Broni Ver je medicinska sestra koja je, zbog prirode svog posla, bila u društvu brojnih ljudi koji umiru. Samim tim, čula je mnoge poslednje govore, oproštaje, želje i – kajanja. Na osnovu ovog članka Broni je napisala knjigu o tome na koji način su njen život promenili dragi ljudi kojih više nema. Pred vama je upravo članak koji je poslužio kao inspiracija za knjigu…
Mnogo godina sam radila na odeljenju palijativne nege. Moji pacijenti bili su oni koji odlaze kući da umru. Provodili smo neverovatne trenutke. Ja sam sa njima provodila poslednjih tri do dvanaest nedelja života.
Ljudi dosta sazri kada je suočeno sa sopstvenom smrću. Naučila sam da nikada ne potcenjujem nečiju sposobnost da sazri. Neke od promena bile su fenomenalne. Kao što je i očekivano, svako iskusi skup emocija – poricanje, strah, bes, grižu savesti, još poricanja i na kraju prihvatanje. Svaki pacijent je pronašao svoj mir prolazeći kroz njih, apsolutno svaki.
Na pitanje da li se kaju zbog nečega ili da li bi nešto drugačije uradili, isti odgovori javljali su se iznova i iznova. Evo najčešćih pet:
1. Voleo/la bih da sam imao/la hrabrosti da živim onako kako ja hoću, a ne onako kako drugi to očekuju od mene
Ova rečenica javljala se ubedljivo najviše. Kada ljudi shvate da im je život skoro završen i kada se sa jasnoćom osvrnu ka njemu, tek onda vide koliko je snova ostalo neispunjeno. Mnogo ljudi nije ispoštovalo ni polovinu svojih snova i umrli su znajući da je to zbog izbora koje su pravili, odnosno nisu napravili.
Veoma je važno da pokušate da ostvarite i ispoštujete bar neke svoje snove. Od trenutka kada se razbolite već je kasno. Malo njih shvata da zdravlje donosi slobodu, sve dok ga ne izgube.
2. Voleo/la bih da nisam toliko radio/la
Ovo sam čula od gotovo svakog muškog pacijenta. Propustili su odrastanje svoje dece i provodili malo vremena sa svojim partnerom. I ženski pacijenti govore o ovome. Međutim, s obzirom da se radi o pacijentima starijih generacija, uglavnom nisu žene bile te koje su donosile hleb i novac. Mnogi muški pacijenti koje sam negovala se duboko kaju što su toliko vremena posvetili svom poslu.
Pojednostavljujući svoj način života i donošenjem svesnih odluka usput, moguće je zaraditi onoliko koliko mislite da vam je potrebno. Stvaranjem više prostora u svom životu, postajete srećniji i otvoreniji ka novim prilikama koje se više uklapaju u vaš novi način života.
3. Voleo/la bih da sam imao/la hrabrosti da pokažem svoja osećanja
Mnogi ljudi potiskuju svoja osećanja sa ciljem da održe dobre odnose sa ostalima. Kao rezultat toga oni su se odlučili za osrednjost i nikad nisu postali ono za šta su stvarno bili sposobni da budu. Veliki broj bolesti razvio se iz ogorčenosti i ljutnje.
Ne možemo kontrolisati reakcije drugih. Međutim, iako ljudi mogu reagovati u početku kada promenite način ponašanja na koji su navikli, na kraju ipak uzdignete odnos do jednog potpuno novog i zdravijeg nivoa. Ili to ili se oslobodite jedne nezdrave veze iz života. U svakom slučaju – vi dobijate.
4. Voleo/la bih da sam ostao/la u kontaktu sa svojim prijateljima
Često ljudi ne shvataju pravu vrednost starih prijatelja sve do svojih poslednjih dana, a tada nije uvek moguće pronaći te prijatelje. Mnogi su se toliko zaglavili u svom životu da su dopustili da se zlatna prijateljstva ugase sa godinama. Mnogo je kajanja zbog neposvećivanja dovoljno vremena i napora onim prijateljstvima koja to zaslužuju. Svakome nedostaju prijatelji kada umire.
Ljudima koji žive zauzetim životom, zajedničko je to što često zaboravljaju na prijatelje. Ali kada se suočimo sa dolazećom smrću, fizički detalji iz života nestaju. Ljudi žele da dovedu u red svoj finansijski život koliko god je to moguće. Međutim, novac i položaj nisu ono što im je istinski važno. Žele da dovedu stvari u red, najpre zbog svojih voljenih. Mada, onda su vrlo često previše stari i umorni da završe ovaj zadatak. Na kraju se sve svodi na ljubav i veze. To je sve što preostaje u poslednjim nedeljama, ljubav i veze.
5. Voleo/la bih da sam dozvolio/la sebi da budem srećniji/a
Ovo je iznenađujuće česta izjava. Mnogi do samog kraja ne shvataju da je sreća izbor. Oni su ostali zaglavljeni u starim šablonima i navikama. Takozvani komfor poznatosti, preplavljuje njihove emocije, kao i fizički život. Strah od promena natera ih da lažu i druge i sebe da su zadovoljni. U okviru toga oni čeznu za pravim smehom i blesavošću.
Kada ste na samrti, ne brinete o tome šta drugi misle o vama. Koliko bi bilo dobro biti u mogućnosti da zaboravite na sve i ponovo se smejete, mnogo pre svoje smrti…
Život je izbor. Vaš izbor. Birajte svesno, birajte mudro, birajte iskreno. Odaberite sreću.Autor: Broni Ver
Izvor: True activist
Prevod i adaptacija: Katarina Mladenović
