Da li je vaš um ikad sleteo u provaliju samodestruktivnih misli? Opaske koje upućujemo samima sebi se ponekad tako čvrsto drže da ih je teško promeniti. Zahtevaju prednju i glavnu „binu’’ i govore nam da bez obzira na situaciju, poraz je ishod. Samodestruktivne misli mogu biti snažne i uporne i mogu da postanu glavno oružje protiv našeg psihičkog i emocionalnog stanja.
Na sreću, postoje jednostavni „trikovi” koje možemo da koristimo kako bismo promenili način mišljenja. „Refrejming’’ je promena naše perspektive kako vidimo nešto, a potom i kako reagujemo na isto. Zaista je psihološki pomak koji menja naš stari način mišljenja sa novim i boljim po naše blagostanje. ,,Refrejming’’ ne menja samo način kako vidimo nešto, šta mislimo o tome i kako reagujemo na situaciju, već takođe čuva naše misli od padanja u propast.
Zvuči lako, zar ne? Pa u teoriji jeste, ali je u praksi drugačije. Logika često ne ide u skladu sa našim emocijama, a emocije često nadjačaju logiku. Ovo se dešava mnogo češće nego što mi želimo da priznamo. Pokušavajući da sinhronizujemo ono što znamo da je ispravno i ono što osećamo može da bude pravi izazov, ali nije nemoguće.
Da li ste umorni od toga da uvek vidite čašu polupraznu, umesto polupunu? Da li često mislite da je trava zelenija sa druge strane ograde? Ako da, onda biste mogli da pokušate sa taktikama „refrejminga’’! Svaki početak je težak, ali u tekstu ispod smo naveli 5 strategija koje vam mogu biti od pomoći na samom početku.
5 koraka u promeni načina mišljenja
1. Ne borite se protiv talasa loših misli! Misli su samo proizvod našeg uma. Nemaju emocije i ne moraju imati pravu pozadinu u realnosti. Vi ste njihov autor i vi im dodeljujete značenje načinom kako ih intepretirate i reagujete na njih. Baš kao i talasi u moru, neke misli mogu da budu jake, a neke slabe. Naučite sebe kako da prepoznate da su vaše misli odvojene od toga ko ste i dozvolite im da, kako naiđu u vašu svest, tako i odu. Ne pokušavajte da zadržite misli koje vam nikako nisu od pomoći, ne pokušavajte da ulazite u koštac sa njima, povućiće vas na dno. Sledeći put kada takva misao zakuca na vrata vašeg uma, poput velikog talasa, želeći da vas obori, ne pokušavajte da se borite protiv nje. Zaplivajte zajedno sa talasom. Ne samo da će vaš pogled na situaciju biti bolji, već ćete pomoći sebi da vidite širu sliku.
2. Gledajte na situaciju „iz ugla posmatrača’’. Distancirajte sebe iz situacije tako što ćete obratiti pažnju na okolnosti iz spoljnje perspektive. Ovo će vam dozvoliti da stvari gledate iz više uglova. Čak možete sebi da postavite pitanje: šta bih ja mislio o nekom drugom u istoj situaciji? Kakav bih mu savet dao? Ponekad, posmatranje iz drugog ugla može da pomogne ako postavite određenu distancu između okolnosti i emocija, dok tražite najbolje rešenje kako sebi pomoći.
3. Budite sami svoj detektiv. Pitajte sebe: koje su najvažnije činjenice u ovoj situaciji i kako se osećam povodom toga? Da li se slažu ili moje misli preuveličavaju situaciju? Emocije često mogu da ukradu centar pažnje pravoj slici onoga što se događa. Takođe mogu da naprave „slona od miša’’. Obraćajući pažnju na istinite činjenice situacije možete rešiti slučaj i nastaviti sa daljim životnim misterijama.
4. Budite strpljivi. Kada je vaš unutrašnji dijalog obojen negativnim mislima i pesimizmom, onda je vreme da reagujete. Pre nego što automatski poslušate vaš unutrašnji glas, zastanite. Često emocije mogu da „podivljaju’’ i kad se to desi, mogu da vas dovedu do nepromišljenog ponašanja i postupaka. Najbolje je usporiti i razmotriti sve opcije pre nego naglo odreagujete.
5. Ponekad je svetlost na kraju tunela. Naterajte se da se dobro zagledate u sebe. Ponekad stvari deluju potpuno crno, ali u svemu možete pronaći ono dobro. Možda ćete morati više da se pomučite, ali ono je tu. Ne dozvolite negativnim mislima da vas odvedu na pogrešan put.
Sledeći put kad se budete osećali anksiozno, depresivno ili preplavljeno lošim osećanjima, pokušajte da promenite ugao iz kog posmatrate situaciju u kojoj se nalazite. Ako uspete u tome, najverovatnije će vaša psiha biti u mnogo boljem položaju u odnosu na ranije. Promena okvira ili „refrejming’’ je sposobnost koja zaista može da vam pomogne da mislite istinski pozitivnije.
Autor: Dr Rejčel Kasada Izvor: Psychology Today Prevod i adaptacija: Dunja Ilić