Kako muzika utiče na naše raspoloženje

Kategorija: Psihovesti

music-notes

  • “Muzika izražava ono što se ne može reći rečima i ono što se ne sme prećutati”
  • ~ Viktor Hugo

Dobra muzika ima direktan uticaj na emocije i kao takva predstavlja odličan alat za prilagođavanje našim emocijama, ali i obrnuto. Sarikalio i Erkila (2007) su intervjuisali osam adolescenata iz Finske tragajući za odgovorima – na koje načine ljudi koriste muziku da kontrolišu i unaprede svoja raspoloženja. Iako je u pitanju mala i specifična grupa, dobijene su korisne informacije:

Zabava

Na najosnovnijem nivou, muzika obezbeđuje stimulaciju. Ona podiže raspoloženje pre izlaska, popunjava vreme dok spremamo stan, pravi nam društvo kada putujemo, čitamo i surfujemo po Internetu.

Buđenje

Muzika oživljava dan i umiruje veče.

Snažne senzacije

Muzika nam može obezbediti duboko, uzbudljivo emocionalno iskustvo, naročito kada sami stvaramo ili izvodimo muziku.

music_note

Preusmeravanje

Muzika nam skreće pažnju sa neprijatnih misli koje lako mogu popuniti tišinu.

Pražnjenje

Muzika koja se slaže se dubokim emocijama, može da oslobodi emocije i da ima funkciju pražnjenja i čišćenja.

Umni rad

Muzika podstiče sanjarenje, razmišljanje o sećanjima i istraživanje prošlosti.

Uteha

Muzika može da podstakne deljenje emocija i iskustava i da nas podseti na vezanost za nekoga koga smo izgubili.

Ovih sedam strategija teže ka ostvarenju dva cilja: kontrolisanje i unapređenje raspoloženja. Jedna od lepota muzike je u tome što ona može da postigne više ciljeva istvoremeno. Inspirativna muzika može da nam preusmeri pažnju, da nas zabavi i oživi. Tužna muzika može da nam obezbedi utehu, da nas osnaži i da nam pomogne da doživimo emocije.

musicMnogi nalazi Sarikalioa i Erkila saglasni su sa rezultatima prethodnih istraživanja. Na primer, preusmeravanje pažnje se smatra jednim od najefikasnijih strategija regulisanja emocija.

Muzika je takođe snažno povezana sa bavljenjem sopstvenim unutrašnjim doživljajima, a to nam omogućava veći stepen razumevanja naših emocija.

Sarikalio i Erkila su našli i da tužna muzika može da podstakne ruminiranje. Ruminiranje je mentalna aktivnost koja podrazumeva stalno bavljenje emocionalnim stanjima i kao takva, ironično, može da dovede do smanjenja jasnoće emocionalnog doživljavanja. Sa druge strane, Sarikalio i Erkila nalaze da muzika može da poveća razumevanje emocija, a to je efekat koji se ne postiže ruminiranjem.


Reference:

Saarikallio, S. & Erkkila, J. (2007). The role of music in adolescents’ mood regulation. Psychology of Music, 35(1), 88.

Izvor: PsyBlog
Prevod i adaptacija: Milica Jakšić

Comments

comments

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.