Svima nam se dešava da nekada imamo noćne more, ali njihova kompleksnost za mnoge je i dalje misterija. Postoje brojne teorije koje nam govore o tome zašto nam može biti značajno da tumačimo svoje snove. Osnove pitanja koje se tiču toga “kako” i “zašto” još uvek su vrlo aktuelna tema među naučnicima.

Tako neki od njih veruju da snovi imaju simboličko značenje, a smeliji tvrde da snovi čak mogu predvideti budućnost. Drugi snove vide kao nasumične, beznačajne informacije. Nove teorije sugerišu da nam sanjanje pomaže da obradimo i konsolidujemo stare i nove informacije. Mozak bi mogao snove da koristi kako bi nam omogućio da se prilagodimo različitim događajima koji nam tek slede u životu.

Šta su snovi?

S obzirom na kompleksnost snova, intriga koja o njima postoji ne samo među naučnicima, već među ljudima generalno, doprinosi tome da među onima koji se bave njihovim istraživanjem ne postoji slaganje čak ni po pitanju toga šta su zapravo snovi. Generalno gledano, snove najopštije možemo definisati kao “mentalno iskustvo koje nam se dešava tokom spavanja”. Na osnovnom nivou, snovi uključuju vizuelnu percepciju tokom spavanja. Slike koje tada vidimo obično formiraju neku vrstu priče.

Ali, snovi uključuju i kompleksne misli i emocije. Neki snovi se čak produžavaju na budno stanje. Snovi, tako, često za snevače predstavljaju “alternativnu realnost”. Oni oslikavaju događaje, ljude i mesta iz naših života. Detalji se u našem pamćenju mogu izgubiti, ali ove priče nude i nove informacije. Oni mogu uključivati elemente koji su drugačiji od onoga što smo iskusili na javi.

Za istraživače, merenje snova predstavlja svojevrstan izazov. Određeni instrumenti mogu detektovati one delove mozga koji su aktivni tokom snevanja. Ali, ne postoji alat kojim bi se san sam po sebi mogao snimiti. Istraživači se, stoga, moraju oslanjati na izveštaje koje im daju snevači u budnom stanju.

Takvi izveštaji mogu biti neprecizni. Pamćenje snova obično lako bledi, često i nestaje odmah po buđenju. Ponekad nam se može desiti čak i to da ne znamo da li je ono o čemu govorimo bio san ili realno iskustvo.

Neki poremećaji spavanja imaju karaksteristike koje su vrlo usko povezane sa snovima ili sa samim činom snevanja. Ove “parasomnije” mogu uključivati čak i one slike koje smo sami zamislili, a njihov sadržaj mogu biti čak i one akcije koje se nekome ko čitav proces posmatra mogu činiti kao sanjanje ili reakcija na san.

Sadržaj snova

Postoje neke uobičajene teme koje su detektovane u brojnim sadržajima snova. Veliki broj ljudi navodi da su imali snove koje uključuju neke od ovih tema:

❊ Padanje na ispitu
❊ Pojavljivanje u javnosti bez odeće
❊ Posedovanje sposobnosti letenja
❊ Padanje
❊ Pronalaženje novca

Čini se da je sadržaj ovakvih snova inspirisan prilično uobičajenim događajima. Istraživanja pokazuju da su bizarni, nadrealni ili izrazito intenzivni snovi zapravo vrlo retki. Većina snova smešta nas u normalne situacije, sa ljudima sa kojima stupamo u interakciju na svakodnevnom nivou. Takvi snovi izgledaju kao simulacija naših svakodnevnih života. Tako većina sadržaja snova zapravo uključuje sve one brige koje imamo i kada smo u budnom stanju.

Ono što istraživanja takođe pokazuju jeste da se snevanje menja tokom odrastanja. Tako deca mlađa od pet dogina mogu da se sete vrlo malog broja svojih snova. U njima glavnu ulogu obično imaju životinje.

Deca starija od pet godina obično više sanjaju. Još starija deca i tinejdžeri manje sanjaju članove svojih porodica. Tokom vremena, što se deca više približavaju pubertetu, sadržaj njihovih snova postaje sličniji snovima kakve imaju odrasli. Snovi se, nakon tog perioda, malo menjaju i ostaju slični sve do starosti.

Uznemirujući snovi

Ponekad, snovi mogu uključivati vrlo intenzivne emocije koje mogu uznemiriti snevača. Najčešća emocija pri snevanju je strah. Ali, to ne znači da san ne može da podstakne i druge (negativne) emocije, kao što su bes, gađenje, sram i slično.

Ovo su neke od najčešćih tema noćnih mora:

❊ Nalaženje u opasnosti
❊ Biti sam ili zarobljen
❊ Suočavanje sa silama prirode

Ovakvi snovi su uznemirujući najviše zbog toga što se čine vrlo realnim. Onda kada se ispričaju, mogu postati čak još intenzivniji. To jest, sećanje na ružan san može nam obojiti čitav dan i uticati na naše raspoloženje.

Ružne snove koji nas bude iz sna zovemo noćnim morama. One nekad mogu postati toliko česte i intenzivne da mogu dovesti do poremećaja sna, što može uzrokovati značajnu emocionalnu uznemirenost. Noćne more obično se dešavaju tokom REM (“rapid eye movement”) faze sna.

Ona istraživanja koja se bave noćnim morama pokazuju da one mogu imati negativan efekat na mentalno zdravlje. Noćne more povezane su sa sledećim problemima:

❊ Nemiran san
❊ Izbegavanje spavanja
❊ Anksioznost (u budnom stanju)
❊ Depresija
❊ Samoubilačke težnje

Kao i drugi snovi, noćne more odražavaju naše dnevne brige. Češće se dešavaju onda kada nas životni događaji učine anksioznim ili smo pod stresom. One se javljaju i kao rezultat traumatskog događaja. U snu, traumatsko iskustvo može se proživljavati iznova i iznova.

Noćne more češće se javljaju kod dece nego kod odrasih. Takođe, žene su sklonije noćnim morama nego muškarci (ili makar o njima češće izveštavaju ili ih se sećaju).

Snovi i REM faza

Generalno gledano, istraživači mahom veruju da se snevanje odvija tokom REM faze sna. Reč je o finalnoj fazi ciklusa spavanja, od kojih svaki ciklus traje od 90 do 110 minuta. Većina odraslih prođe kroz četiri do šest ciklusa tokom jednog celonoćnog spavanja.

REM faza u okviru prvog ciklusa spavanja može trajati samo nekoliko minuta. U kasnijim ciklusima, ova faza vremenski se može produžavati. Tokom osam sati spavanja, ukupno dva sata provedemo u REM fazi.

Aktivnost mozga tokom spavanja konstantno se menja – skupa sa svakom fazom koju prolazimo tokom noći. Moždani talasi se tokom dubokog, ne-REM spavanja usporavaju.

Manja je verovatnoća da ćemo se setiti onog sna koji sanjamo tokom ne-REM faze. To bi moglo značiti da u ovoj fazi spavanja sanjamo manje. Ili, moglo bi da znači da se prosto teže sećamo onoga što smo sanjali tokom ove faze.

Tokom REM faze, naši moždani talasi su brži. Neke moždane regije tokom ove faze bivaju ponovno aktivirane. Ova aktivnost reflektuje se u snovima. Oni snovi koje sanjamo tokom REM faze su živopisniji, emocionalno obojeniji, pa i bizarniji nego snovi koje sanjamo tokom ne-REM faze.

Reference:

Kryger M, Roth T, Dement W, editors. Principles and practices of sleep medicine. 4th ed. Philadelphia: Saunders; 2005.
Lee-Chiong TL, editor. Sleep: a comprehensive handbook. Hoboken, N.J.: John Wiley & Sons; 2006.

Izvor: Yoursleep.aasmnet

Prevod i adaptacija: Ina Poljak

Nastaviće se…

Comments

comments