Kada kažemo neverbalna komunikacija, ljudi obično pomisle na izraz lica, gestikulaciju i sve one teške uzdahe i kolutanje očima kada se razgovor vodi sa nekim ko nam nije naročito drag. Ali da li iko razmišlja o garderobi? Ili, još preciznije, o boji garderobe koju neko nosi? Jesu li plavo odelo kolege iz kancelarije, crvena maturska haljina drugarice iz klupe ili žuti šešir kraljice Elizabete na poslednjem kraljevskom venčanju, stvar jednostavne preferencije boja ili ovi izbori kriju još neku informaciju?
Psihološke teorije nam poručuju da je izbor garderobe u službi samoprezentovanja i to ne nužno predstavljanja sebe u boljem svetlu, već jednostavno tačnijeg i preciznijeg samopredstavljanja. Psihologija ima i naziv za poruke koje šaljemo putem garderobe ili modnih detalja koje nosimo – naziva ih estetskim porukama. Estetske poruke nam često daju informacije o kulturi ili supkulturi kojoj pojedinac pripada, neretko o staležu i društvenom statusu, a ponekad i o osobinama ličnosti.
Poruke koje nam šalju boje, odnosno pojedinci noseći garderobu određenih boja, manje su jasne. Za boje kažemo da komuniciraju direktno jer, za razliku od reči, ne zahtevaju prevođenje u slike. Istraživanja komunikacijskog značenja boja obavljaju se na pojedinim evropskim univerzitetima, ali ih još uvek nema dovoljno.
Rezultati istraživanja pokazuju da određene boje imaju kulturološki univerzalna značenja, poput ahromatskih boja – crne i bele. Takozvane tople boje – žuta, narandžasta, crvena – imaju stimulativna svojstva i asociraju na poletnost. Crvena se, na primer, najčešće povezuje sa borbom i radošću. S druge strane, hladne boje – plava, indigo i ljubičasta – imaju sedativno i umirujuće dejstvo. Interesantan je i podatak da sve kulture plavoj boji daju pozitivno značenje. Zelena boja je posrednik između toplih i hladnih boja i asocira na buđenje života i prirode.
Ali šta znači kada je garderoba sagovornika određene boje?
Pokazalo se da ispitanici procenjuju ljude obučene u belo kao bezlične i hladne, ali ovu boju povezuju i sa vrlinama i čistotom. Bela garderoba je dobar izbor ako želite da prenesete poruku o promenama koje slede. Siva boja se povezuje sa neodlučnošću, bezosećajnošću i pasivnošću. Ne preporučuje se za javne nastupe jer prenosi poruku da je govornik nebitan. Crna, s druge strane, sugeriše da je ono o čemu se priča jako kompleksno i opterećujuće.
Ljudi u zelenom se često percipiraju kao dosadni, ali i kao tolerantni, spremni na kompromise. Plava šalje poruku da je sagovornik inteligentan i vredan. Ljubičasta boja ima konfliktno značenje i povezuje se sa napetošću i tajnovitošću.
Boja koja se nikako ne preporučuje za javne nastupe je braon, uglavnom zato što podseća na propadanje i siromaštvo. Žuta boja se povezuje sa svetlošću i uglavnom joj se pripisuju pozitivna značenja poput optimizma. Narandžasta boja se ne preporučuje govorniku jer se često povezuje sa vulgarnošću i neverstvom. Crvena boja može sugerisati moć i uspeh, ali i opasnost i revoluciju. Kada je govornik nosi može previše skretati pažnju na to kakva je ličnost, umesto na sadržaj govora. Istraživanja pokazuju i da se ljudi u crvenom percipiraju kao atraktivniji.
Za slučaj da vam priča o uticaju boje na viđenje osobe deluje naivno, podsetiću vas da se kravate predsednika pažljivo biraju na osnovu analiza stavova stanovništva. Pokazalo se da crvena kravata šalje poruku o snazi i ambiciji, ali i poverenju. Ružičasta sugeriše podršku i solidarnost sa ženama. Plava kravata je omiljena među biznismenima jer utiče na njihovo samopouzdanje, a sa druge strane, šalje poruku o otvorenosti, miru i sigurnosti.
Znači sledeći put kad se zapitate „Šta da obučem?” razmislite o tome kakvu poruku želite da pošaljete. Naravno, suština je u onom što govorite drugima, ali mala pomoć neverbalnih poruka ne može da zasmeta.
Reference:
Dizik, A. (2014). What the colour of your tie says about you. Preuzeto 31. maja 2018. sa http://www.bbc.com/capital/story/20140827-the-psychology-of-tie-colours
Mirkov, L. (2012). Neverbalna komunikacija bojama u javnom nastupu. CM – časopis za upravljanje komuniciranjem. 7 (25). str. 125-142
Autor: Jelena Milošević
