Stučnjaci se slažu da se mentalno zdravlje može odrediti kao pozitivno stanje u kome se pojedinac razvija, napreduje i ostvaruje svoj pun potencijal u životu. Postoji dosta povezanih pojmova sa mentalnim zdravljem, poput subjektivnog blagostanja, kvaliteta života ili jednostavno – sreće.
Internet je bombardovan tekstovima koji nude savete za postizanje životnog uspeha: uvek budite osoba od akcije, ustanite svaki dan sat vremena ranije, radite više, postavljajte velike ciljeve i obavezno kupite rokovnik.
Postoji toliko pesama, filmova i televizijskih emisija koje govore o raskidu romantičnog odnosa. Međutim, ljudi retko pričaju o raskidu prijateljskog odnosa, što dovodi do toga da se osećamo neobično usamljeno kada se tako nešto dogodi nama.
Da li ste ikada pomislili: „Trebalo bi da budem srećna i uzbuđena! Moj život se menja na bolje – zašto sam onda pod stresom?!” Istraživanja pokazuju da su sve životne promene stresne. Ovi saveti mogu biti od pomoći u takvim situacijama.
Zamislite, na trenutak, da se naš doživljaj sebe/identiteta/ega, u formi nekog predmeta, nalazi unutar našeg grudnog koša. Osobe sa dubljim kapacitetom kao što su mogućnost uvida, introspekcije, odgovornosti, kajanja, skromnosti, empatija i otvorenosti uma, imaju drvenu kutiju u grudnom košu. Osobe sa krhkim identitetom, sa druge strane, imaju staklenu kutiju.
Odupiranje manipulaciji od strane medija, porodice, prijatelja, saradnika i partnera je teško. Možemo imati utisak da malo učimo od ranijih situacija u kojima smo bili izmanipulisani, zato što nam se to iznova dešava, bez obzira na odlučnost koju možemo imati da to ne bude tako.
Istraživanja i tvrdnje mnogih psihoterapeuta ukazuju na to da vođenje dnevnika koje uključuje misli i osećanja povodom onoga što nam se u životu dešava, pomaže da se izborimo sa svakodnevnim problemima. Takođe nam pomaže da ispunimo svoje ciljeve u budućnosti i sagledamo svoj napredak ka ispunjavanju istih.