U današnje vreme, mržnja preovladava zbog nedopustivo čestih traumatskih incidenata: kamioni koji kose pešake na ulicama, robnim kućama, božićnim festivalima; nedužna deca na koju školski drugari pucaju u školskim hodnicima i učionici; bombe koje eksplodiraju na stanicama, koncertima i aerodromima – pa čak i ispred vaših vrata.
Socijalna anksioznost je popularna. Za neke pojedince to je kliničko stanje, dijagnoza, ali u današnjoj Instagram kulturi, veliki broj nas oseća se autsajderima. Za to možemo zahvaliti objavama na društvenim mrežama, pomoću kojih je uspostavljen kriterijum da je samo savršeno dovoljno dobro.
Normalno je da svi želimo da zadovoljimo različite potrebe koje imamo, ali postoje ljudi koji se služe podmuklim načinima kako bi to postigli. Manipulatori to postižu varljivim, uvredljivim, indirektnim taktikama. Nekada deluju bezazleno ili čak ljupko i laskavo, kao da na svom umu imaju isključivo vašu dobrobit, ali u stvarnosti oni samo žele da postignu svoj prikriveni cilj. U drugim slučajevima, u osnovi manipulacije leži neprijateljski stav i kada se manipulatori koriste zlonamernim tehnikama, manipulacija uglavnom ima za cilj uspostavljanje moći. Nekada čak i ne shvatate da vas neko zastrašuje.
Kako god da se osećate u ovom trenutku, da li želite da vam bude gore? To je sada moguće samo jednim klikom! Pročitaj ceo tekst
Bez obzira da li pokušavamo da definišemo šta znači biti mentalno zdrav ili pak duševno bolestan, moramo da postavimo isto pitanje: gde prestaje normalnost, a počinje patologija? Ili, koja je to tačna granica između normalnog i nenormalnog? Neko će biti mudar pa će reći da jasne granice zapravo ni nema, ali kako se onda bavimo lečenjem duševnih bolesti (šta to lečimo) ili se bavimo zaštitom mentalnog zdravlja (šta to tačno štitimo)?
Čik probajte da prošetate po gradu ili internetu, a da vas negde ne spopadne neodljiva reklamna ponuda, koja kaže da je krajnje vreme da postanete najbolja verzija sebe. Šta to konkretno znači i po čijim kriterijuma mi imamo biti najbolja verzija sebe, ostaje misterija, ali zahtev je jasan kao dan: moraš biti bolji/a nego što si sada.
Koliko nesrećno mora biti nečije detinjstvo kako bi se sa sigurnošću moglo predvideti da će neko živeti loše u odrasloj dobi ili čak umreti u mladosti?