- “Muzika izražava ono što se ne može reći rečima i ono što se ne sme prećutati”
- ~ Viktor Hugo
Dobra muzika ima direktan uticaj na emocije i kao takva predstavlja odličan alat za prilagođavanje našim emocijama, ali i obrnuto. Sarikalio i Erkila (2007) su intervjuisali osam adolescenata iz Finske tragajući za odgovorima – na koje načine ljudi koriste muziku da kontrolišu i unaprede svoja raspoloženja. Iako je u pitanju mala i specifična grupa, dobijene su korisne informacije:
♫ Zabava
Na najosnovnijem nivou, muzika obezbeđuje stimulaciju. Ona podiže raspoloženje pre izlaska, popunjava vreme dok spremamo stan, pravi nam društvo kada putujemo, čitamo i surfujemo po Internetu.
♫ Buđenje
Muzika oživljava dan i umiruje veče.
♫ Snažne senzacije
Muzika nam može obezbediti duboko, uzbudljivo emocionalno iskustvo, naročito kada sami stvaramo ili izvodimo muziku.
♫ Preusmeravanje
Muzika nam skreće pažnju sa neprijatnih misli koje lako mogu popuniti tišinu.
♫ Pražnjenje
Muzika koja se slaže se dubokim emocijama, može da oslobodi emocije i da ima funkciju pražnjenja i čišćenja.
♫ Umni rad
Muzika podstiče sanjarenje, razmišljanje o sećanjima i istraživanje prošlosti.
♫ Uteha
Muzika može da podstakne deljenje emocija i iskustava i da nas podseti na vezanost za nekoga koga smo izgubili.
Ovih sedam strategija teže ka ostvarenju dva cilja: kontrolisanje i unapređenje raspoloženja. Jedna od lepota muzike je u tome što ona može da postigne više ciljeva istvoremeno. Inspirativna muzika može da nam preusmeri pažnju, da nas zabavi i oživi. Tužna muzika može da nam obezbedi utehu, da nas osnaži i da nam pomogne da doživimo emocije.
Mnogi nalazi Sarikalioa i Erkila saglasni su sa rezultatima prethodnih istraživanja. Na primer, preusmeravanje pažnje se smatra jednim od najefikasnijih strategija regulisanja emocija.
Muzika je takođe snažno povezana sa bavljenjem sopstvenim unutrašnjim doživljajima, a to nam omogućava veći stepen razumevanja naših emocija.
Sarikalio i Erkila su našli i da tužna muzika može da podstakne ruminiranje. Ruminiranje je mentalna aktivnost koja podrazumeva stalno bavljenje emocionalnim stanjima i kao takva, ironično, može da dovede do smanjenja jasnoće emocionalnog doživljavanja. Sa druge strane, Sarikalio i Erkila nalaze da muzika može da poveća razumevanje emocija, a to je efekat koji se ne postiže ruminiranjem.
Reference:
Saarikallio, S. & Erkkila, J. (2007). The role of music in adolescents’ mood regulation. Psychology of Music, 35(1), 88.
Izvor: PsyBlog
Prevod i adaptacija: Milica Jakšić
