Zašto završetak prijateljstva može da boli više od raskida

Kategorija: Psihosaveti

Postoji toliko pesama, filmova i televizijskih emisija koje govore o raskidu romantičnog odnosa. Međutim, ljudi retko pričaju o raskidu prijateljskog odnosa, što dovodi do toga da se osećamo neobično usamljeno kada se tako nešto dogodi nama.

„U mladosti nas uče kako da stvaramo prijateljstva, kako da delimo sa drugima i kako da se suočimo sa vršnjacima“, kaže Miriam Kirmajer, klinički terapeut specijalizovan za prijateljstva u mladalačkom i odraslom dobu, i dodaje da saveti i razgovori o prijateljstvu prestaju u adolescenciji, uprskos činjenici da prijateljstva postaju sve važnija kako starimo. Istraživanja objavljena u časopisu „Personal Relationship“ pokazuju da prijateljski odnosi u većoj meri od porodičnih odnosa predviđaju životno blagostanje u odraslom dobu.

Pa, ako su prijateljstva toliko važna, zašto ne pričamo o tome šta treba raditi kada se neka od njih završe?

Kirmajerova objašnjava da je problem naša ustaljena pretpostavka da bi odrasli trebalo lako da se snalaze u odnosima sa prijateljima, što se očigledno za mnoge ne pokazuje kao istina.

„Usponi, padovi, a ponekad i završetak prijateljskog odnosa mogu da budu jednako teški, ako ne i teži, od prekida sa voljenom osobom.“

Evo zašto je to tako.

Ne znamo šta da kažemo

Navikli smo da je uzrok raskida prijateljstva neka vrsta izdaje ili prevare, kaže Kirmajerova, a to omogućava da lakše razumemo ono što se desilo.

Problem nastaje zbog toga što se prijateljstva mnogo češće završavaju iz drugih razloga. Ljudi se udalje, postepeno razvijaju različit životni stil ili ih razdvoje kilometri. Mogućih uzroka je mnogo, ali svi dovode do istog: ne znamo da li uopšte da razgovaramo sa tim prijateljem, a ako se na razgovor i odlučimo, uglavnom ne znamo šta da kažemo.

„Sve ovo dovodi do toga da se osećamo povređeno“, kaže ona. „Bez obzira da li do toga dovodi neprimerenost same situacije ili njena neočekivanost, mi jednostavno ne znamo kako kraj prijateljstva treba da izgleda.“

Kada raskidamo odnos sa parterom, obično to radimo putem razgovora, što iako vrlo bolno, ipak daje određenu vrstu zaključka, a time i smisao samom događaju. No, budući da ova vrsta razgovora nije uobičajena u prijateljskom odnosu, Kirmajerova kaže da to može učiniti situaciju dodatno zbunjujućom.

Stidimo se što nismo uspeli da održimo prijateljstvo

„Ljudi pretpostavljaju da se o prijateljstvu već sve dovoljno zna, pa se osećaju kao da rade nešto pogrešno kada prolaze kroz njegov završetak.“

Budući da se o njima ne priča toliko često kao što je to slučaj sa raskidom partnerskog odnosa, Kirmajerova objašnjava da se ljudi koji prolaze kroz ovakve izazove mogu osećati kao da su jedini na svetu koji imaju poteškoća u održavanju prijateljstva. Radije zadržavaju to za sebe nego da potraže pomoć ili savet od ostalih prijatelja, što povratno čini da se osećaju još više usamljeno i izolovano u problemu.

Ne očekujemo da svaka romantična veza uspe i traje zauvek, zar ne? Ukoliko bismo ovako razmišljali i o prijateljskim odnosima, prekid bi nam se činio manje zbunjujuć, i gledali bismo na njega kao na nešto normalno i prirodno.

Uz to, ne treba prenagliti sa pretpostavkom da smo mi sami, ili druga osoba loš čovek ili loš prijatelj samo zbog toga što odnos nije funkcionisao, tvrdi Kirmajerova.

Nemamo usklađena očekivanja sa našim prijateljima

Po mišljenju Marni Feuerman, psihoterapeutkinje sa Floride, ovo je verovatno ključna razlika između prijateljskih i partnerskih odnosa. Partneri sebe definišu kao „par“, i veza je jasnije određena: „Mi smo u vezi“, „Mi smo vereni“, „Mi smo venčani“. Osim toga, postoji i zakonski dokument i ceremonija koja odnosu daje značenje.

S druge strane, u prijateljskim odnosima ovo nije slučaj. Budući da je teže definisati očekivanja u platonskim odnosima, veća je verovatnoća da će prijatelji biti na dve različite strane, što doprinosi njihovom odvajanju i otežava razumevanje raskida prijateljstva. Feuermanova kaže da mi ne izražavamo svoja očekivanja od prijateljstva jer ne želimo da naše potrebe naiđu na odbijanje.

Umesto toga, prijatelj koji oseća da njegove potrebe u odnosu nisu zadovoljene, zadržava mišljenje za sebe i ostaje u tišini, shvatajući da prijateljstvo ne funkcioniše, a zatim i dopušta da se ono na prirodan način završi. Upravo taj nedostatak komunikacije dovodi do poteškoća u odnosu i dovodi do toga da se na kraju prijatelji pitaju: „Gde smo pogrešili?“

Ne znamo šta je dovelo do prekida prijateljstva

Nekadašnji ljubavnici raskid obeležavaju najčešće razgovorom. Uz to donose i različite odluke: da li da ostanu prijatelji, prekinu svaki kontakt, ili recimo, klimnu glavom u znak pozdrava kada to baš ne može da se izbegne. Za nekadašnje prijatelje, međutim, nije uobičajena ovakva vrsta razgovora.

Zaista ima mnogo toga konfuznog kada kažemo „raspad prijateljstva“. Da li to znači da ćete ubuduće proćaskati kada se negde sretnete? Da li ste i dalje otvoreni za grupna viđanja ako imate zajedničke prijatelje?

Feuermanova objašnjava da, kada na ova pitanja ne damo odgovore, ono što može uslediti su u najboljem slučaju samo neprijatni susreti, a u najgorem, nepotrebna tuga za prijateljstvom koje se postepeno završava.

Ne očekujemo tugu

Kada raskinemo sa dečkom/devojkom, logično je da očekujemo da ćemo u nekom narednom periodu imati slomljeno srce i biti povređeni. No, kako smo videli da se raskidanju prijateljstva daje daleko manji značaj, a pritom ono često nastupi i neočekivano, Feuermanova tvrdi da takva trauma može da učini bol još opipljivijim.

„Zapravo, proći ćete kroz određeni proces tugovanja i to je u redu. Ako se osećate kao da ne možete promeniti toksično prijateljstvo, u redu je da se isplačete, a zatim krenete dalje i pronađete odnose koji su puno prijatniji.“

Kirmajerova potvrđuje da nakon raskida prijateljstva obično osećamo ljutnju, tugu i usamljenost. Brine nas mogućnost sretanja bivšeg prijatelja i uznemiruje činjenica da će zajednički prijatelji sada možda morati da odaberu stranu.

Ono što može da pomogne da krenemo dalje je razumevanje da su svi ovi osećaji pre svega prirodni i normalni.

„Uz to, budite svesni reči koje izgovarate sebi. Umesto da budete ljuti i ishitreno nazivate sebe lošim prijateljem,“ savetuje Kirmajerova, „pokušajte za početak da tretirate sebe onako kako biste tretirali nekoga koga volite.“

Autor: Karli Brajt

Izvor: Time

Prevod i adaptacija: Martina Fačara

Comments

comments

1 komentar

  1. Odličan članak, dotakli ste se teme koju ama baš nitko ne spominje! Mogu reći da sam jedina osoba koju poznajem a koja je svjesno, odlukom i verbalno prekinula nekoliko vrlo intimnih prijateljstava poput ljubavne veze. Zbog toga nisam osobito ponosna jer ipak imam osjećaj da je u meni problem što ne mogu tolerirati neke stvari, međutim, znam da je to bilo mudro i dugoročno predstavilo olakšanje za mene. Dan danas se sjetim tih prijateljica, ponekad sa sjetom, ali uz sjetu dolazi i onaj grč kad sam se družila s njima. Razlozi raskida uvijek su bili ili potpuno drugačiji pogledi na život ili vrlo negativne karakterne osobine prijateljice (npr. živi dvostruki ljubavni život i ja o tome moram slušati pune dvije godine, muka mi je bila od toga)… Možda da proširite članak sa savjetima kako pristupiti osobi jer, vjerujte mi, to prijatelj ne očekuje, moje su sve bile šokirane. Iako sam dugo dugo prije toga apelirala da me se poštedi (pričanja o dva frajera)…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.