Kako napredovati u pravcu svojih ciljeva, a ne izgoreti

Kategorija: Psihosaveti

Internet je bombardovan tekstovima koji nude savete za postizanje životnog uspeha: uvek budite osoba od akcije, ustanite svaki dan sat vremena ranije, radite više, postavljajte velike ciljeve i obavezno kupite rokovnik.

Ovi saveti su odlični. Osim kad nisu.

Odakle dolazi ideja da već nismo dovoljno uspešni

Nagađam, društveni mediji imaju svoje prste u ovome. Na društvene mreže uglavnom odlazimo da bismo se opustili. Međutim, u tako opuštenom stanju najčešće ne obraćamo pažnju na misli koje se aktiviraju prilikom gledanja sadržaja kojem smo izloženi.

U ljudskoj prirodi je da interpretiramo ono što opažamo.

Zbog toga neretko interpretiramo da je to što je Sima diplomirao, Pera dobio povišicu, a Anđelka stavila neki motivacioni citat, odraz pravog stanja stvari, i da je to „pravo stanje stvari” mnogo produktivnije, bogatije, srećnije i uspešnije od nas.

U ljudskoj prirodi je i da tako posmatrane ljude i situacije oko sebe, poredimo sa sobom i donosimo zaključke.

Problem je u tome što je to „pravo stanje stvari“ zapravo iluzija. A postoji tendencija da se osećamo daleko nesrećnijim i manje vrednijim kada poredimo sebe sa nečim što nije stvarno.

Smanjite korišćenje društvenih mreža

Na internetu se navodi da je Frojd nekada savetovao: „Pre nego što ustanovite sebi depresivni poremećaj, proverite prvo da niste samo okruženi idiotima.“

Ako je to istina, i ako bismo to preformulisali tako da bude u duhu današnjeg vremena onda bismo rekli nešto poput:

Pre nego što ustanovite sebi dijagnozu apsolutne lenštine, proverite da u svojoj listi Facebook prijatelja nemate previše onih koji „mnogo zuje, a malo meda daju”.

Umesto toga, razmišljajte šta je ono što vi sami želite da radite i čime biste se bavili kada to ne bi imao ko da vidi.

Prestanite da idete na seminare i kurseve samo da biste popunili CV

Ako odete na neku obuku, samo da bi vaša biografija izgledala više kul, uradili ste upravo to. Ona izgleda kul, ali ne znači mnogo ako iz nje niste naučili nešto značajno i u najboljem slučaju znanje i primenili.

U suprotnom je to samo iluzija produktivnosti i potraćeno vreme.

Umesto toga, družite se sa prijateljima, bavite se svojim hobijima i provodite vreme sa ljudima koji su vama interesantni.

Možda je upravo to mreža kontakata koja će vam u budućnosti značiti prilikom zaposlenja.

Ostanite u zoni komfora

Nije što sam psiholog, ali čujem šta mislite. 🙂

Pitate se kako da nešto postignete ako uvek ostajete u zoni komfora.

Filozofija pozitivnog mišljenja se u našoj kulturi otela kontroli. „Život počinje izvan zone komfora“ i „Morate nešto jako da želite, da bi se to ostvarilo,“ nalažu self-help knjige.

Uprkos tome, sigurna sam da ste se nekad zapitali kako je onda moguće da ona osoba koja deluje kao da ne ulaže previše napora, ipak ostavlja iza sebe zadivljujuće rezultate.

Psiholozi bi ovo objasnili „Jerks–Dodsonovim zakonom“ koji objašnjava da previsoka, isto kao i preniska motivacija može da parališe čoveka na putu do uspeha.

Dakle, zlatna sredina, a ne izuzetno jaka želja.

Za promenu, probajte da kažete dođavola pravilu da diploma MORA da se dobije za tačno četiri godine. Recite dođavola čišćenju godine u junu, zaposlenju u tačno 26. godini života i rađanju dece u 27.

Radite stvari svojim ritmom.

Izađite na ispit kada VI osećate da ste dovoljno spremni. Sačekajte bolji posao ako vam se ovaj ne sviđa dovoljno i radije priznajte da ne želite decu nego da rizikujete da budete loši roditelji.

Da se ne lažemo, ostajanje u ovakvoj zoni komfora neće uvek biti po volji vaših roditelja, nekog ko vas izdržava ili po volji vašeg šefa.

Svejedno je u redu da radite stvari ritmom koji odgovara vama.

***

Ovaj tekst je imao za cilj da smanji tenziju koja se sve češće primeti u usmeravanju da se bude brži, da se ima više i da se bude uspešniji.

U redu je da ne budete uvek aktivni. U redu je da nekad spavate duže. U redu je da imate periode kada radite manje, i skroz je u redu da postavite ciljeve koji su naizgled mali, ali koji će za vas biti dovoljno značajni.

Pokušajte da osvestite koje stvari radite samo da biste zadovoljili norme koje postavljaju društveni mediji.

Prestanite da radite te stvari.

Važno je samo ono što želite isključivo vi, i u redu je da to radite sopstvenim ritmom.

Autor: Martina Fačara

Comments

comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.