Postoji li iko ko voli arogantne ljude? Tačan odgovor je – verovatno ne. Radeći sa mnogo ljudi, tokom godina iskreno sam počeo da verujem da u svakoj osobi postoji makar tračak dobra. I da svi imamo kartu za isto putovanje. Trudim se da budem uviđajan i odnosim se prema ljudima sa poštovanjem.
Imajući to na umu, postoji jedna osobina kod drugih koja mi ide na živce, a to je arogancija. U članku koji sumira provokativan set istraživanja, Džonson i saradnici (2010) definišu aroganciju kao „stabilno uverenje o sopstvenoj superiornosti i velikoj samovažnosti, koje se manifestuje kroz preterane i drske zahteve spram drugih”. I čini se da je to baš to. Svi znamo bar jednu ovakvu osobu. On ili ona mogu vas učiniti omalovažavati, bez upozorenja i nezavisno od konteksta. Ovakve osobe gotovo po pravilu govore drugima iza leđa. I zato mnogi često izbegavaju da sa njima imaju interakcije, iz straha da bi se one mogle završiti tako što će se oni osećati loše, iz mnoštva potencijalnih razloga.
Evolucijska psihologija arogancije
Kao evolucionista, često na psihološke pojave gledam na specifičan način. Zašto je ova osobina uopšte nastala? Kako ona doprinosi dobrobiti osobe koja je ima? Šta je u vezi nje adaptivno?
Evolucionistička škola ljudskog ponašanja smatra da postoje mnogi načini za postizanje uspeha u životu. Kod ljudi, postoje mnogi razlozi zbog kojih postoje prosocijalne, ka drugima usmerene psihološke strategije. Ljudi vole one koji su korisni i pouzdani, a skloniji smo da pomažemo onima koji pokazuju znake da bi, potencijalno, uzvratili pomoć.
Međutim, prijatnost nije jedini put da se postigne uspeh. Sebične strategije donose mnoge koristi, ali na štetu drugih. A mnoštvo istraživanja u oblasti evolucijskih uzroka ljudskog društvenog ponašanja pokazalo je da „tamne” strategije, koje uključuju iskorišćavanje i ugrožavanje drugih, mogu takođe voditi do uspeha, sviđalo se nama to ili ne.
Arogancija, sa fokusom na predimenzioniran osećaj lične vrednosti, uz omalovažavanje drugih, ima sva obeležnja tamne strategije. Džonson i saradnici (2010) nude uverljive dokaze o tome da je arogancija stvarna, merljiva psihološka crta i da ima značajan uticaj na život osobe koja je ima.
5 razloga zašto arogantni ljudi postižu uspeh
Bez obzira na to što je arogancija nepoželjna osobina, njom vođena ponašanja mogu biti korisna i tako osoba koja se na taj način ponaša može profitirati. Evo pet načina na koji ona to čini:
Arogantni ljudi izražavaju bes. Arogancija je povezana sa izražavanjem besa (Džonson i sar, 2010). Tako oni lakše mogu da se „istresu” na nekome, što može biti veliki problem kad ste vi ta osoba. A ova vrsta zastrašivanja jeste „mračan” način za postizanje ciljeva.
Arogantni ljudi su „teški”. Pomenuta studija Džonsona i saradnika (2010) pokazala je da ljudi koji su procenjeni kao arogantni od strane svojih nadređenih i kolega često imaju nizak rezultat na crti ličnosti koja se zove saradljivost. Oni su, drugim rečima, „teški”, a to i te kako može imati svojih prednosti. Setite se svog poslednjeg konflikta sa takvom osobom. Nije ni malo prijatno, zar ne? Ponekad je jedina strategija odustati i nastaviti dalje; a i iz takvog ishoda oni mogu profitirati (ponekad je on baš to što oni priželjkuju).
Arogantni ljudi su dominantni. Arogantni ljudi – pokazalo je pomenuto istraživanje Džonsona i saradnika iz 2010 – imaju više skorove na merama društvene dominacije. A dominacija može doneti mnoge koristi. Društveno dominantni ljudi znaju da se snađu kad je reč o sticanju moći. Postoje čak i uslovi pod kojima je društvena dominacija viđena kao atraktivna osobina kod partnera Geher & Kaufman, 2013).
Arogantni ljudi misle da su superiorniji u odnosu na druge. Iako ne možemo izjednačiti aroganciju za narcizmom, ove crte imaju neke dodirne tačke. Tako su Džonson i saradnici (2010) pronaši da arogantni imaju više skorove na merama osećaja superiornosti u odnosu na druge ljude. Dakle, arogantni misle da su bolji od drugih, a to je donekle i tačno. Taj prenaduvani osećaj važnosti donosi im brojne društvene koristi (Krueger, 1998).
Arogantni ljudi napadaju lično. U već pomenutom istraživanju Džonsona i saradnika (2010) pokazalo se da arogantni ljudi češće napadaju same ljude, a ne probleme. Da li vam se nekad desilo da diskutujete o nečemu sa nekom osobom i odjednom stvari postanu vrlo lične? Nije prijatan osećaj? Arogancija često biva katalizator ovakvih situacija. Onaj ko je objekat doživljava ih kao vrlo neprijatne, dok arogantna osoba iz njih može profitirati.
Kako se odbraniti?
Arogantni ljudi dele mnoge karakteristike koje su uočene kod nasilnika. Oni koriste „tamne” strategije u svrhe sticanja koristi od drugih, često na njihovu štetu. Tokom ljudske istorije, ovaj problem veoma se često pokazivao, a rešava se kroz saradnju sa drugima i borbu protiv nasilja ma koje vrste.
Arogancija je prilično neprijatna osobina. Uprkos tome, nastavlja da postoji, a evolucijska perspektiva pomaže nam da razumemo zašto je to tako. Arogantni ljudi poseduju i druge osobine koje im omogućavaju da ugrožavaju ili potcenjuju druge. Ukoliko se nađete u situaciji da ste na meti arogantne osobe, važno je da znate da niste u tome usamljeni. Razumevanje zašto se arogantni ljudi tako ponašanju – kao i obraćanje za pomoć – dobri su načini da zaštitimo sebe od ljudi koji aroganciju koriste za ispunjavanje svojih ciljeva.
Reference
Bingham, P. M., & Souza, J. (2009). Death from a distance and the birth of a humane universe. Lexington, KY: BookSurge Publishing.
Figueredo , A. J. , Brumbach , B. H. , Jones , D. N. , Sefcek , J. A. , Vasquez , G. , & Jacobs , W. J. ( 2008 ). Ecological constraints on mating tactics. In G. Geher & G. Miller (Eds.), Mating intelligence: Sex, relationships, and the mind’s reproductive system (pp. 337–365). Mahwah, NJ: Lawrence Erlbaum.
Geher, G. (2014). Evolutionary Psychology 101. New York: Springer.
Geher, G., & Kaufman, S. B. (2013). Mating Intelligence Unleashed. New York: Oxford University Press.
Johnson, R. E., Silverman, S. B., Shyamsunder, A., Swee, H.-Y., *Rodopman, O. B., *Cho, E., & *Bauer, J. (2010). Acting superior but actually inferior?: Correlates and consequences of workplace arrogance. Human Performance, 23, 403-427.
Krueger, J. (1998), “Enhancement Bias in Descriptions of Self and Others”, Personality and Social Psychology Bulletin 24 (5): 505–516.
Autor: Dr Glenn Geher Izvor: Psychology Today Prevod i adaptacija: Ina Borenović
