Snovi mogu biti misteriozni, a razumevanje njihovog značenja može biti prava mentalna vratolomija. Neki od razloga zašto je to tako jesu činjenice da snovi iznenada mogu da menjaju svoj sadržaj i kontekst, mogu sadržati bizarne elemente ili nas dobrano uplašiti i uznemiriti svakojakim prizorima. Činjenica da su snovi tako bogati i neobuzdani je upravo ono što nas nagoni da smatramo da oni, kao takvi, sigurno moraju imati neko značenje.
Iako postoje mnoge teorije koje se bave objašnjenjem snova, nijedna još uvek nije uspela da dokuči pitanje njihove svrhe, iako se mnoge trude da objasne njihovo značenje. Zapravo, neki od istaknutih istraživača oblasti snova kao što su G. Vilijam Domhof smatraju da snovi zapravo nemaju baš nikakvu svrhu.
I pored toga, interesovanje za tumačenje snova već dugo vremena uživa veliku popularnost. I dok istraživači ne uspevaju da raskrinkaju funkciju snova, drugi stručnjaci smatraju da snovi imaju, ako ne svrhu, a onda barem značenje.
Tako pomenuti Domhof smatra da:
“Značenje snova ima veze sa koherencijom i sa sistematskim vezama sa drugim varijablama i u tom kontekstu snovi imaju značenje. Nadalje, oni “otkrivaju” ono što je u našem umu. Pokazali smo da 75 od 100 snova jedne osobe može da nam da veoma dobar psihološki portret te osobe. Obezbedite nam 1000 snova tokom nekoliko decenija i moći ćemo da sastavimo profil uma te osobe koji će biti individualizovan i precizan skoro kao otisak njenog prsta.”
Frojd: Snovi su put u nesvesno
U svojoj čuvenoj knjizi “Tumačenje snova”, Frojd je sugerisao da je sadržaj snova povezan sa njihovim ispunjenjem. Tako je on verovao da manifestni sadržaj sna ili ono što se u snu dešava služi prikrivanju latentnog sadržaja sna, odnosno nesvesnih želja snevača.
Frojd je opisao četiri elementa procesa koji deluju na san, tj. predstavljaju takozvani “rad sna”:
❈ Sažimanje – mnoge međusobno različite ideje i koncepti predstavljeni su u rasponu trajanja samo jednog sna. Informacije se zbog toga sažimaju u jednu misao ili sliku.
❈ Pomeranje – ovaj element rada sna prerušava emocionalno značenje latentnog sadržaja sna tako što ga maskira i zbunjuje nas u vezi sa značajnim i beznačajnim delovima sna.
❈ Simbolizacija – ova operacija cenzuriše potisnute ideje koje san sadrži tako što uključuje one objekte koje bi trebalo da simboliše latentni sadržaj sna.
❈ Sekundarna obrada – tokom ove, finalne faze procesa snevanja, Frojd je smatrao da se bizarni delovi sna reorganizuju tako da učine san razumljivim i kreiraju manifestni sadržaj sna.
Jung: Arhetipovi i kolektivno nesvesno
Iako je Karl Jung delio izvesne sličnosti sa Frojdom, on je smatrao da su snovi više od izraza naših potisnutih želja. Jung je smatrao da snovi otkrivaju i lično i kolektivno nesvesno i verovao je da je njihova funkcija da kompenzuju one delove psihe koji su nedovoljno razvijeni tokom budnog života. Međutim, kasnije je Hal u svom istraživanju otkrio da ljudi u snovima pokazuju iste one crte ličnosti kakve imaju u budnom stanju. To jest, u snovima smo mi i dalje mi.
Jung je govorio o arhetipovima kao što su Anima, Senka i Animus, koji često predstavljaju simboličke figure u snovima. Ovi simboli, prema Jungu, prdstavljali su su one stavove i osećanja koji su potisnuti od strane našeg uma. Anima je tako arhetip ženskog principa, odnosno femininog dela ličnosti, dok je Animus muževan. Senka predstavlja našu “tamnu stranu”, deo ličnosti koji ne pokazujemo drugim ljudima, koja je instinktivna i iracionalna (uočava se sličnost sa Frojdovim Id-om).
Za razliku od Frojda, koji je smatrao da specifični simboli reprezentuju specifične nesvesne misli, Jung je verovao da snovi mogu biti veoma lični i da njihova interpretacija mora uključivati odlično poznavanje snevača i njegovih životnih okolnosti, želja, nadanja i težnji.
Hal: Snovi su kognitivni proces
Kelvin S. Hal smatra da su snovi deo kognitivnih procesa. Oni služe kao koncepti onih elemenata koji postoje u našim budnimživotima. Hal je bio u potrazi za temama i obrascima tako što je analizirao hiljade dnevnika snova svojih ispitanika, a kreirao je i kvalitativni kodni sistem kojim je sadržaj snova delio na veliki broj različitih kategorija.
Prema Halovoj teoriji, za interpretaciju snova neophodno je poznavanje:
❈ onoga što snevač tokom sna radi❈ objekata i figura u snu
❈ interakcije između snevača i figura u snu
❈ osnovnog ton sna, njegovih prelaza i ishoda
Ultimativni cilj interpretacije snova, po Halu, nije njihovo razumevanje, već razumevanje samog snevača.
Domhof: Snovi su odraz budnog stanja
G. Vilijam Domhof je istaknuti istraživač snova koji je studirao sa Kelvinom Halom na Univerzitetu u Majamiju. U opsežnim studijama o sadržaju snova, Domhof je pronašao da snovi odražavaju misli i brige koje imamo i u budnom stanju.
Domhof uspostavlja neurokognitivni model snova u kome su procesi koji se odvijaju tokom snevanja rezultat neuroloških procesa i sistema šema. Sadržaj snova, smatra on, rezultat je ovih kognitivnih procesa.
Popularizacija interpretacije snova
Od sedamdesetih godina prošlog veka, interesovanje za interpretaciju snova izuzetno je poraslo, zahvaljujući radovima autorima kao što je En Faradej. U knjigama poput “Igra snova”, Faradej je izneo tehnike i ideje o tome da svako može interpretirati sopstvene snove. Danas je moguće nabaviti gomilu sanovnika, vodiča ili smernica za interpetaciju i razumevanje snova.
Neki autori, kao što su Kartrajt i Kazniak smatraju da interpretacija snova zapravo otkriva mnogo više o onome ko interpretira san nego o snevaču ili snu samom.
Istraživanja snova nedvosmisleno će se nastaviti u budućnosti, s obzirom da interesovanje ljudi za njih ne opada; naprotiv!
Nastaviće se…
Reference:
Domhoff, G.W. (n.d.). The “purpose” of dreaming. http://www.dreamresearch.net
Freud, S. (1900). The Interpretation of Dreams.
Jung, Carl (1966). “The Practical Use of Dream-analysis.” The Practice of Psychotherapy: Essays on the Psychology of Transference.
Hall, C. S. (1953). A cognitive theory of dreams. The Journal of General Psychology, 49, 273-282.
Domhoff, G.W. (2002). “Toward a Neurocognitive Model of Dreams.” The Scientific Study of Dreams.
Domhoff, G.W. (1996). Finding meaning in dreams: A quantitative approach. New York and London: Plenum Press.
Cartwright R.D. & Kaszniak, A. (1991). The social psychology of dream reporting. In S.J. Ellman & J.S.
Antrobus (Eds.), The mind in sleep: Psychology and psychophysiology, (2nd ed.). New York: Wiley.
Izvor: About
Prevod i adaptacija: Ina Poljak