sat vremena provedete hvaleći njegovu lepotu, šarm i intelekt. Poništavanjem prethodne radnje, osoba pokušava da speči štetu prvobitnog komentara, nadajući se da će se jedan komentar isključiti drugi.

Zreli mehanizmi odbrane

Zreli mehanizmi odbrane često su najkonstruktivniji i najkorisniji odraslima, ali zahtevaju svakodnevnu vežbu i trud. Dok je za primitivne mehanizme odbrane potrebno da malo pokušate i rešite osnovne probleme i pitanja, zreli mehanizmi odbrane su usmereni da pomaganje osobi da bude konstuktivniji deo svoje okoline. Ljudi sa zrelijim mehanizmima odbrane nemaju problema u prihvatanju sebe i drugih.

13. Sublimacija

Sublimacija je preusmeravanje neprihvatljivih nagona, misli i emocija u prihvatljive. Na primer, kada osoba ima seksualni nagon koji ne bi volela da ispolji, ona se usmeri na rigorozne vežbe. Preusmeravanje takvih neprihvatljivih ili bolnih nagona u produktivnije pomaže osobi da kanališe svoju energiju koja bi drugačije bila izgubljena ili iskorišćena na način koji bi osobi stvorio još više anksioznosti.

technology-sociology-psychology-research

Sublimacija se takođe vrši i humorom ili fantaziranjem. Korišćen kao mehanizam odbrane, humor predstavlja preusmeravanje neprihvatljivih nagona ili misli u bezopasne priče ili šale. Humor smanjuje napetost situacije i stvara udobnost smeha između osobe i nagona. Kada se koristi kao mehanizam odbrane, fantaziranje je usmeravanje neprihvatljivih ili nedostižnih želja u maštu. Na primer, zamišljanje svog krajnjeg cilja u karijeri može biti korisno kada se surećete sa trenutnim teškoćama u akademskim postignućima. Oba, i humor i fantaziranje, pomažu osobi da sagleda situaciju na drugi način ili da se fokusira na nove aspekte situacije.

14. Kompenzacija

Kompenzacija je proces psihološkog kontrabalansiranja opažene slabosti, naglašavanjem snage u drugim oblastima. Naglašavanjem i fokusiranjem na svoju snagu, osoba shvata da ne može biti jaka u svim stvarima i u svim oblastima svog života. Na primer, kada neko kaže, “ja ne umem da kuvam, ali sigurno umem da perem sudove!” on pokušava da kompenzuje svoj nedostatak u kuvanju, naglašavanjem svoje sposobnosti čišćenja. Kada se koristi na odgovarajući način a ne na način da natkompenzuje, kompenzacija je mehanizam koji pomože osobi da osnaži svoje samopouzdanje i sliku o sebi.

15. Asertivnost

uploadtophoto2Asertivnost je stavljanje naglaska na svoje potrebe i misli na način koji je direktan, siguran i pun poštovanja. Stilovi komunikacije stoje na kontinuumu, krećući se od pasivnog do agresivnog, dok se asertivni nalazi tačno između. Ljudi koji su pasivni i komuniciraju na pasivan način, dobri su slušaoci ali retko govore u svoje ime ili o svojim potrebama. Osobe koje su agresivne i koje komuniciraju na taj način, dobre su vođe ali često na štetu tuđih ideja i potreba. Asertivni nalaze balans kada govore za sebe, iznose svoje mišljenje ili potrebe na direktan, ali način pun poštovanja i slušaju kada im drugi govore. Veća asertivnost je jedan od najpoželjnijih stilova komunikacije i najkorisniji odbrambeni mehanizam koji većina ljudi želi da nauči i koristi.

▲              ▲             

Odbrambeni mehanizmi su najčešće naučena ponašanja, većinu njih naučili smo još u detinjstvu. To je dobra stvar, jer znači da kao odrasli možemo odabrati da naučimo neka nova ponašanja i nove mehanizme odbrane koji mogu biti značajni za naš život. Čak i ako samo postanemo svesniji kada koristimo neke od manje primitivnih mehanizama odbrane, može nam pomoći da identifikujemo ponašanja koja želite da promenimo.

Autor: Dr Džon Grohol
Izvor: Psychcentral
Prevod i adaptacija: Katarina Mladenović

 

Comments

comments

2 Komentara

  1. Catherine kaže

    Lol, ovo je samo teorija, što znači da se veruje da je tako, ali nije naučno dokazano. Štaviše malo stvari u psihologiji je stvarno naučno dokazano i predstavlja činjenicu. I Frojdova mišljenja, kao i mišljenja drugih psihoanalitičara su samo teorije koje se u jednom momentu menjaju pod dejstvom različitih istraživanja i saznanja.. Vi što studirate psy bi trebalo ovo da znate. 🙂

  2. Pingback: Psiholog – prvo čovek, pa psiholog – Nikola Mitić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *