Psihologija stereotipa: Šta muzičke preferencije govore o nama?

Kategorija: Psihonauka

„Reci mi šta slušaš, i reći ću ti ko si.ˮ – Tifani DeBartolo

„Kakvu muziku slušaš?ˮ je jedno od prvih pitanja koje postavljamo kada se upoznajemo sa nekim. Pogotovo ako je to upoznavanje u neformalnoj atmosferi, na žurci ili u gradu. Nekima se može činiti kao prijatna i neutralna tema za razgovor, no da nam nije važna ne bismo pridavali toliki značaj analizi ljudi na bazi onoga što slušaju.

To koliko nam je muzika važna pokazuju naša svakodnevna ponašanja: slušalice koje su nam konstantno u ušima (znamo da ne slušate audio knjige), majice sa slikama omiljenih bendova, tetovaže omiljenih stihova… Muzika je način da se povežemo sa drugima, da stvorimo određenu atmosferu, kao i da se predstavimo okruženju. Ali da li se na osnovu onoga što slušamo može zaključiti kakve smo ličnosti?

Mi očigledno verujemo da može. Kako inače objašnjavate to što ste najboljoj drugarici rekli: ,,Mo’š misliti kakav je, ako sluša Rastuˮ? Ovakvi razgovori su primer ne samo naših uverenja da muzika svedoči o osobinama ljudi, već i uverenja da svi imamo iste zaključke.

Niz ponovljenih istraživanja dvojice autora bavi se upravo temom identifikacije sa muzikom. Gosling i Rentfrou postavljaju oba važna pitanja: da li svi na isti način razmišljamo kad je reč o vezi muzike i ličnosti, i da li vrsta muzike tačno opisuje ljude koji je slušaju.

Pre nego što su ovi autori počeli da se bave zaključivanjem na osnovu muzike, bilo je svega par radova na ovu temu. Ovi radovi su navodili da muzičke preferencije osobe utiču na to kako ih ljudi vide. Neki od zaključaka su da se žene koje slušaju klasičnu muziku vide kao atraktivnije i sofisticiranije, a žene koje slušaju hevi metal kao agresivni buntovnici. Bilo je i radova koji su iznosili informacije o tome kako vidimo čitavu grupu koja sluša određeni muzički žanr. Fanovi pop muzike se smatraju atraktivnim, ali i konvencionalnim, dok se fanovi klasične muzike ocenjuju kao konzervativci i intelektualci.

Rentfrou i Gosling su ispitivali relacije između muzičkih žanrova i osobina ličnosti, ali su često menjali način na koji su kategorisali žanrove. U jednoj studiji su, recimo, koristili listu žanrova (a originalnu listu od 66 muzičkih pravaca su redukovali), drugi put su najpopularnije žanrove smestili u jednu od 4 kategorije formirane na osnovu karakteristika muzike poput ritmičnosti i kompleksnosti. Njihova metodologija je najčešće podrazumevala da procenjivači slušaju plejliste pojedinaca koji su prvo popunjavali test ličnosti, a potom i odabrali svoje omiljene pesme. Iako je fokus bio na osobinama ličnosti iz modela Velikih pet, istraživači su redovno pokušavali da provere sterotipe u vezi sa vrednostima, sklonostima i navikama fanova pojedinih muzičkih žanrova.

Da li se međusobno slažemo u proceni ljudi na osnovu njihovih muzičkih preferencija?

Ljudi donose slične zaključke o fanovima nekog muzičkog žanra, ali stepen slaganja procenjivača nije uvek isti (recimo, visok je stepen slaganja kod fanova klasične muzike, a nizak kod fanova popa i bluza). Takođe, u okviru istog muzičkog pravca, stepen slaganja u proceni varira za različite kategorije onoga što se procenjuje. Primer fanova folk muzike ovo dobro ilustruje. Najmanje se slažu procenjivači u svojim mišljenjima u vezi sa ličnošću fanova ovog pravca, a najviše u vezi sa preferencijama narkotika.

Kad je reč o proceni bazičnih osobina ličnosti, stepen slaganja procenjivača prilično je visok, ali naravno varira u zavisnosti od muzičkog pravca. U jednoj studiji izdvaja se, na primer, sličan prototip fana roka i fana repa. Ovaj prototip karakterišu visoka ekstraverzija, osrednja prijatnost i niska savesnost.

A da li su naše procene tačne?

I da i ne. Pokazalo se da validnost muzičkih stereotipa varira. Najvišu validnost imali su stereotipi u vezi sa klasičnom, religioznom i kantri muzikom, kao i džezom, što praktično znači da najmanje grešimo kada na osnovu preferencije ovih žanrova donosimo zaključak o pojedincu, fanu tog žanra. Ali i tu treba biti oprezan. Dok kod džeza, na primer, stereotipi imaju veću ili manju validnost, kod klasične muzike upadljivo veću validnost imaju procene vrednosti, a kod hevi metala najveću validnost ima procena ličnosti.

A koje to karakteristike muzike koristimo u zaključivanju?

Opsežnim statističkim analizama istraživači dolaze do spiska karakteristika muzike koje su nam značajni pokazatelji nečije ličnosti. Pa se tako pokazalo da kada zaključujemo o tome da li je pojedinac ekstravert, koristimo energičnost i entuzijazam sadržan u muzici, kao i zastupljenost pevanja. Prema rezultatima, karakteristike muzike (melodije, pesme) su nam važnije od muzičkog pravca kome pesma pripada. I procene na osnovu ovih osobina su neretko tačnije zbog korelacija koje ostvaruju karakteristike muzike sa osobinama ličnosti. Na primer, kompleksnost muzike pozitivno korelira sa Otvorenošću, verbalnim sposobnostima, ali i političkim liberalizmom ljudi.

Jedan od zanimljivih podataka do kojeg su pomenuti autori došli je i taj da je muzika kao predmet analize, odnosno sredstvo za zaključivanje o nečijoj ličnosti, često informativnija u odnosu na druge signale (fotografije, kratke video snimke). Pa tako, muzičke preferencije pružaju više informacija o Prijatnosti, Emocionalnoj stabilnosti i Otvorenosti pojedinca. Međutim, pokazalo se i da je manje informativna kada se zaključuje o Ekstraverziji i Savesnosti.

I dok vi razmišljate koga ste nepravedno (pr)ocenili na osnovu muzike koju sluša, ja sa kolegom pripremam materijal za slično istraživanje. Možda se mi razlikujemo od Amera, ko zna… Javiću rezultate, budite bez brige. 🙂

Za kraj ne zaboravite – samo zato što ne saznajete ono što očekujete od informacije o nečijem muzičkom ukusu, ne znači da nema skrivenih koristi od ovog saznanja. Isti muzički ukus je uvek dobra tema za duboke filozofske razgovore, a tako ćete definitivno više saznati o ljudima.

Reference:

Rentfrow, P. J., & Gosling, S. D. (2003). The do re mi’s of everyday life: the structure and personality correlates of music preferences. Journal of personality and social psychology84(6), 1236.

Rentfrow, P. J., & Gosling, S. D. (2006). Message in a ballad: The role of music preferences in interpersonal perception. Psychological science17(3), 236-242.

Rentfrow, P. J., & Gosling, S. D. (2007). The content and validity of music-genre stereotypes among college students. Psychology of Music35(2), 306-326.

Autor: Jelena Milošević

Comments

comments

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.