Studija sprovedena na 7500 beba, pokazala je postojanje dve roditeljske veštine koje su od ključnog značaja za ubrzani razvoj inteligencije deteta do četvrte godine. Mnoga dosadašnja istraživanja pokazala su da deca koja su dojena imaju visoke rezlutate na testovima inteliencije, ali sve do sada, tačan uzrok toga bio je misterija.
Neki naučnici tvrde da je to zbog nečega u mleku, drugi da je u pitanju veza majke i deteta, a ostali da je u pitanju kombinacija ovog sa drugim faktorima.
Nova istraživanja pokazuju da ponašanje roditelja dovodi do razlike. (Gibs i Forst, 2014). Istraživači na Brigham Jang Univerzitetu ispitaivali su 7500 majke i dece, od rođenja pa do četvrte godine. Otkrili su da postoje dva roditeljska ponašanja, koja su podstiču razvoj kognicije. Majke doilje su češće:
• reagovale na dečije emocionalne signale
• i čitale deci do 9. meseca života
Zajedno, ovi faktori dovoljni su da stave dete 2-3 meseca unapred kada napune četiri godine.
Vodeći autor, Ben Gibs, objašnjava: “Zato što su ovo četvorogodišnjaci, mesec ili dva nije nebitan vremenski period. Iako je dete na granici potreba za specijalnim obrazovanjem, čak i mali prelazak preko linije mogućnosti može oblikovati detetov put obrazovanja.”
Do ovog rezultata došli su posmatranjem grupe dece od njihovog rođenja pa do pete godine. Istraživači su uzeli u obzir sve vrste podataka o sredini u kojoj deca žive, uključujući:
• koliko rano i koliko često roditelji čitaju deci i
• koliko su podrške i razumevanja majke imale za emocionalne signale deteta
Obrazovanije majke bile su te koje su dojile svoju decu, čitale im i imale više razumevanja za njihove emocije.
Spremnost za školu
Ništa od ovoga ne znači da se dojenje nema i druge prednosti, kao što je činjenica da je majičino mleko dobro za zdravlje.
Iz ovoga zaključujemo da, dojenje na utiče direktno na inteligenciju. Ono što direktno podstiče intelektualni razvoj jesu čitanje i veći emocionalni odaziv majke.
Autor zaključuje:
“Iako je dojenje od velikog značaja, ohrabrivanje da ćete dojenjem povećati spremnost deteta za školu, nije od ključnog značaja. Podsticanje roditeljskog ponašanja koje je usmereno ka kognitivnom razvoju deteta, može biti efektivnija i direktnija strategija, pogotovo za decu koja zaostaju u razvoju.”
Izvor: PsyBlog
Prevod i adaptacija: Katarina Mladenović