Izgovori STOP: Vežbanjem do boljeg mentalnog zdravlja

Kategorija: Psihonauka

maxresdefault

Ovo je doba godine kada se donose sve one odluke koje se čine suviše važnim da bi smo ih sprovodili tamo nekog običnog ponedeljka ili od prvog u mesecu. A možda smo ih previše puta odlagali, pa se Nova godina čini kao poslednja nada za sve one odluke za koje znamo da su dobre za nas i da bi trebalo da se pozabavimo njihovim sprovođenjem, ali ih ostavimo u nekom kutku našeg mozga za… pomenuti ponedeljak, prvi u mesecu, kada otopli, kad zahladni, kad prođu ispiti, kad odem na godišnji… I vreme prolazi (jer to je ono što radi vreme), a odluke i dalje čame i čekaju neko bolje vreme da se realizuju.

Prema nekim statistikama, članstva u teretanama u januaru u odnosu na druge mesece u godini su daleko brojnija. To znači da ogroman broj ljudi za Novu godinu sebi zacrta cilj da krene sa rekreacijom. Ono što statistike takođe govore jeste da jako veliki broj tih članstava nikada ne bude realizovan.

A zašto da vežbam?

Budimo iskreni, vežbanje je teško, barem u početku. Tada je potrebno naterati se, prvo na prvi trening, pa na drugi, na šesti. Ko bi se radije znojio na traci za trčanje i radio trbušnjake, ali može da sedi umotan u toplo ćebe, pijucka čaj i gleda omiljenu seriju? S obzirom na to da ipak postoje ljudi koji se iskobeljaju iz tog toplog ćebenceta i obuju patike za trčanje čak i kad napolju nije idilični prolećni dan, govori da tu ipak ima nečeg višeg od želje za zategnutim nogama.

558252_3223998513615_793567270_n

Svi vežbači će vam reći da oni sada, kada su to postali, jedva mogu da zamisle svoj život bez vežbanja. Da su se na neki način “navukli” na vežbanje! Da, postoji taj jedan period kada se psuje sve redom dok se pokušava uraditi sklek a da se pritom ne polomi nos, ali kasnije – ta vrsta “mučenja” postaje nešto u čemu ne uživa samo telo, već i mozak.

Evo zašto!

Treba ti razlog da počneš da vežbaš? OK, zgodno telo jeste motivacija, ali ipak je malo suviše apstraktna i tako daleka, u naletima malodušnosti nazvaćeš je i površnom… No, evo 10 razloga zbog kojih ćeš još danas da guglaš gde u svojoj blizini imaš dobar fitnes klub i kako se kupuju dobre patike za trčanje! 🙂

1. Vežbanje sprečava kognitivno propadanje

Činjenica je da sa starenjem, naš mozak više ne funkcioniše podjednako vispreno kao u mladosti. Starenje, a posebno degenerativna oboljenja mozga mogu ozbiljno uticati na odumiranje moždanih ćelija, a dobra vest je da ovaj proces može da se uspori. Vežbanjem i pravilnom ishranom moguće je uticati na sprečavanje razvoja degenerativnih oboljenja mozga poput Alchajmerove bolesti, ali i prevenirati efekte starenja na mozak koji počinju da imaju uticaj posle 45. godine života. Vežbanje, posebno u periodu između 25 i 45 godina, povećava otpornost hipokampusa, dela mozga koji je zadužen za pamćenje i učenje.

2. Vežbanje poboljšava pamćenje

Brojnim istraživanjima utvrđeno je da kardiovaskularni treninzi mogu da pomognu u stvaranju novih moždanih ćelija, čime se pozitivno utiče na kompletnu moždanu aktivnost. Osim toga, redovno upražnjavanje fizičke aktivnosti utiče na produkciju novih ćelija u već pomenutom hipokampusu. Jedan od razloga zašto su deca toliko živahna i aktivna jeste upravo taj što se njihov hipokampus na ovaj način razvija. Međutim, poboljšanje pamćenja kod redovnih vežbača uočeno je i među odraslima, čiji razvoj je završen. Osim toga, jedno istraživanje je pokazalo da trčanje sprintova utiče na proširenje fonda reči među odraslima.

3. Vežbanje povećava efikasnost

Istraživanja su rasvetlila vezu između redovnog vežbanja i produktivnosti. Ona su pokazala da ljudi koji upražnjavaju fizičku aktivnost imaju više energije u toku svojih radnih sati u odnosu na svoje kolege koje ne vežbaju. Iako gust raspored može da se ispostavi kao kočnica za odlazak u teretanu ili na trčanje, investicija u vreme za vežbanje pokazala se višestruko korisnom, posebno ukoliko se upražnjava u toku dana, onda kada je to izvodljivo.

shutterstock_61630369

4. Vežbanje podstiče kreativnost

Efekat povećane kreativnosti, kako pokazuju studije, traje i do dva sata nakon treninga. Ovo se posebno odnosi na vežbanje napolju, gde umereno izlaganje suncu može dovesti do povećane produkcije vitamina D u organizmu, koji pozivitno utiče na brojne procese u organizmu. Upravo zato se, tokom kreativnog rada, preporučuje pauza koja se sastoji od šetnje, a za one koji su spremni da odu korak dalje (odnosno, brže :)), ta pauza može da se sastoji od obuvanja patika i odlaska na trčanje.

5. Vežbanje smanjuje anksioznost

Sve one hemijske supstance koje naše telo otpušta nakon dobrog treninga utiču na redukciju simptoma anksioznosti. Istraživanja pokazuju da trening koji se sastoji od trčanja ili umerenih do intenzivnih aerobnih vežbi (kao što su intervalni treninzi), mogu doprineti većem efektu opuštanja u odnosu na toplu kupku, za koju se dugo smatralo da je nenadmašna kada je u pitanju opuštanje. Ipak nije.

6. Vežbanje poboljšava samopouzdanje

istockchesspieceinmirror.jpgRedovnim vežbanjem naše telo se menja i samim tim smo zadovoljniji njegovim izgledom, što može da ima direktan uticaj na percepciju sopstvene privlačnosti. Međutim, to nije jedini efekat vežbanja na samopouzdanje. Bez obzira na težinu, pol ili starost, vežbanje može da utiče na percepciju naše sopstvene privlačnosti, tako što znamo da činimo nešto što je dobro za svoje zdravlje, telo, pa i izgled. Na taj način, učvršćujemo partnerstvo i dobre odnose koje imamo sa samima sobom, što je svakako jedna od najznačajnijih veza koje gradimo tokom života.

7. Vežbanje otpušta “srećne” neurotransmitere

Ako ste nekada, nakon dobrog i napornog treninga, imali osećaj kao da letite, onda znajte da su za to zaslužni upravo divni, čarobni neurotransmiteri. Vežbanjem se otpušta endorfin, koji je zadužen za osećaj sreće i euforije. Istraživanja su pokazala da vežbanje može da ima blagotvoran efekat čak i na ljude sa dijagnostikovanom kliničkom depresijom. Upravo iz tog razloga, mnogi lekari svojim pacijentima, koji pate od depresije ili anksioznosti, preporučuju rekreativno bavljenje nekom vrstom fizičke aktivnosti. U nekim slučajevima, vežbanje može da ima isti efekat kao uzimanje antidepresiva. Za ovakav efekat ne morate da provodite po ceo dan u teretani (što nije ni preporučljivo); vežbanje od 30 minuta nekoliko puta nedeljno može dovesti do značajno poboljšanog raspoloženja. To posebno valja imati na umu kada prođe veselost uzrokovana praznicima i kada budemo primorani da se vratimo u svakodnevnicu koja nam posle praznika može delovati sumorno.

serotonin-and-the-dopamines-the-happiness-tour

8. Vežbanje smanjuje efekte stresa

Izloženost stresu danas je postalo uobičajena pojava, a njegovi efekti na mentalno i fizičko zdravlje mogu biti vrlo ozbiljni. Jedna od najkonstruktivijih strategija za borbu sa stresom, kako na fizičkom, tako i na mentalnom planu je upravo vežbanje. Ono utiče na povećanje koncentracije norepinefrina, hemijske supstance koja može da utiče na reakciju našeg mozga na stres.

9. Vežbanje pomaže u prevazilaženju zavisnosti

Dopamin, koji naš mozak otpušta tokom vežbanja, ima vrlo značajnu ulogu u doživljaju zadovoljstva, koje može da uključuje vežbanje, seks, drogu ili hranu. Nažalost, neki ljudi postanu zavisni od dopaminskog “fiksa” tako što uzimaju veštačke supstance koje stimulišu njegovo otpuštanje, kao što su droga i alkohol (uključujući i zavisnost od seksa i hrane). Međutim, vežbanje ima pozitivan efekat na borbu protiv zavisnosti bilo koje vrste. Ono dovodi do željenog lučenja dopamina, ali bez posredovanja destruktivnih supstanci ili ponašanja. Kod lečenja zavisnosti, vežbanje je značajno i zato što pomaže ponovnom uspostavljanju cirkadijalnog ritma, što je vrlo značajan preduslov za prekid začaranog kruga zavisnosti.

10. Vežbanje međusobno motiviše ljude

1323196450_mediumPoznato je da efekat društvenog pritiska ima značajan uticaj na performanse tokom vežbanja (na primer, trudićemo se više kada vežbamo u grupi ili sa nekim, nego kada to činimo sami). Istraživanja pokazuju da većina ljudi postiže bolje rezultate na testovima aerobnih sposobnost kada vežbe izvode u paru. Biti deo tima takođe može da bude veliki motivator, a u nekim stucijama je pokazano da utiče i na povišenu toleranciju na bol. Dakle, ipak nas je malo sramota da kukamo pred drugima, a i nije nam baš svejedno kad cela grupa radi nešto za šta mi mislimo da ne možemo, a zapravo nismo valjano ni pokušali.

👊                             👊                             👊

Sada je vreme praznika. Istina je da sarma ne sme da se baca i da kolači stvarno ne treba da stoje zaludni u frižideru. Istina je i da većina nas posle praznika ima malo više “tapacirunga” nego pre, kog nastojimo da se ratosiljamo čim grane prvo prolećno sunce. A istina je i da, sada kada znaš ovih 10 razloga (a to nisu ni izbliza svi mogući razlozi zašto treba vežbati, redovno i predano), više nemaš izgovore zašto to ne činiš. Stoga što pre ubaci rekreaciju na listu svojih novogodišnjih odluka ako već nije tamo! 🙂

Reference
Autor: Ina Poljak

Comments

comments

1 komentar

  1. Pingback: Najčešći mit o tinejdžerima i njegovo raskrinkavanje - Porodica.ba

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *