Nijednom istinskom ljubitelju TV serija sa intrigantnom pričom i još intrigantnijim likovima nije promakao “True Detective” (kod nas preveden kao “Pravi detektiv”). Kreirana od strane Nika Picolata, ova nesvakidašnja i po dramskom kvalitetu svakako izvanredna postmodernistička priča, privukla je brojne gledaoce ne samo svojom uzbudljivošću, već i atmosferom i interakcijom među glavnim likovima. Metju Mekonahi igra ulogu Rasta Kola, a Vudi Harelson Martija Harta.
I pre nego što zakoračimo u ovu priču, muzička tema koja prati seriju stvara odličnu uvertiru u ono što nas čeka uz Kola i Harta u narednih 8 epizoda.
Marti i Rast su detektivi koji rade zajedno kako bi uhvatili počinioca ritualnog ubistva koje je uznemirilo stanovništvo mirne, učmale i sumorne Luizijane. Iako na prvi pogled potpuno različiti, oba detektiva su duboko u sebi usamljena, bez iskrenih i dubokih odnosa sa drugim ljudima, u borbi sa svojim unutrašnjim demonima. Pre nego što im posvetimo malo više pažnje iz ugla psihologije, primetićemo da oba lika u svojim imenima nose određene naznake o svojim karakterima – Kol Rast (“rust” na engleskom znači “rđa) i Martin Hart (“heart”, koje se čita isto kao i Martijevo prezime znači “srce”), što je igra rečima tvorca ove serije koja najvernijim fanovima sigurno nije promakla.
No, ono što nas upozorava na to što u ovoj seriji možemo doživeti, sreće se mnogo pre nego što se upoznamo sa protagonistima. To je atmosfera u kojoj se radnja dešava, savršeno okruženje za priču o nihilizmu, ritualnim ubistvima i tami. Luzijana koja deluje potpuno postapokaliptično, sa predelima koje ne želite turistički da posetite i u kojima deluje kao da bi sve urbane legende kojih se možemo setiti mogle biti realnost.
“Rđavi” nihilista
Pri prvom susretu sa likom Rasta Kola, uočavamo njegov nihilizam, koji u sprezi sa britkom analitičnošću kreira mnoštvo interesantnih situacija gde testira same granice stpljenja svog partnera Martija. Rastove obzervacije i komentari o životu uveliko su se citirali i navodili na razmišljanje, daleko nadmašujući okvire jedne TV serije. Zavirivanjem u njegovu ličnu istoriju, o kojoj postepeno sklapamo kockice, saznajemo da je Rast žrtva traumatičnog životnog događaja.
Sada usamljenik, Rast je ranije bio oženjen i imao je ćerku, koja je poginula kada je imala 2 godine. To dovodi ne samo do rastanka sa suprugom, već i do razvijanja postrtraumatskog stresnog poremećaja, sa kojim se Rast nosi kroz zloupotrebu alkohola i droga. Pre dolaska u Luizijanu, Rast radi kao tajni agent odeljenja za narkotike u teksaškoj policiji četiri godine. Dvostruki život i preplavljenost osećanjima gubitka i gubljenja identiteta Rasta smešta u psihijatrijsku ustanovu na četiri meseca. Iako mu je ponuđena penzija, on odlučuje da se pridruži Odeljenju za ubistva policije u Luizijani, gde se njegov i Martijev put ukrštaju.
O Rastovim analitičkim sposobnostima i opsesivnom karakteru govori njegov nadimak iz srednje škole – Poreznik (“The Tax Man”). Ova kombinacija, skupa sa introverzijom, od njega čini izvrsnog policajca koji ima neobičan talenat za iznuđivanje priznanja od osumnjičenih za različita krivična dela. U drugoj vremenskoj liniji koju pratimo u seriji, od 2012. godine on napušta policiju i odlazi na Aljasku, gde se odaje usamljeničkom životu i alkoholu.
Ako bismo posmatrali lik Rasta Kola iz perspektive Majers-Brigs indikatora tipova, koji je zasnovan na Jungovoj tipologiji ličnosti, mogli bismo ga svrstati u INTP (introvertni, intuitivni, misaoni, spoznajni tip). On je usamljeni filozof sa aktivnim umom koji pokušava da dokuči (be)smisao života. Nekonvencionalan, radoznao i okrenut ka sopstvenom unutrašnjem svetu doživljaja, on nervira Martija svojim žustrim i apstraktnim mislima.
Podsetimo se nekih od Rastovih opažanja i misli o životu i ljudima:
“Ukoliko je jedina stvar koja neku osobu motiviše da se ponaša pristojno, očekivanje neke božanske nagrade, onda je, brate, ta osoba govno.”
“Život je jedva dovoljno dug da postaneš dobar u jednoj stvari. Zato pažljivo biraj u čemu ćeš biti dobar.”
“Ljudi koji su nesposobni za osećanje krivice obično se dobro provode.”
“Naravno da sam opasan. Ja sam policija. Mogu da radim užasne stvari ljudima i da prođem nekažnjeno.”
Impulsivno “Srce”
Na samom početku, lik Martija trebalo bi da posluži kao protivteža liku Kola Rasta. Marti je vedar, optimističan, konvencionalan, čovek porodičnih vrednosti, koji smatra da su pravila dobra i da ih treba poštovati. On pije, ali u socijalno prihvatljivim granicama (onakvim kakvim ih on vidi). Kontrola impulsa nije nešto u čemu se dobro snalazi, bilo da su u pitanju piće, hrana ili žene.
Marti pokušava da se ušuška u masku porodičnog, običnog čoveka, koji od života ne traži previše. On nema mnogo strpljenja i razumevanja za previše apstraktne misli i ideje. No, kada se malo bolje upoznamo sa likom Martija, postaje jasno da su sve ove vrednosti samo jedan deo njegovog karaktera, te da postoje i oni dublji i skriveniji. Marti ispod maske porodičnog čoveka skriva usamljenost koju pokušava da zaleči u vanbračnim avanturama, alkoholu i nebavljenju svojim osećanjima, čije ispoljavanje je okinuto krizom srednih godina.
Posmatrano kroz Majers-Brigsovu tipologiju, Marti najviše odgovara ESFJ tipu (ekstravertan, senzitivni, osećajući, osuđujući). Marti je tradicionalna osoba koja živi u sadašnjem trenutku. Siguran je u sebe i nastoji da udovolji drugim ljudima. U realnosti, kao i u seriji, ovakve tipove ličnosti obično iritiraju intuitivni tipovi kakav je Rast.
Nakon razvoda i Kolovog odlaska na Aljasku, Marti napušta policiju i osnova sopstvenu detektivsku agenciju i počinje da živi životom koji je mnogo sličniji životu Kola Rasta – usamljen, bez bliskih kontakata da drugim ljudima, pa ni sa sopstvenom porodicom, što je trenutak najvećeg mogućeg približavanja ova dva naizgled potpuno različita lika.
Tim iz snova ili iz noćne more?
Ono što nas je serija “True Detective” naučila jeste to da, ako želite da imate seriju koju će mnogi sa razlogom nazivati najboljom TV serijom svih vremena, nije dovoljno da imate odličnu fotografiju, atmosferu, holivudske glumce, intrigantne likove i mračnu priču o ubistvu. Ne, jer ono što ovoj seriji daje posebnu čar jeste upravo odnos dvojice glavnih likova.
Na samom početku imamo prilike da vidimo nastanak odnosa Martija i Rasta. 1995. godine oni kao partneri istražuju ubistvo mlade žene koja se zove Dora Leng. Istovremeno, vidimo da su obojica pozvana u policiju na razgovor, pojedinačno, sedamnaest godina kasnije. Priča istovremeno prati njihov odnos iz 1995. godine, a nakon toga se vremenska linija u potpunosti seli u “sadašnjost”, to jest u 2012. godinu.
Početak Martijevog i Rastovog odnosa odlikuje učestalo Rastovo nihilističko opažanje sveta i života koje iritira vedrog i prizemnog Martija. Od blago neprijateljskog, ovaj odnos, sa daljom istragom, prerasta najpre u podnošenje iz pristojnosti, a zatim i u prijateljstvo. Prvi kritičan momenat nastaje kada Marti impulsivno ubija čoveka za koga se sumnjalo da je ubica za kojim ovaj duo traga. Tada njih dvojica odlučuju da u potpunosti izmisle priču kako je došlo do ubistva dva čoveka na napuštenom imanju, uključujući glavnog osumnjičenog kog ubija Marti. Od tog trenutka, njihov odnos učvršćen je saučesništvom, od koga ne odustaju ni mnogo godina kasnije, pod potpuno izmenjenim okolnostima.
Događaji koji su se desili tokom 17 godina, koliko je prošlo od početka istrage do sadašnjosti, potpuno su izmenili odnos glavnih protagonista. Nakon svađe i tuče koja je nastala zbog Rastove umešanosti u osvetu Martijeve žene, ova dva lika se u potpunosti razilaze, kako jedan od drugog, tako i od svojih prethodnih života. U međuvremenu ne komuniciraju, a prvi put kada govore jedan o drugome smešten je u 2012. godinu.
Njihov ponovni susret isprva je obojen snažnim neprijateljstvom, ali uskoro ponovo pronalaze zajednički jezik i odlučuju da nastave svoju istragu samostalno. Tada se ponovo udržuju, a rešavanjem slučaja njihov odnos postaje iskreno prijateljski. Nakon odlaska u Karkosu, Rast biva ranjen, što se završava njegovom spoznajom da se na kraju mračnog puta ipak nalazi svetlost koja pobeđuje mrak. Na ovaj način, Rast na simboličan način priznaje prevagu prijateljstva i dobrote nad mračnim tendecijama i mislima, što je u potpunoj suprotnosti od onoga što je zagovarao kada smo se prvi put sreli sa njegovim likom. Tako lik Rasta Kola prevaljuje dug i težak put od iscrpljujuće destruktivnosti do spoznaje da svetlost ipak pobeđuje i da je možemo pronaći u sebi i u drugim ljudima.
Iako dominantno prilično tamna i brutalno životna, serija “True Detective” obiluje pozitivnim vrednostima, kao što su posvećenost, želja za dostizanjem pravde i prijateljstvo.
Ovo nije “happy end” koji bi klasične ljubitelje kriminalističkih dramskih serija sa morbidnim scenama i postapokaliptičnom atmosferom naljutio; naprotiv. Ovo je kraj baš kakav zaslužuju naši junaci, nakon svih borbi sa unutrašnjim ali i spoljašnjim, realnim demonima, zaslužuju.
Reference:
True Detective Wikia Psychology Today IMDb Personality Page Autor: Ina Poljak