"Vreme provedeno sa mačkama nikada nije protraćeno" ― Sigmund Frojd
Ljudi se, prema nekom nepisanom pravilu, dele na ljubitelje pasa i ljubitelje mačaka. Svako od njih ima odlične argumente zašto biraju ljubimca kog biraju, a rasprave se obično svedu na dobro znanu konstataciju da o ukusima ne vredi raspravljati.
Pošto psi i mačke najčešće nisu u dobrim odnosima, u ovom tekstu bavićemo se isključivo mačkama, a ljubitelji pasa su sledeći na redu.
Postoji mnogo načina da se poradi na svojoj ubedljivosti - od toga da radimo na svojim veštinama komunikacije pa sve do pravih tehnika manipulacije. Postoje tri najjednostavnije metode manipulacije čiji su posrednici psihološki faktori. Evo kako oni deluju.
Naravno, ovde je reč o njima samo u informativno-edukativnom smislu (da se upozna njihov mehanizam) i preventivnom (da se onemogući njihova upotreba). Mnogi bi se složili sa time da su u pitanju prilično zle metode.
Psihologija se dugo bavila debatom o razlici između emocija i raspoloženja. Mnogi psiholozi ističu da su emocije kratki i intezivni odgovori na postojeće stimuluse, sačinjeni od misli, fizioloških procesa i ponašanja, dok su raspoloženja, sa druge strane, hronične i dugotrajne reakcije na potencijalne stimuluse (često bez jasno opaženih stimulusa). Iz druge perspektive, raspoloženja se mogu smatrati emocijama koje predugo traju i više ne služe adaptaciji. Ova razlika ima važne implikacije za objašnjenje uzroka nastanka psihopatologije i tretmane ovih pojava.
“Značiš mi. Na način koji ne mogu da objasnim, značiš mi. I ti, ti si čudo… ti i svi delovi tebe.”
Ovo nije stvar koju biste normalno napisali potpunom strancu.
Ali nakon diplomiranja i preseljenja u Njujork, Hana Brenčer se osećala anksiozno i depresivno. Nije želela da bude okružena ljudima, niti da se pred njima razotkriva.
Tada je počela da piše ljubavna pisma nepoznatim osobama i ostavljala ih je svuda po gradu. Prvo pismo je ostavila u vozu i bilo je jednostavno adresirano: ”Ako ti nađeš ovo pismo, onda je ono za tebe.”
Od tog momenta, ostavljala je pisma u bibliotekama i kafićima, čak ih je sakrivala i u zgradi Ujedinjenih Nacija.
“Ono što sam primetila je da su moja tuga i usamljenost bile odložene,” rekla je za BBC. “Našla sam nešto što mi je dozvolilo da pomerim fokus sa sebe", dodaje Hana.
Dobra muzika ima direktan uticaj na emocije i kao takva predstavlja odličan alat za prilagođavanje našim emocijama, ali i obrnuto. Sarikalio i Erkila (2007) su intervjuisali osam adolescenata iz Finske tragajući za odgovorima - na koje načine ljudi koriste muziku da kontrolišu i unaprede svoja raspoloženja. Iako je u pitanju mala i specifična grupa, dobijene su korisne informacije:
Postoji nekoliko već ustanovljenih razlika među polovima po pitanju toga ko je skloniji brizi. Briga može na prvi pogled zvučati kao loša ideja, osim ukoliko nas ne vodi spašavanju sopstvenih života. Mnoge žene veliki deo svojih inače zdravih života provedu u brizi. Njihove jače polovine na prvi pogled čine se imunijim, ali je to samo iluzija.
Decenijama unazad, istraživači su uočavali da su, u proseku, prvorođena deca ostvarivala bolje rezultate na testovima inteligencije u odnosu na svoju mlađu braću i sestre. Što je dete rođeno kasnije, to je njegov IQ bivao manji u poređenju sa starijim siblinzima. Ukoliko ste, na primer, treće po redu rođeno dete, sad sasvim sigurno prevrćete očima. Ipak, stvari izgleda i nisu baš takve kakvim su se činile na osnovu pomenutih istraživanja.