Nikada niste guglali vodiče i smernice kako da “provalite” lažova? OK, nemojte odgovoriti na ovo pitanje. 🙂 Umesto toga, poslušajte ili pročitajte šta o tome ima da kaže Suzan Mejer.
“Ne želim da alarmiram nikoga od prisutnih, ali sam upravo uočila da je osoba sa Vaše desne strane lažov. (Smeh) I osoba sa Vaše leve strane je takođe lažov. A i osoba koja sedi na Vašoj stolici je lažov. Mi smo svi lažovi. Ono što ću pokušati da objasnim danas jeste studija koja obrazlaže zašto smo svi lažovi, kako možete da uočite laž i zašto biste možda želeli dodatno da se potrudite kako biste od uočavanja laži došli do traženja istine, i na kraju do razvijanja poverenja.
Kada pričamo o poverenju, od kako sam napisala knjigu “Liespotting“, niko više ne želi lično da se vidi sa mnom, ne, ne, ne, ne. Kažu: “U redu je, poslaću ti elekronsko pismo.” (Smeh) Čak ne mogu ni na kafu u “Starbucks” da odem. Moj suprug kaže: “Dušo, prevara? Možda si mogla da se fokusiraš na kuvanje. Šta misliš o francuskoj kuhinji?”
Pre nego što počnem, prvo ću vam objasniti svoj cilj, a to nije da vas naučim igri “Uhvatio sam te”. Mala zanovetala iz poslednjih redova koja dovikuju: “Uhvatio sam te, uhvatio sam te! Pomerila ti se obrva! Proširila ti se nozdrva. Pratim seriju ‘Laži me‘. Znam da lažeš!” – nisu suština uočavanja laži. Nikako, ljudi koji su trenirani da uoče laž su naučno obrazovani. Oni koriste to umeće kako bi došli do istine, i rade ono što stasale vođe čine svakog dana; vode teške razgovore sa teškim ljudima, ponekada u veoma teškim vremenima. Započinju taj posao prihvatajući jednu osnovnu pretpostavku, zasnovanu na ideji da je laganje uzajamni čin. Ukoliko razmislite o tome, uočićete da laž sama po sebi nema značajnost. Moć laganja se pojavljuje u momentu kada neko pristane da veruje u laž.
Znam da ovo može da zvuči kao gruba ljubav, ali, ukoliko ste nekada bili slagani, to je usled toga što ste pristali da vas neko laže. Prva istina koja karakteriše laganje: za laganje je potrebno dvoje. Nisu sve laži štetne. Ponekada iz društveno opravdanih razloga svojevoljno pristajemo na prevaru, možda kako bismo sačuvali tajnu, koja treba da ostane tajna. Kažemo: “Lepa pesma”, “Dušo, ne izgledaš debelo u tome”. Ili, moja omiljena u informacionim tehnologijama: “Znaš, upravo sam naleteo na tvoje elektronsko pismo u folderu za neželjenu poštu. Izvini.”
Ali, isto tako, nekada ne pristajemo da budemo deo prevare. To može imati dramatične posledice po nas. Prošle godine smo u Sjedinjenim Američkim Državama doživeli pljačku od 997 milijardi dolara od strane velikih kompanija. To je samo malo manje od trilion dolara. To je 7% od ukupnih javnih prihoda. Prevare mogu koštati bilione. Pomislite na Enron, Madofa, kreditnu krizu. Laži dvostrukih špijuna i izdajnika kao što su Robert Hansen ili Aldrih Ejms, mogu izdati našu zemlju, mogu ugroziti našu sigurnost, mogu uništiti demokratiju, mogu ubiti one koji nas štite.
Prevara je u principu ozbiljan posao. Ovaj prevarant, Henri Oberlander, je bio toliko uspešan prevarant da britanske vlasti tvrde da je mogao da uzdrma celokupan bankarski sistem zapadnog sveta. Ne možete da pronađete ovog tipa nigde, ni na Googlu. Postoji jedan njegov intervju kada je rekao sledeće. Rekao je: “Gledajte, ja imam jedno pravilo.” Ovo je Henrijevo pravilo. Rekao je: “Gledajte, svako je raspoložen da vam pruži nešto. Raspoloženi su da vam daju nešto u zamenu za ono za čim žude.” To je srž laganja. Ukoliko ne želite da budete prevareni, tada morate znati šta je ono za čim žudite. Nama je zaista teško to da priznamo. Želeleli bismo da budemo bolji muževi, bolje supruge, pametniji, moćniji, viši, bogatiji, nema kraja toj listi. Laganje je pokušaj da premostimo taj jaz, da povežemo naše želje i fantazije o tome šta želimo da budemo, šta želimo da možemo da postanemo, i onoga što zaista jesmo. Ah, zaista smo spremni da te praznine u našim životima popunimo lažima.
Studije pokazuju da bilo kog dana možete biti slagani između 10 i 200 puta. Naravno, u većini slučajeva su to bele laži. Neka druga studija je pokazala da nepoznate osobe slažu tri puta u toku prvih 10 minuta poznanstva. (smeh) Mi se zamislimo kada po prvi put čujemo ove podatke. Ne možemo da poverujemo koliko je zastupljeno laganje. Mi smo u principu protiv laganja. Ukoliko to dublje izanalizirate, situacija postaje sve komplikovanija. Više lažemo slučajne prolaznike od naših kolega. Ekstrovertni ljudi lažu više od introvertnih. Muškarci lažu 8 puta više o sebi nego o drugim ljudima. Žene lažu da bi zaštitile druge ljude. Ukoliko ste u braku, slagaćete svog bračnog para u jednom od 10 razgovora. Možda mislite da je to loše. Ukoliko niste u braku, lažete u 30% razgovora.
Laganje je kompleksan fenomen. Utkano je u način funkcionisanja naše svakodnevnice i poslovanja. Imamo poprilično kontradiktorne misli o istini. Pažljivo je analiziramo onda kada nam je to potrebno, ponekad iz validnih razloga, a u nekim drugim slučajevima samo zato što ne razumemo rascepe u našim životima. To je najveća istina o laganju. Mi smo protiv laganja, ali nekako tajno ipak to prihvatamo na načine koji su vekovima bili sakcionisani od strane društva. Staro je koliko i disanje. To je deo naše kulture i naše istorije. Setite se Dantea, Šekspira, Biblije, Vesti sveta.
Za nas kao vrstu, laganje ima evolutivni značaj. Istraživači već dugo znaju da što su vrste inteligentnije, njihov neokorteks je veći, i veća je verovatnoća da budu prevaranti. Možda se sećate Koko. Da li se iko seća gorile Koko koja je naučila govor simbola? Koko je naučena da komunicira jezikom simbola. Ovo je njeno mače, to je njeno slatko, malo, mekano mačence. Koko je jednom optužila mače da je iščupalo lavabo iz zida. (smeh) U našim genima je da postanemo vođe čopora. To počinje veoma, veoma rano. Koliko rano? Bebe simuliraju plakanje, naprave pauzu i sačekaju da vide rezultat i ponovo se rasplaču. Nakon prve godine naučimo se prikrivanju. (smeh) Dvogodišnjaci blefiraju. Petogodišnjaci otvoreno lažu. Koriste umiljavanje kako bi manipulisali nama. Devetogodišnjaci su majstori prikrivanja činjenica. Kada upišete studije, vi ste na stadijumu kada svoju majku slažete u jednom od pet razgovora. Kada se zaposlimo i zarađujemo novac kojim izdržavamo familiju, nađemo se u pomalo konfuznom svetu punom neželjenih poruka, lažnim virtuelnim prijateljima, politički orijentisanim medijima, naprednim kradljivcima identiteta, prvoklasnim tvorcima piramidalnih shema, rečju, epidemijom prevara — ili ako sumiramo sve to, jedan autor zove sve ovo društvo “post-istine”. Sve je to veoma zbunjujuće već jako dugo.
Šta treba da uradite? Postoje metode koje možemo primeniti kako bismo uspešno vodili svoj život u takvom jednom blatu. Stručnjaci uspevaju da dođu do istine u 90% slučajeva. Mi obični smrtnici, uspevamo u 54% slučajeva. Zašto je to tako lako naučiti? Postoje dobri i loši lažovi. Ne postoje pravi, originalni lažovi. Svi pravimo iste greške. Svi koristimo iste tehnike. Sada ću vam pokazati dva tipična šablona prevare. Potom ćemo uočiti glavne momente i pokušaćemo sami da ih pronađemo. Počećemo sa jednim govorom.
(Video) Bil Klinton: Želim da me saslušate. Ponoviću ovo. Nisam imao seksualni odnos sa tom ženom, gospođicom Levinski. Nikome nikada nisam naredio da laže, ni jednom, nikada. Sve te optužbe su lažne. Sada treba da se vratim svom radu za američki narod. Hvala vam.
Okej, gde su ovde izdajnički signali? Mogli smo prvo čuti nešto što se zove bezuslovno poricanje. Studije pokazuju da će se ljudi koji su zaista usredsređeni na poricanje istine koristiti pre oficijalnim, a ne neformalnim govorom. Uočili smo takođe i fraze kao što su “ta žena”. Znamo da će se lažovi podsvesno distancirati od svojih subjekata koristeći jezik kao svoje oruđe. Sada, da je Bil Klinoton rekao: “Pa, iskreno govoreći….” ili omiljeni izraz Ričarada Niksona: “Potpuno iskreno…” potpuno bi razotkrio sebe jer svako ko je treniran da uoči laž zna da alarmirajući način govora, kako se stručno naziva, samo uspešnije diskredituje osobu. Da smo doslovce ponovili pitanje, ili da je on začinio svoju priču sa previše detalja, a drago nam je da nije to uradio on bi još više diskreditovao sebe. Frojd je to dobro shvatio. Frojd je rekao da tu postoji mnogo više od samog govora: “Nijedan čovek ne može da sačuva tajnu. Ukoliko su mu usne zalivene, onda blebeće svojim vrhovima prstiju.” Svi mi to radimo bez obzira koliko smo moćni. Svi se mi odajemo različitim pokretima. Pokazaću vam susret Dominik Štraus-Kana i Obame koji se prosto otkrio govorom svojih vrhova prstiju.
Ovo nas dovodi do našeg sledećeg šablona, a to je govor tela. Ovako treba da shvatite govor tela. Treba da se oslobodite svih predrasuda koje imate. Dozvolite nauci da produbi malo vaše znanje. Mi mislimo da lažovi deluju uznemireno sve vreme. E pa, poznato je da oni prosto ukoče gornji deo tela dok lažu. Mislimo da nas lažovi neće gledati pravo u oči. E pa, oni nas ustvari čak i previše gledaju pravo u oči kako bi neutralisali taj mit. Mislimo da toplina i osmeh stoje iza poštenja, iskrenosti. Iskusni poznavalac signala laganja može na kilometar uočiti lažan osmeh. Da li svi vi možete da uočite lažan osmeh ovde? Možemo svesno grčiti mišiće obraza. Ali, pravi osmeh je u očima. Ne možemo svesno kontrahovati mišiće očiju, a naročito ne ukoliko ste preterali sa botoksom. Ne preterujte sa botoksom, niko neće poverovati da ste iskreni.
Sada ćemo analizirati najvažnije pokazatelje. Da li možete da razlučite šta se dešava u ovom razgovoru? Da li ste u stanju da uočite glavne pokazatelje protivurečnosti između nečijih reči i dela? Znam da deluje očigledno, ali u razgovoru sa osobom za koju sumnjate da vas vara, sam stav nam govori mnogo više o laganju i istini.
Poštene osobe će biti otvorene za saradnju. Pokazaće vam da su na vašoj strani. Biće entuzijastični. Biće raspoloženi da vam pomognu da dođete do istine. Biće raspoloženi da razmene ideje, da imenuju sumnjive osobe, da vam kažu detalje. Reći će vam: “Slušaj, možda je tip iz platne službe lažirao čekove.” Biće jako besni ukoliko osete da su greškom osuđeni tokom celog intervjua, a ne samo s vremena na vreme; biće besni sve vreme tokom intervjua. Ukoliko upitate poštenu osobu šta bi trebalo da se desi onome ko je falsifikovao čekove, mnogo je verovatnije da će poštena osoba predložiti strogu, a ne blagu kaznu.
Zamislimo sada da vodite apsolutno isti razgovor sa nekim ko laže. Osoba može biti nekomunikativna, tiha, sklanjaće pogled, pričaće tihim glasom, praviće česte pauze, delovaće malo sumanuto. Ukoliko Vam osoba koja nešto skriva priča priču, začiniće je nepotrebnim detaljima koji su potpuno nevažni. Ispričaće svoju priču u tačno određenom hronološkom redosledu. Iskusni ispitivač koristi veoma suptilne metode u toku razgovora koji traje nekoliko sati. On zamoli osobu da ispriča istu priču od njenog kraja, a onda uoči trenutak kada se neko neugodno meškolji, i analizira koja su to pitanja koja dovode do najneprijatnijih stanja kod ispitanika. Zašto to uopšte rade? Pa, mi svi radimo iste stvari. Mi vežbamo svoju priču, ali retko uvežbavamo našu gestikulaciju. Kažemo “da”, a pokretima glave govorimo “ne”. Dok pričamo veoma ubedljive priče, lagano ih pak negiramo pokretima ramena. Počinimo užasne zločine, ali se naslađujemo spoznajom da smo izmakli kažnjavanju. Taj osmeh je poznat u sferi analize laži kao “podmukli osmeh”.
Uočićemo taj fenomen u nekoliko video snimaka kasnije, a počećemo analizu sa predsedničkim kandidatom Džonom Edvardsom, ukoliko ne znate ko je ova osoba — on je zapanjio Ameriku svojim vanbračnim detetom. Pogledaćemo njegov intervju u kojem priča o proveri očinstva. Potrudite se da uočite momente kada on kaže “da”, a pokretima glave kaže “ne”, i neprimetno gestikulira ramenima.
(Video) Džon Edvars: Bio bih srećan da uradim test. Znam da je nemoguće da je to dete moje, jer se prosto vreme događaja ne podudara. Tako da znam da je nemoguće. Bio bih presrećan da odradimo test očinstva, voleo bih da vidim da se to desi. Ispitivač: Da li ćete to učiniti uskoro? Da li postoji neko… Dž. E.: Pa, ja činim samo jednu stranu jednačine. Ja sam samo jedan deo testa. Ali bih bio srećan da uradim taj test.
U redu, pokreti glavom su mnogo uočljiviji kada znate na šta treba da obratite pažnju. U nekim situacijama osobe imaju određenu ekspresiju kojom prikrivaju drugu, koja ipak u jednom momentu ispliva na površinu. Poznato je da ubice pokazuju znake tugovanja. Vaš novi poslovni prijatelj se može rukovati sa vama, slaviti i izlaziti na večere sa vama, a onda odjednom možete uočiti bes kod njega. Nećemo mi ovde preko noći postati eksperti u razumevanju facijalne ekspresije, ali mogu vas naučiti da prepoznate jedan jako opasan znak, a lako ga je uočiti, to je ekspresija nipodaštavanja, prezira. U slučaju osećanja besa i dalje govorimo o ravnopravnim odnosima. To i dalje podseća na zdrav odnos. Kada se bes pretvori u prezir, vi ste u potpunosti otpisani. To je povezano sa moralnom superiornošću. Zato je jako teško oporaviti se od toga. Baš ovako izgleda. Karakterisan je podignutim i uvučenim uglom usne. To je jedini asimetrični facijalni izraz. U slučaju prezira, bez obzira da li tu sledi neka prevara, a ne dešava se svaki put prevara, bežite od tog dogovora, nađite druge mogućnosti, porazmilite o ugovorenom dogovoru, recite: “Ne, hvala. Ne želim da dođem na piće. Hvala vam.”
Nauka je došla do još mnogo, mnogo indikatora. Znamo, na primer, da lažovi menjaju učestalost treptanja, usmeravaju svoja stopala ka izlazu. Postaviće različite stvari kao branik između sebe i osobe koja ih ispituje. Oni menjaju boju svog glasa, i često govore mnogo nižim tonalitetom. U ovome je caka. Ovo je zaista samo ponašanje, putokaz. To nikako nije dokaz prevare. To su znaci uzbune. Svi smo mi ljudska bića. Mi sami u toku dana napravimo nekoliko gestikulacija koje aludiraju na prevaru. Sami po sebi, ti signali ne znače ništa. Ali ukoliko uočite niz povezanih indikatora prevare, to je vaš pravi signal. Gledajte, slušajte, isprobavajte, postavljajte teška pitanja, napustite komfornu zonu sigurnosti, budite radoznali, postavljajte više pitanja, pokažite malo poštovanja, pokažite razumevanje prema osobi sa kojom razgovarate. Ne pokušavajte da budete kao ekipa sa TV serije “Law&Order” i drugih serija koji primenom brutalne sile dovedu subjekte do potčinjenosti. Agresivnost nije dobar recept u ovim slučajevima.
Malo smo pričali danas o tome kako pričati sa nekim ko laže i kako je moguće uočiti laž. Obećala sam vam takođe da ćemo pričati i o istini, kako istina izgleda. Pokazaću vam dva snimka, radi se o dve majke, jedna laže, jedna govori isitnu. Pronašao ih je istraživač Dejvid Matsumoto u Kaliforniji. Mislim da ovi snimci predstavljaju odličan primer toga kako istina izgleda.
Ova majka, Dajen Dons, je upucala sa malog rastojanja svoju decu, odvezla ih do bolnice, dok su oni krvarili u kolima, a ona je trvdila da ih je ubio stranac neugledne kose. Uvidećete kada pogledate snimak, da ona čak i ne uspeva da odglumi majku u potpunoj agoniji. Ono što želite da uočite ovde je neverovatan rascep između užasnih događaja koje ona opisuje i njenog veoma pribranog stava. Ukoliko je pažljivo analizirate, uočićete taj podmukli osmeh tokom celog snimka.
(Snimak) Dajen Dons: Kada zatvorim oči noću, vidim samo svoju Kristi kako pruža ruku ka meni dok vozim, i krv koja je konstantno lila iz njenih usta. Možda će to nestati sa vremenom, ali sumnjam u to. To me najviše uznemirava.
Sada ću vam pokazati snimak zaista ožalošćene majke, Erin Runion, koja se na sudu obraća ubici i mučitelju svoje ćerke. Uočićete ovde prave emocije, pravi, autentični izraz agonije majke.
(Video) Erin Runion: Napisala sam ovu izjavu na dan treće godišnjice dana kada si oteo moju devojčicu, i povredio je, i uništio je, i prestravljivao si je do momenta kada je njeno srce prestalo da radi. Ona se borila protiv tebe, znam da se borila. Znam da te je gledala svojim divnim smeđim očima, a ti si i dalje želeo da je ubiješ. Ja to ne razumem, i nikada neću razumeti.
U redu, ovde ne postoji sumnja o verodostojnosti emocija.
Tehnologija i nauka koja se bavi ispitavanjem istine je u fazi procvata. Znamo da danas imamo specijalizovane uređaje za praćenje očiju kao i infracrvene skenere mozga, magnetna rezonanca može da pročita signale koje naše telo šalje kada pokušavamo da lažemo. Prezentovaće nam ove tehnologije kao ključ za uočavanje prevare, i sigurno će se jednog dana pokazati kao veoma korisni uređaji. Ali se vi u međuvremenu morate zapitati: Koga želite da imate na svojoj strani na nekom sastanku, nekoga ko je treniran da nađe put do istine ili nekog tipa koji nosi sa sobom elekroencefalogram koji je težak 180kg?
Ljudi koji su trenirani da uoče laži se oslanjaju na ljudsko oruđe. Oni znaju, kako to neko jednom reče, u tami se pravo lice iskaže. Interesantno je baš to da u današnjem svetu sve postaje transparentno. Naš svet je pod budnim okom 24 sata dnevno. Potpuno je transparentan, sa svim blogovima i socijalnim mrežama koje emituju stavove čitave nove generacije ljudi koji su doneli odluku da žive javnim životom. Svet je mnogo bučniji. Izazov koji stoji pred nama je da zapamtimo da preterana otvorenost nije iskrenost. Naše manično slanje poruka pomoću raznih medijuma nas može učiniti slepim za uočavanje finih nijansi naše pristojnosti – karaktera, integriteta – to je i dalje fenomen koji je relevantan i koji će uvek to biti. Tako da u ovom bučnijem svetu, ima smisla biti malo jasniji u priči o moralnim standardima.
Ukoliko iskombinujete dostignuća nauke koja se bavi prepoznavanjem prevare sa veštinama posmatranja, slušanja, vi prosto ograđujete sebe od učestvovanja u laži. Vi pokrećete putanju na kojoj će ljudi biti malo otvoreniji, jer saljete signale svima oko vas koji govore: “Hej, moj svet, naš svet, će biti iskreni svet. Moj svet će biti svet koji poštuje istinu i svet u kojima su prevare prepoznate i marginalizovane.”
Kada to uradite, svet oko vas će se malo promeniti.
To je istina. Hvala vam.”
Prevod: Jelena Neđić, Recenzija: Ivana Korom
