Drugaričina mama se dobar deo svog života budila u pet sati ujutru zbog odlaska na posao. I uvek je ponavljala: „Samo da se penzionišem, pa da se kao čovek naspavam”. Više ne mora da ustaje tako rano zbog posla, ali to i dalje uporno čini. Ne zbog navike. Zbog joge. Kaže da je joga podmlađuje, da bolje spava, da se manje nervira…
Da li je na delu placebo ili joga stvarno radi?
Psihologe je interesovala i ova tema. Ideja da su zdravo telo i zdrav duh povezani nije novog datuma. Napredak nauke i naučnih metoda omogućio je ispitivanje ove veze, pa tako danas postoji veliki broj istraživanja koji proveravaju postojanje veze između doživljaja stresa (pogotovo stresa na poslu) i različitih načina vežbanja, između ostalog i praktikovanja joge.
Jedno istraživanje iz osamdesetih bavilo se delovanjem takozvane Hatha yoge na umanjenje stresa i raspoloženje studenata. Pokazalo se da praktikovanje ovog tipa joge dovodi do smanjenja napetosti, depresivnosti, ljutnje, umora i zbunjenosti, a kada su jogu praktikovali u večernjim satima, studenti su postajali i energičniji. Ovo istraživanje je ispitivalo i uticaj drugih tipova vežbanja, konkretno plivanja, mačevanja i kondicionih vežbi. Pokazalo se da jedino joga dovodi do smanjenja anksioznosti. Hatha yoga je takođe dovodila do redukcije doživljaja stresa, a istraživači su pretpostavili da je ovo u vezi sa specifičnim tehnikama disanja.
Istraživanje novijeg datuma poredilo je efekte Hatha yoge i progresivne relaksacije mišića (psihološki metod opuštanja koji provereno doprinosi smanjenju stresa) na redukciju stresa. Jedan od korišćenih upitnika za proveru efekata podrazumevao je osam subskala koje su merile kako fizičko tako i psihičko stanje (poput vitalnosti, fizičkog bola, ali i socijalno funkcionisanje i mentalno zdravlje). Za sedam od osam subskala praktikovanje joge se pokazalo kao jednako efikasno kao progresivna mišićna relaksacija. Međutim, na osmoj, skali mentalnog zdravlja, rezultati idu u prilog jogi.
Pre svega par godina urađeno je i istraživanje koje je podrazumevalo desetonedeljni program joge. Kroz ovaj program prošli su studenti, ali i profesori i osoblje jednog fakulteta. Po okončanju programa ispitanici su prijavljivali pozitivne promene u pogledu percipiranog stresa, kao i psiholoških, ponašajnih i fizičkih znakova stresa.
Dakle, joga radi. Ali pitanje je – zašto?
Jer podstiče relaksaciju i isključuje takmičenje sa drugima (ali i sa samim sobom). Njena ritmičnost omogućava usmerenost na sebe i dozvoljava da vam misli slobodno lutaju. Tehnike disanja omogućavaju regulaciju reakcije autonomnog nervnog sistema na stresni događaj.
Ipak, treba uzeti u obzir da joga nije nešto u čemu će svi uživati, a ovo je uslov koji se mora ispuniti da bi vežbanje bilo koje vrste pozitivno uticalo na redukaciju stresa. Dakle, ako ne uživate u jogi, pronađite fizičku aktivnost u kojoj ćete uživati. Plešite, trčite, plivajte… samo se pokrenite. Osećaćete se bolje i fizički i psihički, u to nema nikakve sumnje.
Reference:
Brems, C. (2015). A yoga stress reduction intervention for university faculty, staff, and graduate students. International journal of yoga therapy, 25(1), 61-77.
Berger, B. G., & Owen, D. R. (1988). Stress reduction and mood enhancement in four exercise modes: Swimming, body conditioning, hatha yoga, and fencing. Research quarterly for exercise and sport, 59(2), 148-159.
Smith, C., Hancock, H., Blake-Mortimer, J., & Eckert, K. (2007). A randomized comparative trial of yoga and relaxation to reduce stress and anxiety. Complementary therapies in medicine, 15(2), 77-83.
Autor: Jelena Milošević
