Živeti „happily after“ ne podrazumeva da će se iza vaših vrata dešavati isto ono što i ispod korice romantične bajke, jer je brak rudarski posao, kažu: puno kopanja. I taj ideal iz blokova reklama za margarin, začin ili neku tehniku podrazumeva da ste vaš partner i vi apsolutno srećni i nasmejani. Jer, zajedno sve radite: u kuhinji, u sobi, u spavaćoj sobi, u gradu... Apsolutno ste jedno. Samo, je li to uopšte moguće, i zašto podela posla, kao što je pokazala jedna ozbiljna naučna studija, dovodi do gubitka strasti?

O Danu zaljubljenih izgleda više razmišljaju oni sami nego oni u vezi. Možda su jedino pažljiviji parovi na početku, ali kad ste sami, po svim Marfijevim zakonima, veća je verovatnoća da će vam češće u toku dana nabiti na nos da je pomenut Valentine’s Day nego da imate tri veze paralelno. Učiniće vam se da ga svi slave i da su svi zaljubljeni, naravno, osim vas. I to vam je kao Nova godina, nije bitno da li ste spremni za nju, svi će je proslavljati, pa čik je ne slavite.

Doduše, za muškarce je on neka vrsta dana iznude jer većina njih ima obavezu da nepogrešivo pokaže svojoj partnerki da je zaista vole. To je trenutak kad muškarac shvati šta zaista dobije kad ga pogodi Kupidonova strela, a pri tom ne mislimo na ljubav. To je dan kad će se neki polomiti da vam pokažu koliko vas vole, a oni drugi da vam pokažu koliko preziru „taj veštački praznik“. Nepogrešivo, svaki od ovih iz druge grupe će vam mužjački objasniti da on ne pada na te fore i da je njemu bitnije da vam pokaže ljubav tokom cele godine.

Šteta je što ne postoji jedinstveni test kojim bismo proverili procenat sprovodljivosti u delo ove tvrdnje, ali momci su zaista u pravu - važnije je ono što sledi posle, naročito posle izgovaranja svih obećanja, zaveta, zvaničnih zakletvi i ostalog. To posle može da se svede samo na brak, koji teško da je afrodizijak, ali podrazumeva da ćete svoje seksualne aktivnosti zadržati u okvirima monogamne zajednice. I možda se ne palite na činjenicu da je to zbogom slobodi, ali osim nje, zbog ljubavi prema toj drugoj osobi odreći ćete se još mnogo čega. živeti „happily after“ ne podrazumeva da će se iza vaših vrata dešavati isto ono što i ispod korice romantične bajke, jer je brak rudarski posao, kažu: puno kopanja.

I taj ideal iz blokova reklama za margarin, začin ili neku tehniku podrazumeva da ste vaš partner i vi apsolutno srećni i nasmejani. Jer, zajedno sve radite: u kuhinji, u sobi, u spavaćoj sobi, u gradu... Apsolutno ste jedno. Trebalo bi da je sreća srazmerna bliskosti koju postignemo s partnerom, što znači vremenu koje utrošimo na „mi“ odnos, ali neka istraživanja kažu da oko četrdesetak odsto žena u tridesetim godinama vara svoje partnere, izjednačivši se s muškarcima. I nije to jedina stvar u kojoj smo se izjednačili s njima, jer težnja ka savršenom braku u ovom dobu podrazumeva egalitarnost u svemu. Ipak, naučnici kažu da upravo kvalitet koji dovode do većeg zadovoljstva na emotivnom planu, u takozvanim egalitarnim brakovima možda imaju neočekivano negativan uticaj na seksualni život ovih parova.

Studija nazvana „Egalitarizam, domaćinstvo i seksualna frekvencija u braku“, koja se pojavila u Američkom sociološkom pregledu prošle godine, iznenadila je mnoge, najviše zbog toga jer je pobila logičnu pretpostavku da će se seks u ovim brakovima. Umesto toga, ona je utvrdila da kad muškarci rade određene ženske poslove oko kuće, parovi imaju manje seksa.

Naravno, neki mogu da dočekaju ovu studiju sa skepsom. Korelacija ne znači i obaveznu uzročnost, posebno kad je seks u pitanju, gde nema baš mnogo logičnog i razumnog i objašnjivog, ako isključimo hemiju kao razlog. Tu uvek postoji mogućnost pristrasnosti i selektivnog uzrokovanja ispitanika, a da ne pominjemo i raspoloženje subjekta u vreme istraživanja (da li je stajao pored ogromne kese đubreta dok su ga ispitivali o poslovima i uticaju na seks). „Što je manja razlika među polovima, manja je i seksualna želja“, navode ovi istraživači. Ali, Lin Prins Kuk, profesor socijalne politike na Univerzitetu u Batu, kaže da oni koji zajedno brinu o porodici i dele kućne obaveze imaju veće šanse da će sačuvati brak.

Sad, kako održati harmoniju, da imate muža sitog i sve čisto suđe na broju, i izgužvanu bračnu postelju? Ister Perel, bračni savetnik i autorka knjige „Parenje u zarobljeništvu“, kaže da možete da uvedete pravila u spavaćoj sobi. Jer, vrednosti koje su nam bitne u društvenim kontaktima, ne moraju nužno i da nam pokreću požudu. Pomaže razgovor o tome šta želite, da kao i u životu i u krevetu kažete partneru ono što vas pokreće i ono što želite, otvoreno i bez uvijanja. Ne razmišljajte o tome da li on sutra treba da kupi toilet-papir ili vi, ko će ostati na poslu duže, a ko će sa cegerom na pijacu.

Psiholog Milica Jakšić ističe da su ljudi generalno zaneseni i očarani jednim danom u godini zato što nas uverava da je ljubav moguća bez trunke patnje. „Živimo u zabludama da tamo negde postoji baš jedan čovek koji nas upotpunjuje, s kojim će ljubav biti laka kao prolećno jutro okupano zracima sunca. želimo i insistiramo da na vratima naših kuća umesto pločice s prezimenima stoji ‘živeli su srećno do kraja života’. Ali od svih segmenata života, partnerstvo je ponajmanje bajka. Osnovni sastojak partnerske ljubavi smo ‘mi’, a zaljubljenosti ‘ja’. Upravo zato je korisno da pustimo da zanos odnese zablude i zaljubljenost sa sobom kako bismo mogli početi da živimo ljubav. Jer, kad uđemo u partnerski odnos, mi sa sobom nosimo čitav teret očekivanja. A između naših i uverenja naših partnera uvek postoji izvestan stepen nepodudarnosti. Bitno je da se borimo za naš odnos. To ćemo uraditi tako što ćemo se ponašati kao dobri prijatelji naših partnerstava. Bićemo spremni da budemo ranjivi i da patimo upravo zato što je za nas taj odnos izvor zadovoljstava i radosti.“

Milica Jakšić citira svetski priznatog psihoterapeuta Rus Haris, koji u šali kaže da postoje dve vrste parova - parovi koji imaju predivne i harmonične odnose i oni parovi koje zaista poznajemo.

„Kao i drugi odnosi koje imamo u životu, i brak i veze u kojima smo, prolaziće kroz krize. Osećanje ljubavi će se menjati ne samo u kvalitetu i trajanju, već i u intenzitetu - nekad će biti snažnije, a nekad ga uopšte neće biti. Slično je s privlačnošću, ona će se tokom vremena menjati - povećavaće se i smanjivati. Ako su u partnerstvu prisutni bliskost, poverenje i poštovanje, moći ćemo o ovome da razgovaramo. Ravnopravnost predstavlja jednako pravo oba partnera da jasno izraze šta žele za sebe i šta žele da pruže partneru. Ona takođe uključuje i slobodu da jasno saopštimo i na šta nismo spremni u partnerskom odnosu. Dakle, bilo bi korisno da ravnopravnost služi da nas približi partneru, a ne da nas udalji i zarobi u rovove narcizma“, kaže naša sagovornica i dodaje da ako seks posmatramo iz ovog ugla bliskosti, onda on prestaje da bude razonoda tokom koje se rasterećujemo, zadovoljavamo svoje lične potrebe i potvrđujemo svoju sliku sebe. „Prestaje da bude samotnjačka aktivnost i postaje trenutak hrabrosti i čiste bliskosti - spremnosti na zajedništvo u našoj potpunoj ogoljenosti i ranjivosti.“

Ljubav je, ističe Milica, moguće posmatrati iz različitih perspektiva: prvo, kao emociju koja se javlja unutar naše kože - kao naš privatan događaj. U ovom slučaju, ljubav, kao i svako drugo osećanje, ima rok trajanja.

„Isto kao što nećemo na isti način voleti prijatelje u prvoj i petoj godini prijateljstva, nećemo ni partnere. Ljubav možemo posmatrati i na drugačiji način - možemo je posmatrati kao odnos ljubavi. Osim što možemo ljubav osećati, možemo je i živeti. ‘Ponašanje ljubavi’ je za partnerski odnos važnije od osećanja ljubavi. Ono kako se ponašamo dugoročno utiče na kvalitet naših odnosa. Dugoročnim ‘ponašanjem ljubavi’ mi živimo posebnu vrstu slobode. Ne živimo na autopilotu i po direktivama naših prolaznih žudnji, osećanja, ideja i zamisli. Živimo život onako kako mi biramo s ljudima koje za sebe biramo.“

U našim vezama, brakovima i seksualnim životima nećemo dobiti sve što želimo, i bolje je to prihvatiti nego se stalno pitati jeste li kompatibilni sa svojim suprugom. Jedan oženjeni prijatelj lepo je to apsolvirao: „Mogu da šetam ulicom i da me privuče deset različitih ljudi da poželim seks sa svakim od njih. Ali, to ne znači da će me to usrećiti. Ne znači da želim svaki dan da ih viđam. To želim sa svojim najboljim drugom, a najbolje je kad je to bračni partner.“

Piše: Zorica Kupidon Marković, Izvor: Nedeljnik