Moj pas, Kejsi, jedno je od meni omiljenih bića na planeti. Ne samo da je ekstremno sladak, nego me i njegovo prisustvo smiruje, čini srećnom, i pomaže mi da upoznam nove ljude, naročito kada ga vodim u šetnju.
Moj muž i ja se često šalimo da, kada bi svi imali psa kao što je Kejsi, jednostavno ne bi bilo nikakvih ratova, jer smo ubeđeni da bi se svi međusobno slagali, ako je on tu negde. Sada, nova studija sugeriše da nismo puno pogrešili.
Istraživači na Centralnom univerzitetu u Mičigenu dali su malim grupama da obave zadatak sa ili bez prisustva psa pratioca u sobi. U prvom eksperimentu, grupe su smišljale reklamu od 15 sekundi i slogan za izmišljeni projekat – zadatak koji zahteva saradnju. U drugom eksperimentu, grupe su igrale modifikovanu verziju igre zatvorenikove dileme, u kojoj pojedinačni članovi odlučuju da li da sarađuju jedni sa drugima ili da se pobrinu za sebe. Sve ove interakcije snimane su video zapisom.
Nakon eksperimenta, učesnici su izveštavali o tome koliko su zadovoljni grupom i koliko veruju članovima grupe. Pored toga, nezavisni procenjivači su analizirali video materijale, tražeći znake saradnje, verbalne i fizičke znake zbližavanja ili bliskosti, i izraze ranjivosti koji ukazuju na poverenje.
Nezavisno od zadatka, grupe sa psom pokazale su više verbalnih i fizičkih znakova bliskosti od grupa bez psa. Takođe, procenjivači su zapazili više znakova saradnje tokom prvog zadatka, a članovi grupa su izveštavali o većem poverenju između članova u drugom zadatku, ako je pas bio u sobi.
Ovi rezultati sugerišu da postoji nešto u vezi sa prisustvom psa što povećava ljubazno i prijateljsko ponašanje u grupama.
„Kada ljudi rade u timovima, čini se da prisustvo psa deluje kao socijalni lubrikant”, kaže glavni autor studije Stiv Kolareli. „Čini se da su psi blagotvorni za socijalne interakcije timova”.
Zašto je to tako? Može li biti da psi čine da se osećamo dobro, što onda utiče na naše socijalno ponašanje?
Da bi testirali ovu ideju, istraživači su zamolili nezavisne procenjivače da pogledaju video u trajanju od 40 sekundi, montiran iz prve studije – bez zvuka i bez prikazivanja psa u sobi – i da zabeleže koliko često su uočili indikatore pozitivnih emocija (kao što su entuzijazam, energija i pažljivost). Procenjivači su primetili mnogo više dobrih osećanja u grupama sa psom pratiocem nego u grupama bez psa, što daje potporu teoriji istraživača.
Iako nema dokaza da su psi uticali na učinak na grupnim zadacima u ovom kratkom eksperimentu, Kolareli veruje da zapažene socijalne i emocionalne beneficije mogu imati uticaj na učinak grupe tokom vremena.
„U situaciji gde ljudi rade zajedno kroz duži vremenski period, to koliko dobro se tim slaže – koliko razgovaraju, iskazuju prisnost, ponašaju se kooperativno, pomažu jedni drugima – može da utiče na ishode koje tim postiže, stoga smatram da bi pas mogao da ima pozitivan uticaj”, ističe on.
Naravno, ne vole svi pse, a neki ljudi su čak i alergični. Kolareli kaže da ne bi trebalo samo da počnemo da donosimo pse u svako radno okruženje. Postoji mnogo faktora koje treba razmotriti.
I pored toga, njegov rad doprinosi grupi istraživanja koja sugeriše da psi utiču na socijalne interakcije i lično blagostanje. Ranije studije pokazale su da ljudi sa psima izmamljuju više prijateljskih odgovora od drugih, i da psi na radnom mestu mogu da smanje stres. Iako je većina ovih istraživanja sprovedena na pojedincima i parovima, Kolarelijeva studija pokazuje da se pozitivan uticaj pasa može proširiti i na grupe.
Iako je studija relativno preliminarna, Kolareli veruje da se njegovi rezultati uklapaju u jednu drugu istraživačku struju koja nalazi pozitivne efekte izlaganja ljudi prirodnim elementima (koji po njegovom mišljenje uključuju pse i druge životinje) na dobrobit na radnom mestu.
Možda je vreme da razmotrim da povedem Kejsija na sledeći sastanak… Za svačije dobro.
Autor: Džil Sati Izvor: Greater Good Magazine Prevod i adaptacija: Bojana Većkalov
