Kada se čini da je svet protiv vas, da li se osećate uopšteno „loše”? Ili imate preciznije emotivne doživljaje, kao što su tuga, očaj ili turobnost?
U psihologiji, za ljude sa fino podešenim osećanjima kaže se da pokazuju „emocionalnu granularnost”. Dok čitate o, na primer, zlostavljanjima u Islamskoj državi, možete doživeti užas od kojeg podilaze žmarci ili gnev, umesto uopštene odvratnosti. Dok se informišete o klimatskim promenama, možete osećati uzbunu sa primesom tuge i žaljenje za vrstama kojima preti izumiranje. Suočeni sa ovogodišnjom predsedničkom kampanjom u SAD, mnogi se možda osećaju zapanjeno, ogorčeno ili čak osramoćeno u ime kandidata – emocija koja je u Meksiku poznata kao „pena ajena” (u našem slengu znana i kao „transfer blama”).
Emocionalna granularnost (što je izraz koji ukazuje na to da se jedna celina sastoji od većeg broja manjih delova) ne podrazumeva samo bogat vokabular, već i preciznije doživljavanje sveta i sebe. Ovo može napraviti razliku u vašem životu. Zapravo, postoji sve više naučnih dokaza o tome da su precizno skrojena emotivna iskustva dobra za vas, čak i ako su negativna.
Prema nekoliko studija, fino istančane, neprijatne emocije omogućuju nam da budemo agilni u regulaciji svojih emocija, smanjuju verovatnoću prekomernog pijenja u stresnim situacijama i agresivne osvete nad nekim ko nas je povredio.
Može da začudi to što prednosti visoke emocionalne granularnosti nisu samo psihološke. Ljudi koji je dostignu takođe imaju veću verovatnoću da vode duže, zdravije živote. Oni idu kod doktora i koriste lekove ređe, i provode manje dana u bolnicama. Pacijenti sa rakom, na primer, imaju manje nivoe štetnog zapaljenja kada češće kategorišu, označavaju i razumeju svoje emocije.
Moja laboratorija otkrila je emocionalnu granularnost devedesetih godina prošlog veka. Pitali smo stotine volontera da prate svoja emotivna iskustva nekoliko nedelja ili meseci. Svi koje smo testirali koristili su isti fond reči povezanih sa emocijama, kao što su „tužan”, „ljut” i „uplašen”, za opis svojih doživljaja. Međutim, pronašli smo da neki ljudi ove reči koriste za označavanje odvojenih iskustava – svaka reč predstavlja različit emotivni koncept – dok su drugi stavljali sve ove reči u isti koš, kao jedan koncept koji znači, otprilike, „osećam se bedno”.
Prirodno je bilo misliti da su ljudi sa višom emotivnom granularnošću samo bolji u prepoznavanju svojih emocionalnih stanja, ali naša laboratorija utvrdila je da to nije ono što se dešava. Ispostavlja se da vaš mozak, u veoma realnom smislu konstruiše vaša emotivna stanja – u treptaju oka, bez vaše svesnosti – i da su ljudi koji nauče različite emotivne koncepte bolje opremljeni da stvaraju finije skrojene emocije.
Iz ovog razloga emocionalna granularnost može da ima toliki uticaj na vaše blagostanje i zdravlje – jer daje vašem mozgu preciznija oruđa za izlaženje na kraj sa bezbroj izazova koje život postavlja pred vas.
Zamislite da se, na primer, suočavate sa problemima koje vaš grad ima sa zagađenjem vode. Zamislite da svako jutro, dok odvrćete slavinu ili pratite decu u školu, doživljavate neprijatno osećanje uopštene zlovolje. Postajete preplavljeni i tonete dublje u strah.
Važno je istaći da ste vi stvorili taj nejasan osećaj zlovolje. Neuronauka je pokazala da ljudski mozak nije „reaktivni” organ koji samo odgovara na svet na neki unapred određen način, kao što je povišenje krvnog pritiska kada vidite reč „ISIS”. Umesto toga, vaš mozak reguliše energetske potrebe vašeg tela proaktivno, povećavajući krvni pritisak u očekivanju onoga što može da sledi, zasnovanom na prethodnom iskustvu.
Ovaj proces je kao upravljanje budžetom vašeg tela. Baš kao i finansijski budžet, telesni budžet mora biti uravnotežen da bi bio zdrav.
Tako, u primeru sa zagađenjem vode, vaš mozak predviđa pretnju i vaš nivo kortizola raste, pripremajući vaše telo na akciju, ali osećanje uopštene zlovolje ne podstiče na neku specifičnu akciju. Samo se osećate loše jer je vaš mozak izvršio bespotrebno povlačenje iz vašeg telesnog budžeta. Sledeći put kada se nađete u sličnoj situaciji, vaš mozak prolazi kroz isti proces. Opet se osećate loše i zarobljeno okolnostima. Vremenom, loše podešen telesni budžet može da utre put bolesti.
S druge strane, sa većom emocionalnom granularnošću, vaš mozak može da konstruiše specifičnije emocije, kao što je pravednički gnev, što sa sobom donosi i mogućnost preduzimanja specifičnih akcija. Možda pozovete prijatelja telefonom i izvičete se o krizi sa vodom. Možda na Guglu potražite „trovanje olovom” da biste naučili kako da bolje zaštitite svoju decu. Možda pozovete nadležne institucije i zahtevate promenu. Više niste preplavljeni posmatrač, već aktivni učesnik. Imate izbor. Ova fleksibilnost naposletku smanjuje štetne efekte po vaše telo (na primer, nepotrebne talase kortizola).
Dobra vest je da je emocionalna granularnost veština, i mnogi ljudi je mogu povećati učenjem novih emotivnih koncepata. Ovo mislim u bukvalnom smislu: učenje novih reči i njihovih značenja. Ako, na primer, niste bili upoznati sa izrazom „pena ajena” („transfer blama”) koji sam spomenula ranije, sada ste povećali svoj potencijal za granularnost. Studija Jejl centra za emocionalnu inteligenciju pokazuje da školska deca koja uče više emocionalnih koncepata imaju bolje socijalno ponašanje i viši akademski uspeh. Ako uključite ove koncepte u svoj svakodnevni život, vaš mozak će naučiti da ih primenjuje automatski.
Emocionalni koncepti su alatke za život. Što vam je veća tašna za alat, to će vaš mozak moći fleksibilnije da predvidi i odredi akcije, a vi ćete se bolje nositi sa onim što život donosi.
Autor: Lisa Feldman Baret, profesor psihologije na Univerzitetu Northeastern, autor knjige „Kako se prave emocije”
Izvor: The New York Times
Prevod i adaptacija: Bojana Većkalov
