Dvoumimo se da li da izaberemo ovo ili ono radno mesto, ovog ili onog momka i da li da za godišnji odemo na planinu ili na more.
Jednom kada se pojavi problem u odnosu, najbolje rešenje je da jedna strana ponudi autentično izvinjenje. Međutim, da bi izvinjenje bilo efektno, najpre moramo da saslušamo uvređenu stranu kako bismo znali šta im je važno.
Bilo da razmišljamo o događajima iz prošlosti, događajima koji se dešavaju sad ili koji će se desiti u budućnosti, ono što govorimo sebi i načini na koje mislimo o negativnim događajima u našim životima, mogu uticati na naše emocionalne reakcije.
Sigurna sam da vam se ova situacija bar malo, ako ne i previše, čini poznatom: sutra imate važan test na fakultetu ili bitnu prezentaciju na poslu, ali umesto da zagrejete stolicu… „Hej, zašto ne bih pogledao/la jednu epizodu serije? Ili jednu celu sezonu? Prijatelji zovu na druženje – zašto da ne! Izlazak kažeš?! Jedna čaša vina, ma šta je to, mogu ja i dve-tri!”
Ljudi su majstori samoobmane. Baveći se sobom, Niče je zaključio da je svako najudaljeniji od sebe. Jer, ako želite da sačuvate tajnu, morate da je sakrijete i od sebe. Ali, te tajne mogu da se pojave niotkuda, i u skoro svemu: od neumesnih šala do strašnih zločina. Ta senka u nama pravi rupe u maskama koje nosimo, navodi nas da delujemo iracionalno, i pritom da se zbog osećaja srama, zbunjenosti, neprihvatanja, tuge, odričemo tog dela […]
Često vidim kako ljudima opadne samopouzdanje nakon što daju sve od sebe da im veza uspe, a to se ipak ne desi. Osoba možda pokušava da na najbolji način i sa najviše truda očuva odnos, ali to ne garantuje da će i uspeti. Uprakos najboljim namerama, onaj koji je ostavljen najčešće završi tako što zamrzi… samog sebe.
Ne možeš da prestaneš da skroluješ Facebook, Instagram, Twitter ili neke druge društvene medije iako čine da se osećaš anksiozno, depresivno i/ili preplavljeno nepoželjnim osećanjima?