Neizbežna trgovina u međuljudskim odnosima

Kategorija: Psihopriča

„Trgovina je jedna od privrednih grana”. Ovo je moje prvo saznanje, koliko se sećam, iz osnovne škole, za pojam trgovine. Tek decenijama kasnije shvatio sam koliko ona ume da bude značajna za svakog pojedinca.

Posmatrano u prirodi, čovek bez oruđa i oružja deluje prilično nejako. Ipak, nedostatak snažnog tela i instikata nadoknađen je umom velikih mogućnosti. U samoj prirodi trgovina nije mnogo rasprostranjena, a obično onaj koji je jači uzima odmah radi opstanka, ishrane, sve što može pa i sam život slabijem biću. Ovaj nimalo pohvalan, animalni instinkt grabežljivosti ne zaobilazi ni današnjeg savremenog čoveka.

Skromna snaga i blistavi um verovatno su najraniji razlozi čovekovog života u zajednici i socijalizacije sa drugim ljudima. Iz sopstvenog interesa pojedinci, a potom društvo, sve više su se oslanjali na reč, a prvi dogovori verovatno su bili o razmeni dobara. I tada, kao i danas, osnovni preduslov trgovine bio je postojanje dve zainteresovane strane. Bez dve zainteresovane strane moguća je razmena, ali to nije trgovina. Dve granice između kojih je postavljena trgovina su otimanje i poklanjanje. Trgovini prethodi otimanje, a prevazilazi je poklanjanje.

Kako je život u zajednici dominantan, tako je i sam pojedinac u celoživotnoj vezi sa svojom sredinom. Ovaj lični odnos ka svojoj sredini isprepletan je složenošću sopstvene unutrašnje strukture i unutrašnje strukture svakog pojedinca sa kojim imamo bilo kakvu vezu. Svaki odnos, pa i ovi, mogu da se posmatraju sa aspekta trgovine.

Ako se posmatra sa aspekta trgovine i kao nulta tačka preuzme pretpostavka da svaki pojedinac teži sopstvenom interesu, onda se veština trgovine može proglasiti za jednu od najkorisnijih koja se može steći. Manje ili više svesno veštinu trgovine učimo od malih nogu, tako da je manje više svaki čovek trgovac.

Cilj trgovine je vrlo jednostavan i jasan, dobiti ono što želimo uz što manje onoga što dajemo. Ova prostota daje joj maksimalnu raširenost i popularnost.

Čim nešto dajemo, a trgovina to podrazumeva, javiće se strah od toga da ste možda manje dobili od onoga što ste uložili ili zaslužili. Ako smo čitav život osuđeni na trgovinu, ovaj strah može biti problem. Oni koji su skloni da o sebi imaju visoko mišljenje, skloniji su da misle da zaslužuje više.

Sva lica trgovine

Iako potencijalno zanimljiva, trgovina je retko predmet interesovanja time i razmišljanja, a i tada je nerado vežemo za bilo koji pojam etike. Veoma je rašireno mišljenje i neka vrsta odbojnosti ka otvorenom razgovoru o trgovini. Mogao bi se čak doneti zaključak da je otvoren razgovor o trgovini sraman. Ipak, ona nužno ne predstavlja nešto loše.

U odnosu na ostale vrste razmene vrednosti, ona je mnogo bolja od otimanja, a ipak je lošija od poklanjanja. Mada možemo reći da, i kada otimamo, mi dobijamo neku vrednost za obuzdavanje sile koju možemo upotrebiti prema vlasniku vrednosti, a i to bi se – mada krajnje podlo – moglo nazvati trgovinom.

Kada poklanjamo, mi možemo vrednovati način iskazivanja zahvalnosti onoga kome dajemo, pa se i to u ovom slučaju može podvesti pod trgovinu. Samo ukoliko je poklanjanje lišeno bilo kakvih očekivanja, povratne reakcije, onda ga možemo nazvati različitim od trgovine. Sve ostalo je trgovina.

Trgovinu možemo nazvati pravednom ukoliko je odnos razmene dva dobra takav da u što dužem vremenskom periodu može teći i u obrnutom smeru. U ovom slučaju, što je vremenski period za retroaktivnu razmenu manji, to je trgovina nepravednija.

Umerenost je uvek smatrana za društveno pohvalnu osobinu, ali trgovina nije lako spojiva sa umerenošću. Umerenost u trgovini ocenjena je kao glupost, odnosno odlika strane koja gubi.

Trgovina najdragocenijim resursom

Predmet trgovine može biti bilo šta, ali tako vredan kao vreme retko koji. Vreme ima par jedinstvenih osobina: poprilično je podjednako raspoređeno sa onima koji su nam sličnih godina. Neprestano protiče, ne možemo ga povratiti niti zaustaviti, ima vrednost u trgovini, ali bilo ili ne predmet trgovine, ono će nestati. Nikada ne prestaje da teče i zbog toga je često mera i podsećanje na to da su ljudi mnogo više jednaki nego veštački raslojeni.

Da bi neka strana mogla trgovati, potrebno je da ima neku vrednost za razmenu. Svaki čovek ima jedan zajednički resurs za trgovinu, a to je njegovo sopstveno vreme na ovoj planeti. Manje ili više svako je slobodan da ga iskoristi na način na koji je njegov slobodan izbor. Čak i ako nema nijednu drugu vrednost, zbog postojanja svog vremena, na neki način svaki čovek je trgovac svojim vremenom.

Trgovina i sistem vrednosti

Skup naših sudova, verovanja, iskustava i drugih mišljenja možemo nazvati sistemom vrednosti. Postoje teškoće, kako u njegovoj opštoj definiciji, tako i u predstavljanju sopstvenog sistema vrednosti nekom. Verovatno ne postoje dva čoveka sa potpuno istim sistemom vrednosti.

Od teškoće predstavljanja nečega kompleksnog kao što je sistem vrednosti kao i njegovog razumevanja, potpuno je po svojoj jednostavnosti suprotna veština trgovine. Ona oslikava dobar deo naše ličnosti na konkretnim primerima, a istovremeno je vrlo povezana sa našim sistemom vrednosti. Skoro ništa ne pokazuje crte našeg karaktera nego kada trgujemo. U nama je naša mera vrednosti, naše terazije vrednosti koje nosimo u sebi.

Sa sobom i svojinom čovek raspolaže, ali i ono što vidi i ono što čuje takođe može postaviti u svoj sistem vrednosti. Ne mora se nešto posedovati da bi se razmatrala njegova vrednost, može vam biti samo poznato i već ga možete pozicionirati.

Materijalno i duhovno spram trgovine

Pošto se može ceniti i materijalno i duhovno, onda predmeti trgovine mogu biti materijalne i duhovne prirode. Što je neko bliži materijalizmu, to u trgovini manje ceni bilo kakve duhovne ljudske osobine. Smatra ih nekorisnim, male vrednosti i ne bi menjali čak nijednu od njih za bilo iole vredniju materiju. To se često naziva i pragmatizmom i smatra se vrednim pohvale.

Novac kao univerzalni ljudski izum u kvantitativnu vrednost može prevesti svaki materijalni oblik, dok sa duhovnim ide mnogo teže. Duhovne osobine trenutno su možda potcenjene, a sve ono što je potcenjeno počinje i da ponestaje. A vreme i tržište su pokazali da, kada nečega počne da nedostaje, tome raste cena. Bez obzira što se duhovne stvari čine jednostavnim i lako ostvarivim u realnosti, nije tako.

Duhovne osobine imaju neke karakteristike koje materijalne nemaju. Nemoguće ih je ukrasti, kada ih delite ostaju i kod vas, a deljenjem se mogu i uvećavati… Ove karakteristike prave ogroman jaz između duhovnog i materijalnog. Uz neophodni pojedinačni napor ka većoj svesnosti, svaki pojedinac duhovne vrednosti može postaviti na vrhovno mesto sopstvene liste ukupnih vrednosti.

Negiranje trgovine

Svako negiranje postojanja trgovine bilo bi kao negiranje interesa kao dominantnog motiva ljudskog ponašanja. Naročito ume da bude opasno jer pojedine vrline i osobine koje pripadaju osobinama snage, minimiziraju postojanje sopstvenog interesa. To može da postane opterećujuće za ljude koji teže tim osobinama.

Logika i mišljenje su temelj svega, pa tako i trgovine. Da bi dostigli moral, etiku i sve ono pozitivno što ih prati, u svom ophođenju morate imati logičku osnovu koja podjednako poštuje vas kao i interes drugih. Nije pravedno da iz vrline budete nepravedni sami prema sebi, ma kakva to trgovina bila. Pre svega budite logični, uzmite sve u obzir i štitite i sebe i druge.

Autor: Milović Nebojša

Comments

comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *