O samoubistvu se priča, ali to nije dovoljno

Kategorija: Psihovesti

U koje doba godine većina ljudi počini nešto nezamislivo i oduzima sebi život? Ako ste pomislili na „praznike“, ne biste bili u pravu. Većina samoubistava se zapravo dešava krajem jula i avgusta, ali zaista je nepoznato zašto je tako.

O samoubistvima, autor teksta je, u više navrata, razgovarao sa dr Šonom. Dr Šon je napisala „Praktičnu mogućnost procene samoubistva”, a u centru njegovog rada su veterani, naročito oni koji se vraćaju iz rata. Dr Šon je odradila odličan posao na terenu, ali mnogo toga je još uvek ostalo nepoznato.

Nema sumnje da je svest o prevenciji samoubistva jača, kako vreme prolazi, a sada se nalazi u fokusu medija. Producent i pisac DJ Neš producirao je ABC emisiju „Milion sitnica” o bliskoj grupi prijatelja koji uče kako da se nose sa životom, nakon što jedan od njih sebi oduzme život.

Neš je bio inspirisan ličnim iskustvom, nakon što je njegov prijatelj izvršio samoubistvo. Ova emisija, ne samo što stvara veću svest o samoubistvu, već i inspiriše ljude da o samoubistvu više govore.

U emisiji, jedan iz grupe se suočava sa dubokom depresijom, a prijatelji su veoma zabrinuti, te ga savetuju i ubeđuju da krene na psihoterapiju. Ovo je pravi način na koji se moramo ponašati kada neko iz našeg okruženja, ili neko ko nam je blizak, prolazi kroz težak i mračan životni period. Ovakvo stanje osobe ne sme biti ignorisano. Većina ljudi koji se suočava sa samoubilačkim mislima i idejama ne traži savetovanje ili medicinsku pomoć, a možda su u okruženju te osobe baš oni ljudi koji će osobu uputiti u pravom smeru.

Divim se ljudima koji prelaze sopstvene granice kako bi pomogli osobi do kojoj im je stalo. Može biti veoma teško nagovoriti depresivnu osobu da potraži pomoć ili da razgovara sa vama o tome šta joj se „mota po glavi”. Ljudi mogu imati veoma uspešne živote, a opet, mogu doneti odluku da biti živ nije nešto što žele. Baš kao Džon u emisiji „Milion sitnica”.

Prolaziti kroz duboku depresiju nije šala, a mnoge samoubice se ne ponašaju kao da su tužni i ne odaju utisak da su se oprostili sa životom. To je veliki šok za njima bliske osobe, ali zar nije i za sve nas? Mnogi ljudi su poznavali nekoga, ili su čuli za nekoga, ko je sebi oduzeo život, ali još uvek se o samoubistvu ne govori onoliko koliko bi trebalo.

Naš mozak može delovati kao da se „poigrava” sa nama, a život može biti veoma težak. Ako razmišljate o tome da je bolje da niste tu gde ste, da niste živi, onda je bolje da to podelite sa nekim. Terapija bi bila odličan izbor, ali ako niste sigurni u terapiju ili ako vam nije prijatno da idete na terapiju, pričajte prijatelju o tome. A ako ste vi prijatelj, budite tu za osobu koja je prikupila hrabrosti da vam kaže kako se oseća. Ako niste u mogućnosti da budete tu, bar pomozite toj osobi da pronađe nekoga ko će biti tu za nju, jer je ovakvo stanje veoma ozbiljno i vi ste sada deo procesa, čak iako to niste želeli da budete.

Autor: Dr Barton Goldsmit

Izvor: Psychology Today

Prevod i adaptacija: Bojana Čolović

U našoj zemlji, postoji Centar Srce, koji se bavi pružanjem emocionalne podrške osobama u krizi i prevencijom samoubistva. Njima se možete obratiti putem telefona 0800-300-303 ili mejla vanja@centarsrce.org, kao i putem četa na njihovoj web stranici.


 

Comments

comments

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.