Odlasci u muzeje, bioskop i koncerte mogu smanjiti rizik za nastanak depresije – pokazuju istraživanja.
Deceniju duga studija otkrila je snažnu povezanost između uključenosti u kulturna dešavanja i smanjenja rizika za nastanak depresije kod muškaraca i žena starijih od 50 godina.
Britanski istraživači otkrili su da stariji odrasli ljudi koji odlaze u bioskop, na koncerte i operu, u pozorište ili muzeje, na umetničke izložbe i druge kulturne manifestacije (barem jednom mesečno) pod smanjenim su rizikom za razvoj depresije. „Uključenost u kulturna dešavanja je, čini se, nezavisni faktor koji doprinosi smanjenju rizika za razvoj depresije u starijem dobuˮ, navode autori.
Navedeno istraživanje, nedavno objavljeno u jednom britanskom psihijatrijskom žurnalu (British Journal of Psychiatry), uključivalo je 2.148 učesnika tokom perioda od 10 godina. Istraživači su predviđali da će trijada Socijalna interakcija, Kognitivna stimulacija i Blaga fizička aktivnost (sve tri komponente su povezane sa uključenošću u kulturna dešavanja) biti dobitna kombinacija za kontrolisanje depresije.
Jedan profesor psihologije sa Stoni Bruk unverziteta, koji sam nije bio uključen u istraživanje, opisuje rezultate kao „intutivno privlačneˮ. On poručuje: ako vam se dopadaju kulturna dešavanja – uživajte u njima, ako ih nikad niste probali – dajte im šansu, ako mislite da vam se neće dopasti, a niste ih ni probali – budite otvorenog uma, možda će vas pozitivno iznenaditi.
I pojedini laici navode da se, kada su uključeni u kulturna dešavanja, osećaju manje deprimirano. Naravno, treba imati u vidu da povezanost nije isto što i uzročnost. Ima onih koji ovaj odnos depresivnosti i uključenosti u kulturna dešavanja vide kao klasičan „kokoška i jajeˮ kontinuum. Šta dolazi prvo – uključenost u kulturna dešavanja ili odsustvo depresije?
Dakle, ključno pitanje je sledeće:
Da li pojedinac više izlazi iz kuće i uključuje se u kulturna dešavanja kada se ne oseća deprimirano ILI
izlazak iz kuće i uključivanje u kulturna dešavanja čini da se pojedinac oseća manje deprimirano?
Pojedinci koji su se borili sa kliničkom depresijom nalaze načine da istu „kontrolišuˮ, popunjavajući dan različitim aktivnostima. Za neke su to zahtevne fizičke vežbe, za druge istraživački rad ili pisanje, zatim provođenje vremena sa porodicom i prijateljima, ples i druge socijalne aktivnosti. Ovaj skup aktivnosti predstavlja upravo onu trijadu o kojoj su govorili autori ranije pomenutog istraživanja. Kombinacija fizičke aktivnosti, kognitivne stimulacije i socijalne interakcije je izgleda zaista dobitna kombinacija.
Percipirana socijalna izolacija i usamljenost povezane su sa depresijom
Uključenost u kulturna dešavanja obezbeđuje i društvenu uključenost, smanjuje socijalnu izolaciju i usamljenost. Uživanje u umetnosti vodi redukciji stresa i povezano je sa nižim nivoom hormona stresa, kortizola, kao i sa ređim javljanjem upalnih stanja, što je sve povezano sa depresijom.
Kit Fargo, direktor naučnog programa u okviru Alchajmer asocijacije u Čikagu, koji nije bio uključen u longitudinalnu studiju, navodi da je entuzijastičan u pogledu rezultata ove studije. „Biti društveno ili kulturno aktivan obezbeđuje dosta faktora koji mogu pomoći u redukciji stresa i usporiti kognitivno propadanje. Ovakve aktivnosti stimulišu razmišljanje, mogu pobuditi prijatna osećanja i često nude priliku za interakciju sa drugima – što poboljšava mentalno zdravljeˮ, kaže Fargo.
Zaključak
Vrlo je verovatno da uključenost u kulturna dešavanja smanjuje rizik za pojavu depresije, demencije, hroničnog bola, čak i prerane smrti. Dakle, kao što lekari preporučuju svakodnevnu konzumaciju voća i povrća, redovna uključenost u umetnička i kulturna dešavanja bi se takođe mogla preporučiti u svrhu kvalitetnijeg i zdravijeg starenja.
Autor: Kristofer Bergland Izvor: Psychology Today Prevod i adaptacija: Jelena Milošević
